Ristić za Nova.rs o pozivu Srbije koji se ne dobija, životu u Japanu koji oduševljava i ulozi kapitena kod Alimpijevića

Prošle sezone je igrao u Francuskoj, a onda se odlučio na odlazak u Japan, pa možemo reći da je 2025. godina za Ristića bila izuzetno sadržajna, izazovna, ali i zanimljiva, jer su neka poglavlja zatvorena, dok su neka nova otvorena, kako u životu, tako i u karijeri.

"Ako se osvrnem na celu godinu, sportski, a i privatno, jedna lepa i dobra godina. Sezonu sam prošao i završio u Francuskoj, gde sam imao jednu od jednu od najlepših sezona u karijeri. Bio sam deo tima iz Šalona, koji je klub koji ima relativno bogatu tradiciju i istoriju u francuskoj košarci, osvajali su titule i tako dalje. Ali od 2017. godine, kad su poslednji put osvojili titulu u Francuskoj, od tad nisu ušli u plej-of. Mučili su se dugo i sve do prošle godine kad smo napravili jednu novu bazu, novu osnovu tima i meni lično ta sezona je stvarno ostala u jako lepom sećanju, jer klub je potrefio sa pojačanjima. Klub i trener doveli su stvarno kvalitetne ljude. Možda nije to bilo poznato za neku širu košarkašku publiku, ali se dosta toga potrefilo i uspeli smo da odemo u plej-of i bili smo na jednu utakmicu od toga da čak i Asvel izbacimo iz te serije, sad da ne dužim previše što se tiče tih nekih povreda, ali generalno kad se podvuče crta, godina je stvarno počela kvalitetno", rekao je Ristić na startu razgovora za Nova.rs.

Nakon završene epizode u Francuskoj, otišao je u Japan, gde za sada igra sa velikim uspehom - 14,3 poena uz 8,3 skoka i 1,9 asistencija u proseku. Pored toga, ponovo je našao svoje mesto u reprezentaciji Srbije, ovog puta kod novog selektora Dušana Alimpijevića, koji mu je odmah ukazao poverenje.

"U drugom delu godine sam se preselio u Japan, potpuno novo iskustvo za mene i totalno drugačije od svega ostalog što sam imao prilike da vidim u svojoj karijeri. Iz ove perspektive mogu slobodno da kažem da je jedna uspešna godina, kako na profesionalnom planu, tako i na privatnom. Imao sam priliku da ponovo obučem dres reprezentacije Srbije kod novog selektora, da osetim tu neku novu vrstu energije, imao sam priliku da radim sa novim igračima i novim stručnim štabom, tako da košarkaški, generalno, mogu da budem zadovoljan godinom."

Nastavili smo priču o periodu koji je proveo u Francuskoj, pošto je tamo liga sve jača iz godine u godinu, a Ristić je izuzetno dobro igrao, kao i njegov Šalon u sezoni za nama. U ovom razgovoru približio nam je kvalitet francuske lige i podelio neka iskustva koja su na njega ostavila poseban utisak.

"To je bio malo teži start, nije počelo sve najbolje. Možemo da sad damo primer na bilo kom timu u Evropi i čak i u Srbiji, kad se okupi novi tim, kad se promeni okosnica tima i kad se dovede mnogo novih igrača, jako je teško i retko videti da tim odmah krene da igra dobro i da pobeđuje. Uvek je potrebno da prođe određeni vremenski period, da se tim uigra, da svi igrači nauče kako da igraju jedni sa drugima. Tako je bilo i prošle godine. Nismo počeli najbolje, ali nakon Nove godine sve je kliknulo i igrali smo odličnu košarku. U drugom delu sezone smo pobeđivali timove po 30 razlike, počevši od Monaka, što je možda bio naš vrhunac sezone kad smo pobedili Monako, samo nedelju pre nego što su otišli na Fajnal-for Evrolige i pritom su došli i igrali u najjačem sastavu. Znači nisu odmarali igrače, već su došli da se spreme i oni za Fajnal-for Evrolige, a mi smo ih pobedili kod kuće 30 razlike. Ceo taj drugi deo sezone je bio fenomenalan. Bili smo jedan od najboljih timova u ligi. Mogu da kažem i da potvrdim da je francuska liga za mene lično, kao neko ko ima iskustva igranja u svim evropskim najboljim ligama, ne mogu da kažem da je najbolja liga, jer to je ACB, to mislim da svi znaju, ali naravno uz tursku, italijansku, ABA ligu ove godine koja je dosta jača, francuska je u samom vrhu evropske košarke i kako po kvalitetu tako i po organizaciji, jer stvarno svi klubovi su, koliko sam imao prilike da pričam sa drugim igračima iz drugih klubova, odlično organizovani. Svi se drže na visokom nivou profesionalizma, liga je posećena, bukvalno svaki tim, ne mogu da kažem da ima 100% ispunjenosti hale, ali hale su uvek pune i košarka se prati i voli u Francuskoj. Tako da, meni je baš bilo lepo da provedem tamo godinu dana i stvarno sam iskreno uživao. Tako da imam sve najbolje uspomene iz te godine."

