1
Još jedna godina u kojoj smo potvrdili da smo košarkaška nacija
Godina 2023. bila je posebna za svakoga ko voli srpsku košarku, pošto je proslavljena i na prave načine obeležena 100-godišnjica ovog sporta u Srbiji.
Košarka u Srbiji se pojavila davne 1923. kada je početkom jeseni te godine, u Beograd stigao izaslanik Crvenog krsta Vilijam Vajlend. Uz logističku podršku Sokolske organizacije, Vajlend je održao kurs koršarke, a prvi polaznici kursa bili su gimnazijalci, nastavnici fiskulture i sokolski prednjaci. Prvi koševi postavljeni su u Osnovnoj školi “Kralj Petar prvi”.
PROČITAJTE JOŠ:
Da ne pišemo sada mnogo o istoriji, o njoj više možete pročitati u nekim ranijim tekstovima na našem sajtu pod oznakom „100 godina košarke u Srbiji“.
Tokom cele godine izložba povodom velika jubileja obilazila je Srbiju, bila u raznim gradovima, pa su mnogi ljubitelji košarke mogli da evociraju uspomene, nauče i vide nešto novo i ponovo makar u sećanju ožive trenutke koje će košarkaški deo naše zemlje zauvek pamtiti i prepričavati.
Pred sam kraj godine, Košarkaški savez Srbije je svečanom akademijom u Domu Sindikata obeležio 100-godišnjicu i kao neko ko je prisustvovao tom događaju mogu da kažem da je i te kako vredno osetiti tu atmosferu i energiju.
Mnoge legende sporta pod obučima, poput Željka Obradovića, Svetislava Pešića, Božidara Maljkovića i ostalih bili su prisutni na svečanoj akademiji, a tom prilikom specijalna priznnja su posthumno dobili Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Sonja Mladenović, Radivoj Korać, Dušan Ivković i Ranko Žeravica.
Nekadašnja reprezentativka Zaga Žeravica, ujedno i supruga legendarnog trenera i selektora Ranka, na kraju večeri imala je poseban govor.
„Neću nikoga pojedinačno i posebno da izdvajam. Srećna sam da sam u ovoj familiji sportskoj, košarkaškoj pre svega. Ovo je naša familija, pored onih koje imamo u našim kućama, ovo je naša familija za ceo život. Ovo priznanje je zaista nešto vrhunsko što je moglo da se dodeli ovakvim ljudima, drago mi je da mogu u njihovo ime da se zahvalim košarkaškoj organizaciji, našoj državi i svima vama koji ste na neki način doprineli, da svi ovi ljudi koji su večeras ovde, dobitnici ovog velikog priznanja, na neki način budu među nama. Svi mi do kraja života ostajemo po malo deca. Sad mogu samo da kažem, da bih volela da znamo da ovi ljudi koji su dobitnici ovog velikog priznanja negde imaju svoj savez i da negde i dalje raspravljaju o košarci i da su i dalje sa nama. To bi bilo nešto što nas ujedinjuje. Košarka je svima nama ostala u krvi od prvog do poslednjeg dana. Samo ću da kažem da smo Ranko i ja veče uoči njegovog odlaska odgledali tri evroligaške utakmice i u jedan sat posle ponoći Čikago Bulse. Živeo je ceo život sa košarkom i otišao je sa košarkom. Ono što krasi košarku ovu našu, jugoslovensku, pa i srpsku, to je kontinuitet koji naši treneri i naši igrači pružaju i omogućavaju. Pošto potičem iz ženske košarke, moram da iskoristim ovu priliku da se zahvalim Marini Maljković koja je vratila žensku košarku na evropske i svetske visine. Možda i više od toga želim da se zahvalim što je učinila toliko da devojčice danas mogu, u celoj Srbiji, da treniraju košarku i da za to ne plaćaju ništa. Hvala u ime svih dobitnika“, istakla je Zaga.
I Predrag Danilović je imao jednu lepu misao.
„Kad kažeš Srbija, misliš košarka. Ali, ne smemo da zaboravimo da smo mi samo jedna karika u tom lancu i da imamo obavezu da uradmo sve što je u našoj moći da svaka naredna karika bude još otpornija i snažnija“.
I Nova.rs se pobrinula da ovu košarkašku godinu obeleži na pravi način. Kolega Nebojša Todorović bio je autor serijala „100 godina košarke u Srbiji“, a za naš portal su govorili sve sami velikani – Sonja Vasić, Božidar Maljković, Svetislav Pešić, Dejan Tomašević, Dimitris Itudis, Marko Gudurić, Žarko Zečević i Milan Tasić.
