Kada je Dušan Duda Ivković u pitanju, ništa ne može da zaseni veličinu i njegovo nasleđe. Otišao je ponosno, uzdignuta čela posle svega što je učinio za srpsku košarku. Srbija ga ispraća pognute glave, zbog tuge, ali i sramote što mu nije priređen adekvatan oproštaj, kakav je mogao da dobije tek u Atini.