Srpski centar sada nastupa za Kavasaki Brejv Tanderse u Japanu. Mnogi imaju predrasude o košarci u Japanu, pre svega zbog nivoa na kom se igra, ali Ristić se iz prve ruke uverio da kvaliteta i te kako ima, te da se i tamo igra dobra košarka.

"Ja sam i ranije imao ponude iz Japana, ali u toj nekoj 27. i 28. godini i dalje sam se trudio da dam svoj maksimum u Evropi, ali dosta sam pratio japansku ligu, u kom smeru ide i koji sve to igrači dolaze u nju. Iz godine u godinu, već nekoliko sezona, japanska liga je sve bolja i bolja i privlači sve veće talente svake godine. Imali smo primere i mnogo evroligaških igrača koji su odlazili tamo, počev od Johanesa Timana, Brendona Dejvisa, koji je došao iz Partizana, posle jedne vrlo solidne sezone, ne bih baš rekao da je na zalasku karijere on bio, onda Jani Vecel iz Albe... Ima dosta bivših evroligaša, na primer Kaleb Tarzuski, koji je igrao mnogo godina u Olimpiji iz Milana, Damijan Ingliš koji isto je igrao Evroligu sa Valensijom... Sad da ne nabrajam, lista je poprilično dugačka i takođe dosta NBA igrača je ove godine došlo u ligu i kvalitet lige je iz godine u godinu sve bolji, pa ne smatram da je više japanska liga ta u koju se ide samo na kraju karijere."

Nastavio je da hvali tamošnju košarku.

"Ona je preskočila, da kažem, to nešto što je nekad bila i jednostavno sad igra se mnogo ozbiljnija košarka. Oni imaju jasan plan - to je da naprave ligu koja će biti kao NBA po organizovanosti, po biznis modelu, po novim halama, po ispunjenosti hala, po konekciji sa navijačima, po proizvodnji... Oni prodaju bukvalno naše likove na svemu i svačemu, počevši od dresova, majica, peškira, privezaka, šolja za kafu... Meni je taj biznis model poznat iz Amerike i oni se trude da to veoma dobro organizuju, a sa druge strane neguju tu FIBA košarku, jer nije ovo samo jedan na jedan, kao što je na primer košarka u Kini, gde je da kažem iz mog nekog iskustva i pričanja sa drugim ljudima, to dosta divlje. U Japanu to nije slučaj, igra se dosta timski, strukturno, po FIBA pravilima, jedna pozitivna stvar koju su timovi iz Japana radili, to što dovode mnogo dobrih trenera, kako iz Evrope, tako i iz NBA, iz Australije... Između ostalog selektor finske reprezentacije je trener u Japanu, naš Petar Božić protiv kog sam igrao je takođe ovde koji je imao veliki uspeh i u Razvojnoj ligi u Americi i prošle godine u Londonu sa Lajonsima. Tako da, zaboraviću neke trenere sad da ih ne imenujem sve, ali ima dosta dobrih trenera koji ovu ligu čine kvalitetnom i ne smatram da je u Japanu više liga gde igrači idu na zalasku karijere, već je to legitimno postalo tržište koje pretenduje da bude jedno od najboljih na svetu.

