Dončić je rođen da pobeđuje, sa Jokićem i Janisom "otima" NBA od Amerikanaca

"Gde ja stadoh, ti produži", rekao je Nikola Jokić svom drugu s ovog podneblja Luki Dončiću u telefonskom razgovoru posle ispadanja Denver Nagetsa u polufinalu zapadne konferencije NBA lige.

Ovo je, naravno, šala, ali nije isključeno da se posle onoga što se desilo Nagetsima, njih dvojica jesu čuli dok je Luka krčio sebi put ka velikom NBA finalu.

Povrede, loše stanje kolena, ništa nije moglo da ga zaustavi, na licu mu se videla rešenost da svaki put i u svakom napadu uništi onog ko ga čuva. Čak 32,4 poena, 9,6 skokova i 8,2 asistencije po meču u ovih pet uz 14 od 22 iz igre i 36 poena kada je trebalo zatvoriti seriju. To je prosto "klač", posle svega što se dešavalo u ovoj seriji.

Sve je kulminiralo u četvrtak na petak kada je Luka sa Dalas Maveriksima prošao do velikog finala NBA lige i došao nadomak titule koju je pre 13 godina već osvojio Dirk Novicki.

Sećamo se da je Dirkenštajn mimo svih očekivanja i posle jedne turbulentne sezone čistio sve na putu do titule. Padali su redom Trejlblejzersi u šest utakmica, Lejkersi u četiri, Tanderi u pet i na kraju Majami Hit sa sve Lebronom Džejmsom i Dvejnom Vejdom uz Krisa Boša u šest.

Od tog trenutka, sve do pojave Luke Dončića, Dalas nije mogao da prođe prvu rundu doigravanja. Kad je Luka stigao, igralo se pre dve godine finale Zapada, a sada i veliko finale.

Nije mogao Dončić sam, pisao sam već o tome koliko će Gaford i Vašington biti velika pojačanja, ali nisam baš mislio da će moći do finala. Lajvli je takođe zablistao kada je trebalo.

Napravljen je pravi balans gde Dončić i Kajri Irving ubijaju protivnike u napadu, a u odbrani svoj posao rade neki drugi momci i dobitna formula je sastavljena.

Za sve to vreme je Minesota delovala nekako zatečeno. Kao da su Entoni Edvards i ekipa mislili: "Ok, izbacili smo na mišiće NBA šampiona, to je to, uzeli smo titulu".

Pa niste, drugari. Da budem iskren, mislio sam da će onaj ko prođe iz serije Minesote i Denvera da bude finalista NBA lige.

Toliko su Timbervulvsi u nekim momentima delovali moćno. Ali, očito da su bili rešeni samo da doakaju Nagetsima, posle čega su se izduvali.

A Dončić, dečko koji je već više puta dokazao da je rođeni pobednik, spremno je to dočekao. Rođen je u Sloveniji, ali se kalio u Real Madridu još kao tinejdžer i ne treba ni podsećati kakav se tamo mentalitet razvija.

Svako ko je ikad igrao u Madridu će reći da nema predaje do poslednjeg trenutka i Dončiću je to brusilo već jak karakter i žestok temperament.

Njime se sa 16, 17 godina izborio za svoje mesto u Realu, sa 19 godina je bio MVP Fajnal-fora Evrolige, a u tom trenutku je kao jedan od dvojice ključnih igrača već bio evropski prvak sa Slovenijom. Jednostavno, generacijski talenat. Uz zrno sreće da mu se sve poklopi.

Deo njegovog temperamenta videli smo i kad se okrenuo nekome u publici i rekao mu: "Ko plače, dr***ijo", dok je uništavao "vukove" u petoj utakmici finala Zapada.

Najbolje od svega je što Dončić "ono svoje" u napadu radi u svojoj brzini. A isto je i sa još dvojicom momaka koji ovde zaslužuju poneko slovo.

Nikola Jokić je prošle godine postao šampion NBA lige dok stručnjaci i analitičari i dalje pokušavaju da shvate kako je to moguće kad on, pazite sad, ne može da skače!

Utiče na igru asistencijama, postavljanjem blokova, šutira (i pogađa) odakle hoće, hvata takozvane "zi-baund" lopte kada kupi sopstvene promašaje i odmah ih vraća u koš.

Sve ekipe obično mogu da ga izmore i kad se to desi, naći će način da proigra nekog drugog. A ako i taj neko drugi ne pogađa, onda dobijemo ispadanje Denvera u sedam utakmica od Minesote.

Da li je slučajno ili trend, ali činjenica je da su dve od poslednje tri titule osvojile ekipe u kojima su prve violine Evropljani. Još je interesantnije da su svi lideri tih ekipa različiti po karakteristikama i stilovima igre.

Janis Adetokumbo je to uradio 2021. godine sa Milvoki Baksima, Jokić 2023. sa Denver Nagetsima i sada Dončić ima šansu da popravi tu statistiku na tri od četiri.

Janis je fizički dominantan, sila, posebno kad krene na skok ili pusti svoj kilometarski korak dok nosi loptu. Još kad ispruži ruke gore, protivnik obično samo može da se skloni ili mu udari sekiricu pa ga pošalje na liniju penala.

Jokić to radi tako što - jednostavno radi sve. Pogađa, asistira, čita igru, pa zna šta će neko da uradi pre nego što i taj neko sam shvati šta će...

I sve to radi nekako sporo. Tek poslednjih godina se vidi efekat rada sa kondicionim trenerom u Denveru gde se oseća ta žustrina kad krene napred u kontru da prenosi loptu.

Nije to više tromo i nesigurno kao što je nekad možda bilo. Čovek zna ko je, šta je i nema sumnje da će sledeće godine tražiti opet put kojom će da se bori za trofej Lerija O'Brajena.

Janis će isto da proba ako mu se stanje u Milvokiju popravi i ako se konačno nađe trener koji će mu biti po meri, a Dončić ima šansu života da zaokruži karijeru i postane jedan od rekih koji su osvajali i Evroligu i NBA prsten.

Zvuči neverovatno da to može da uradi sa samo 25 godina i ne kao "levo smetalo", već kao vođa. Naravno, u finalu sa odmornijim i nabrijanim Boston Seltiksima neće baš biti smatran favoritom.

Džejlen Braun, Džejson Tejtum i ostali su imali daleko lakši posao, pošto su im povrede posklanjale s puta glavne zvezde protivničkih ekipa. A i nalaze se u usponu forme.

Što, znajući kako Dončić igra i razmišlja može da mu bude samo motiv više, ako je takav i potreban, da izgori do kraja u finalu i ponovi ono što je uradio i veliki Dirk u istom klubu.

BONUS VIDEO: Luka Dončić MVP finala zapadne konferencije NBA