30
Dejan Kamenjašević je generalni direktor košarkaškog kluba Dubai koji je sednici Skupštine ABA lige izglasan kao učesnik regionalnog takmičenja za sledeću sezonu, ipak, mnogima je to ime nepoznato.
Kamenjašević je sin čuvenog sportskog komentatora Mirka Kamenjaševića koji je ostao upamćen po nekim legendarnim prenosima (zbog kojih je čak i bio suspendovan).
SVE O ULASKU DUBAIJA U ABA LIGU
Kamenjašević je dugo u košarci, pa je stigao u Đironu kao 17-godišnjak. U ovom klubu je bio i pomoćnik Svetislava Pešića, a kasnije je radio i u stručnom štabu Baskonije, a godinama radi u Persijskom zalivu.
On je 2017. godine otvorio PSSA, specijalizovanu košarkašku akademiju, u Ujedinjenim Arapskim Emriatima.
Dejan je igrao košarku u rodnom Sarajevu, a sa porodicom je 1993. godine krenuo put Španije.
„To je moj drugi dom, poslije moga Sarajeva. Ja sam u Đironi završio školu, tamo su mi se rodila djeca, Marko i Marina, i tamo sam upoznao prijatelje za čitav život. U Đironi sam odrastao u košarkaškog stručnjaka i postigao sve ono o čemu stranac u Španiji može samo da sanja. Završio sam višu trenersku školu, četiri u mojoj promociji, radio na ACB i Evrolige nivou plus Druga španska liga punih devet godina, bio član Akasvaju Đirone generacije koja je osvojila FIBA Kup, u timu sa Markom Gasolom na primer, poslje postao član velike Baskonije i bio na korak Fajnal-for u Evroligi. Radio sam sa velikim imenima kao što su Ričard Kasas, Pedro Martinez, Pablo Laso, ali posebno bih istakao dvoje ljudi koji su moji kućni prijatelji, familija, veliki treneri i velike ličnosti – Žana Tabaka i Svetislava Pešića. Oni su na neki način i obeležili moju karijeru, svako na svoj način“, rekao je Kamenjašević za „nasbiro.com„.
Pojasnio je i kako je izgledao život nakon selidbe u Španiju i koliko je bilo teško
„Moj život je bio vrlo težak i komplikovan kao i život svake druge izbjeglice ili ljudi koji su ostali u ratu, na primjer u mom rodnom Sarajevu. Puno je različitih životnih priča, ali moja je možda specifična. Došao sam u Đironu mlad, nisam znao jezik, moji roditelji su bili stariji, posebno moj otac Mirko Kamenjašević koji je tada imao 63 godine, moja sestra samo 12, a mama i ja smo jedini bili radno spremni. Humanitarna organizacija koja nas je dovela odmah nas je i napustila, tako da je trebalo da se od početka snalazimo sami, bez znanja jezika, zahvaljujući pomoći samo nekih dobrih ljudi. Mama je čistila haustore i stubišta, a ja sam radio kao konobar na autobuskoj stanici od četiri popodne do pet ujutro. Tako smo preživeli u prve dve godine, i to je omogućilo da moja sestra studira, i da na kraju kao familija isplivamo iz vrlo teške situacije. Posle izlaska iz Sarajeva izgubio sam sve, baš kao i moji roditelji kojima je to teže padalo…“
Najveći uticaj na njega imao je Svetislav Pešić.
„Naučio sam sve! On me učio životu, sportu i posle smrti moga oca bio moj drugi otac. Kouč je veliki čovek, najveći stručnjak u Evropi zajedno sa Željkom Obradovićem i bez sumnje čovek koji je ostavio dubok trag na mene. Sada smo familijarni prijatelji, stalno se čujemo i vremenom sam dobio njegovo poverenje i poštovanje. O njemu kao o treneru ne bi trebalo da trošimo reči, ali malo ko poznaje njegovu ljudskost, dobrotu i altruizam koji pokazuje kada nije na terenu.
BONUS VIDEO „Pick and roll“ sa Mićom Berićem: Trenutak istine za Partizan, neverovatna Zvezda i srpsko čudo VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