Ono što sam ja imao prilike da vidim lično, a i što čujem iz priča, koliko još žele da ulažu, da napreduju i da se šire. Ovo je skraćena verzija ovog dosadašnjeg mog iskustva u Japanu, ali stvarno nemam nijednu negativnu stvar da kažem o organizaciji lige, timovima, klubovima, profesionalnosti, uslovima za rad, putovanjima, marketingu... Sve je na jednom veoma veoma visokom nivou i što se toga tiče smatram da su oni ispred Evrope, naravno po kvalitetu još nisu ispred Evrolige, ali sigurno da pretenduju da se približe tom nekom kvalitetu u nekim narednim, predstojećim sezonama."

Otkrio nam je i kako se uklopio u tim, sa novim saigračima, trenerom, okruženjem...

"Promenili su mnogo igrača od prošle godine. Mislim da je više od pola tima novo. Uvek je potreban taj period adaptacije, a druga stvar koja je mnogo bitna je to, za razliku od nekih drugih liga, pogotovo u Evropi, ovde postoje ograničenja na samo tri stranca, plus timovi mogu da dovedu ili jednog naturalizovanog igrača koji ima američki pasoš, kojih nema mnogo, ima ih baš malo i obično ovi najbolji timovi sa najvećim budžetima mogu da priušte to, ili jednog azijatskog igrača, odnosno sa azijatskim pasošem, da li je to Koreja ili Filipini ili recimo mi u timu imamo momke koji su iz Libana, koji takođe imaju pravo da igraju kao stranci i pritom samo dva stranca mogu da igraju istovremeno na terenu. Oni kroz ta njihova pravila se trude da i njihova košarka napreduje, da njihovi igrači napreduju, da razvijaju talente za njihovu reprezentaciju i jednostavno imaju jasan sistem i cilj i oni, iako svake godine sve više i više dobrih igrača dolazi u ligu, oni se istovremeno trude i da razvijaju domaće talente.

Što tiče mog tima, nismo počeli najbolju sezonu, ali mislim da imamo kvalitet i kad nam se vrate povređeni igrači, mislim da ćemo igrati mnogo bolje. Ovde u Japanu kad izgubiš jednog igrača, pogotovo stranca, to je veliki hendikep. Tako da mi od početka sezone praktično nismo kompletni uopšte. Još smo u predsezoni izgubili startnog plejmejkera, Japanca, tako da timski nikako da uhvatimo pravi ritam. U japanskoj ligi se igra mnogo utakmica, dve do tri utakmice nedeljno. I bukvalno ti sad tu nemaš mnogo vremena ni za oporavak, ni za šta. Dobili smo najbolji tim u ligi i onda kod kuće igramo protiv tima koji je takođe dobar, ali očekivali smo da ćemo da pobedimo, jer smo bili u dobrom ritmu, ali to se nije desilo. Dosta specifična liga."

Japan je po mnogo čemu ostavio pozitivan utisak na Ristića i njemu bliske ljude. Tamo se pronašao, lepo se oseća i želi da nastavi da upoznaje Japan i u bliskoj budućnosti.

"Što se tiče života, to je opet jedna veoma široka tema. Japan, kultura i država generalno su impresivni, jedna fenomenalna kultura koja daje stvarno izuzetno poštovanje prema ljudima. Svi su preljubazni i svi se ophode prema tebi sa velikim poštovanjem. Sve je čisto, hrana je fenomenalna, sve je bezbedno, skoro pa i da nema kriminala i generalno za život je jedno možda od najboljih zemalja u kojima sam živeo. Istovremeno, totalno drugačija kultura od svega onoga što sam ja imao priliku sad da vidim. Opet kažem, sve je najbolje, uslovi života ovde, ali sigurno da je meni početni period bio adaptacija, jer je upravo baš zbog toga, zbog nekih društvenih pravila i načina na koji oni se ophode i kako žive drugačije od evropskog stila i američkog i tako dalje. Tako da je uzelo malo vremena da se naviknem, i dalje se navikavam, ali mnogo je lakše naviknuti se na jedno uređeno društvo nego neke, da kažem, neuređene."