U ovoj godini jubileja Srbija je osvojila četiri medalje: tri zlatne i jednu srebrnu. Dve zlatne osvojila je naša muška reprezentacija u 3×3 košarci, po jednu na Svetskom i Evropskom prvenstvu. Evropski prvaci su i naši juniori koji su nas oduševili svojim igrama na šampionatu u Nišu. Košarkašice su pete u Evropi, ali znamo da su u poslednjih deset godina dva puta bile šampionke Evrope i jedna su od najboljih reprezentacija na svetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Basket 3×3 je apsolutno sport u kojem Srbija dominira, a Strahinja Stojačić postao je najbolji basketaš planete i upravo ćete intervju sa njim moći da pročitate na našem portalu u narednim, prazničnim danima.
Što se mlade reprezentacije tiče, ona je na čelu sa trenerom Nenadom Stefanovićem (intervju sa njim izlazi 1. januara) i uz dirigentsku palicu Nikole Topića na terenu oduševila naciju, ali i Evropu i svet na Prvenstvu u Nišu. Topić je postao MVP, pokazao je da je pravo blago srpske košarke, a momci koji su bili uz njega su: Andrej Mušicki, Bogoljub Marković, Pavle Nikolić, Aleksa Ristić, Matija Milošević, Pavle Mišić, Đorđe Ćurčić, Ognjen Romić, Filip Jović, Andrej Kostić.
Dobro zapamtite ova imena iznad.
Što se tiče seniorske reprezentacije, malo ko je verovao da ona bez Jokića, Micića, Kalinića i Lučića može do medalje, ali se u Manili događaju čuda. U prvoj fazi turnira deklasirani su Kina, Portoriko i Južni Sudan, onda je usledio hladan tuš protiv Italije, ali i pobeda nad Dominikanskom Republikom, koja nas je odvela u završnu fazu. Tamo je najpre pala Litvanija, i Kanada je morala da nam se pokloni u polufinalu, a malo je falilo da srušimo i Nemačku u finalu.
Tokom turnira veliki peh doživeo je Boriša Simanić, koji je ostao bez bubrega zbog nezgodnog udarca, ali je njegova povreda ojačala tim, dala ostalim momcima dodatnu snagu, koja je pretvorena u jedan od najvećih uspeha u istoriji košarke u Srbiji.
Svetislav Pešić ponovo je pokazao zašto ga nikada ne treba otpisati, a među 12 osim Simanića bili su Bogdan Bogdanović, Stefan Jović, Nikola Jović, Marko Gudurić, Vanja Marinković, Filip Petrušev, Nikola Milutinov, Aleksa Avramović, Ognjen Dobrić, Dejan Davidovac i Dušan Ristić.
Srebro sija kao zlato.
Sada seniorima predstoji ozbiljna priprema za Olimpijske igre u Parizu na leto 2024, a očekuje se da u sastavu budu i Jokić i Micić, dok se čekaju odluke Kalinića i Lučića.
Kada je reč o klupskoj košarci, Crvena zvezda i Partizan su po drugi put zaredom zajedno u Evroligi i nadamo se da će uskoro dobiti i A licence, kako iz godine u godinu ne bi morali da strepe oko toga da li će imati mesto u elitnom društvu.
Crno-beli su čak bili i nadomak Fajnal-fora prošle sezone, dok su i ove na dobrom putu, a „grobarima“ niko ne brani da sanjaju i evropsku titulu.
Kod Zvezde je situacija nešto drugačija i situacija nije tako blistava, ali vremena za promene ima.
Na sve ovo domaća liga je ojačala, nadamo se da će u narednim godina nastaviti tim i još bržim tempom da se razvija, a naši klubovi budu sve prepoznatljivi na evropskoj sceni.
Nikola Jokić je na okupljanju reprezentacije 2022. godine imao jednu izjavu, koju i dalje pamtim.
„Ljudi u Srbiji i naš mentalitet je takav, mi ne volimo košarku, nego da pobeđujemo, svi bi voleli da uzmemo medalju, ali to je još daleko“, rekao je tada Jokić.
I moram da kažem da se ne slažem u potpunosti sa tim. Srbi, ipak, vole košarku, naravno vole i da pobeđuju i uzimaju medalje, ali valjda zbog toga i igramo. To nam je u krvi.
Godina 2023. pamtiće se još dugo, kada je reč o košarci bila je izuzetno kvalitetno ispunjena, pa su stvorene nove uspomene, kojih ćemo se uvek rado sećati.