Posebno interesantan deo priče bio je o navijačima i kulturi navijanja u Japanu.

"Navijači, kao što vam rekao za Francusku, košarka se voli, hale su pune. Kultura navijanja nije kao u Evropi, daleko od toga, svi su finiji, ne postoji vređanje, ne postoji ni jedna loša reč. Ne postoji čak ni zviždanje, eto, koliko to možda nerealno zvuči, pogotovo za naše uslove. Navijači ne zvižde uopšte na utakmicama. Najsuroviji tretman koji možeš dobiti na gostujućem terenu je da oni malo jače tapšu rukama i da malo, ne znam, da poviše ton. Za nekog ko je odrastao u Srbiji i posle igrao u Evropi dugo godina, jednostavno i dalje se nisam navikao na tako nešto, čudno je, ali istovremeno jako lepa atmosfera, oni vole košarku, poštuju te, često na utakmicama, pogotovo kada igramo kod kuće, mogu da se vide transparenti. Ja vidim transparente sa svojim likom. Navijači nose moje majice, dresove, peškire, javljaju se, mašu. Jedno jako lepo iskustvo igranja ovde. Posle utakmica takođe uvek postoji neka akcija slikanja, druženja sa navijačima, ali sve je to u nekom kulturnom tonu. Voda računa vrlo o tome da te da ne naruše tvoju privatnost, da niko ne bude previše nasilan prema tebi. Oni su svi previše fini, meni to lično prija, taj način na koji oni poštuju igrača ovde. I, recimo, jedna razlika interesantna između Evrope i Japana je to što u Evropi, da kažem, većinski navijači su muškarci, dok je ovde obrnuto. Ovde su sigurno oko 70% navijača na utakmicama žene. Ne znam zbog čega je to tako, ali to sam baš skoro s nekim pričao o tom fenomenu. Ali vole košarku, igrači se ovde doživljavaju kao zvezde i njihova kultura navijanja je mnogo bliža NBA nego Evropi. Sigurno je to za mene jedno jako interesantno iskustvo iz tog sveta."

U karijeri je igrao u velikom broju zemalja. Na listi su Srbija, Rusija, Španija, Francuska, Italija, sada i Japan... Promene nisu lake, ali ne padaju ni teško ako čovek zna da uživa u onome što radi i voli.

"Pa, normalno, kad si mlađi to se i ne oseti, to mnogo prirodno ide i lagano, sad kad sam malo stariji sigurno da i nije toliko lako menjati svake godine sredine, ali sigurno da ne bih imao problem da ostanem u Japanu što je duže moguće, jer kao što sam ti pre rekao, sa životne perspektive igrački je stvarno fenomenalna zemlja, fenomenalna liga koja je podređena igračima i mislim da ljudi jednostavno ovde stvarno rade mnogo na tome da tebi kao igraču bude komforno i da se osećaš dobro. Tako da, eto, nadam se da ću imati priliku i da ostanem ovde na malo duži period."

Kod selektora Dušana Alimpijevića postao je kapiten reprezentacije Srbije i predvodio je "orlove" do dve pobede u kvalifikacijama za Mundobasket. Opet je pokazao da je uvek tu za reprezentaciju i ono što on pruža i kako se ponaša na terenu i van njega zaista treba ceniti, a mlađi bi trebalo da se ugledaju na njega.

"Nema tu mnogo filozofije, selektor kada me pozvao, kada me pitao za moje mišljenje i reprezentaciju, ja sam mu rekao odmah da sam ja uvek na raspolaganju, da kad god sam potreban da ću doći, nebitno da li sam u Francuskoj, Španiji, Italiji ili u Japanu i naravno kad sam dobio poziv od njega, vrlo brzo se sve odigralo. Jedna od stvari koje poštujem kod selektora Alimpijevića je ta iskrenost i čim sam mu rekao da imam želju da igram reprezentaciju uspostavili smo sjajan odnos i on je to sve nagradio kapitenskom trakom za koju ja nisam znao uopšte dok nisam došao u Beograd, do prvog treninga. To je meni stvarno značilo mnogo i stvarno sam mu beskrajno zahvalan na tome, jer je to jedna pre svega velika privilegija, čast, a i obaveza da budeš kapiten reprezentacije Srbije u košarci, tako da ti moji neki početni utisci sa njim su sjajni i fenomenalni", ističe Ristić.

Iza Srbije i Ristića je prvi reprezentativni prozor u borbi za plasman na Svetsko prvenstvo. Posao je počeo uspešno, ali daleko je od gotovog.

"Generalno, ceo ovaj protekli prozor je bio za mene odličan, imao sam priliku malo da se vratim u Srbiju, da budem sa svojim ljudima, da vidim prijatelje, porodicu, da igram košarku koja je meni da kažem bliska sa igračima iz moje zemlje, tako da stvarno mi je bilo sjajno tih desetak dana u Srbiji i mislim da smo napravili dobru podlogu, perspektivu za dalje. Te dve utakmice koje smo pobedili protiv Švajcarske i Bosne nisu bile da kažem dominantne u smislu da smo ih pobedili 30 razlike, ali smo pokazali možda jednu bitniju stvar, a to je da ovaj tim, odnosno pre svega ti momci koji su odazvali imaju karakter, da u otežanim okolnostima kliknemo zajedno, da odigramo najbolje kada je najbitnije i da u tim završnim fazama u poslednjoj četvrtini, drugom poluvremenu, preokrenemo obe utakmice da pobedimo. Tako da kao što sam rekao, iako to možda nije sa strane izgledalo dominantno, ja smatram da su neke bitnije stvari dobijene, a to je zajedništvo i otvaranje, odnosno kreiranje jednog novog tima koji će u narednom periodu imati dosta prilike da bude na okupu."

Srbiju čeka izuzetno težak put do Mundobasketa. U februaru i martu nas očekuju dueli sa Turskom, kasnije tokom godine ponovni okršaji sa Švajcarskom i Bosnom i Hercegovinom, a onda i druga grupna faza, u kojoj rivali mogu biti Italija, Litvanija...

"Sigurno da su kvalifikacije uvek izazovne i komplikovane i teške i pogotovo ove u kojima se nalaze dve dosta teške grupe, ali mislim da, barem igrači, treneri verovatno moraju malo više samo da razmišljaju, a što se nas igrača tiče, kvalifikacije funkcionišu tako da mi objektivno ne znamo ko će biti na raspolaganju u februaru, kamoli u drugim prozorima. Tako da mislim da najbitnija stvar i za reprezentaciju Srbije je da što više igrača bude zdravo i da bude u mogućnosti da se dozove za naredni prozor. Onda ćemo videti dalje, ali biće tu dosta izazova, jer se, kao što i sami znamo, Evroliga preklapa sa utakmicama, sezone su duge, mnogo igrača igra nekoliko takmičenja, kako evropskih, tako domaćih, i to uopšte, iz mog igračkog ugla, nije jednostavno igrati na visokom nivou celu godinu i ostati zdrav. Najbitnije je da budemo zdravi za februar, a kad se skupimo, uz plan stručnog štaba, verujem da ćemo biti spremni da igramo te utakmice i pobedimo sve protivnike koji će nam tad doći."

Evo šta bi još Dušan voleo da napravi sa reprezentacijom, s obzirom da je u prethodnom intervjuu za Nova.rs istakao da mu je srebro u Manili na Mundobasketu verovatno vrhunac karijere.

"Ja se vrlo dobro sećam od prvog nastupa za reprezentaciju kod selektora Pešića u kvalifikacijama za prethodno Svetsko prvenstvo i meni je u tom trenutku to bio vrhunac karijere. I naravno da nakon toga su došle i velika takmičenja i medalja na Svetskom prvenstvu i to je nešto što je meni najdraže što mi se desilo u košarkaškoj karijeri i sigurno bih voleo da nastupam za reprezentaciju u narednim takmičenjima, ali jednostavno ja ne dajem sebi neka nerealna očekivanja. Kao što sam to vrlo prosto objasnio, ja sam uvek tu na raspolaganju i u zavisnosti od toga da li sam potreban i dokle ćemo mi kao tim dogurati, naravno da ću se truditi da dam maksimum, ali iskreno ne razmišljam o nekim preterano dugim ciljevima, već svaka utakmica za reprezentaciju ima, za mene bar, podjednaku važnost. Naravno, mnogo je lepše igrati, ne znam, na Olimpijskim igrama, Svetskom prvenstvu, Evropskom, nego u kvalifikacijama, to je jasno, ali iskreno ja sebi lično ne postavljam ciljeve da moram da budem u timu za to i to, jer jednostavno reprezentacija Srbije ima sjajne igrače na svim pozicijama i meni je mnogo lakše kad jednostavno idem od jednog reprezentativnog okupljanja do drugog i ne razmišljam previše unapred. To je to neka moja filozofija."

Pred kraj razgovora govorio je o željama u 2026. godini, a tom prilikom sve najbolje za novogodišnje i božićne praznike poželeo je i svim čitaocima, gledaocima i pratiocima portala Nova.rs, uz mnogo sreće, zdravlja i ljubavi.

"Pre svega što tiče privatnih stvari, da mene i moju porodicu posluži zdravlje, jer bez zdravlja sve ostalo je uzaludno. Što se tiče nekih profesionalnih ciljeva, to je naravno da napredujem igrački i smatram, iako sam u tim nekim malo ozbiljnijim igračkim godinama, da i dalje imam dosta prostora u nekim stvarima da napredujem i da igram još bolju košarku, što je generalno bio slučaj u mojoj karijeri - da sam sve do sada iz godine u godinu bivao sve bolji i bolji i unapređivao neke određene delove svoje igre. U ovoj godini se nadam da ću igrati jedan visok nivo košarke, da ću ostaviti trag u Japanu i posle toga nikad se ne zna šta dolazi sledeće sezone, ali kao što sam rekao, voleo bih da ova godina prođe uspešno, pre svega da ostanem zdrav, a nakon toga da bude uspešna kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou."

Imao je potrebu ponovo da pohvali Japan i ljude tamo, koji su na njega ostavili snažan utisak.

"Što tiče Japana, ja sam maksimalno što mogu skratio, jer i o košarci i o životu mogu da pričam satima. Japan je nerealna kultura i država, impresivno je sve i imam baš i dosta iskustava i nekih lepih stvari. Svaki dan vidim nešto što me impresionira na lep, pozitivan način, poštovanje njihove kulture... Ja sam pokušao da najkraće moguće dočaram iskustvo igranja i života ovde.  To je društvo koje odlično funkcioniše. Imao sam priliku da živim i u Americi, i u Evropi, i u Rusiji, i levo i desno, ali što se tiče Japana, mislim da su oni kao društvo najbliže nekoj vrsti savršenstva u smislu društvenog funkcionisanja. Tako i poštovanje jednih drugih, imaju neku tradiciju gde poštuju starije, i koliko se brinu jedni o drugima, o okolini, čistoći ulica, o javnom dobru i tako dalje. Lepo je živeti ovde, drugačije, nije uopšte slično ničemu drugom što smo navikli. Ali jednostavno oni su tako napravili ovaj sistem - sve je pod konac", zaključio je Dušan Ristić u razgovoru za Nova.rs.

Ono što je Ristić čuo preko poziva, red je da se napiše i ovde.

Dušan je jedan od najskromnijih sportista sa kojima sam imao iskustva da pričam, uvek odmeren i kulturan, spreman da pomogne kad god treba, što se vidi i kroz reprezentaciju. Radi se o čoveku koji sigurno može poslužiti kao primer ponašanja mnogima, ne samo u sportu nego i šire.

Želimo Ristiću sve najbolje u 2026. godini, kako na sportskom, tako i na privatnom planu.

Za još mnogo uspeha sa reprezentacijom, ali i pregršt zadovoljstva i lepih iskustava u Japanu…