"Ceo tim Partizana je pogrešno postavljen, za to je odgovoran Obradović": Grbović provodio dane u Ćacilendu, sad se drznuo da napadne Željka

Grbović je odlučio da okrivi Željka Obradovića za ono što se sada dešava u Partizanu nešto manje od godinu dana od kada je ponosno šetao u Ćacilendu.

„Partizanov poraz od Mege , onako kako je izgubljen meč, samo je posledica svega što se dešavalo pre toga. I kada je delovalo da je nešto počelo da se stabilizuje, desio se debakl. Ceo tim je pogrešno napravljen. I za to punu odgovornost snosi Željko Obradović“, rekao je Grbović u emisiji Kida Show.

„Kod Zvezde je drugačije. Oni imaju tri ‘klastera’ igrača: Amerikance, domaće i Nigerijce. I Saša Obradović to za sada dobro balansira. To su tri različite košarke. Amerikanci igraju jedan stil – brzi, šut, prvi korak, rešenje jedan na jedan. Domaći igrači ginu u odbrani, oni su temelj tima. Pogledaj koliko je Davidovac dobio utakmica odbranom i jednim šutem – dvadeset utakmica minimum. Saša to uspeva da uklopi. Imaju padove, ali se brzo podignu.

U Partizanu deluje kao da postoje tri entiteta koji vode politiku: trener, neko iz uprave i sportski direktor. To je neusklađeno. Ako su zadržani igrači koji je trebalo da odu, mimo trenerove volje, onda je to problem. Tada trener preuzima punu odgovornost“, dodao je.

Da li je Željko Obradović mogao da se izbori sa time?

„Ne. Zato je i otišao. Dao je ostavku. Da pojasnim – kada trener da ostavku, odriče se novca. To znači da mu nije bilo stalo do para. Njegova ideja je bila drugačija. Prve godine su pogođeni igrači – Lesor, Naneli i ostali – to je funkcionisalo. Ali sada je duša tima dezintegrisana. Ne govorim o odlasku Željka Obradovića kao o jedinom uzroku, već o tome da, kada Partizan krene da gubi, nema više ničega što može da ga vrati. Nema ko da ih vrati.

Ne može Vašington da ih vrati ni sa deset trojki. Nije Braun taj koji može da povuče kada se lomi. I sad, šta je tu poenta? Predsednik kluba je mislio da će odlaskom Željka zadržati tu magiju koja je postojala, ali to se raspalo. Polovina sponzora je došla zbog Željka. On je to vešto iskoristio u te dve godine, okupio klijentelu, ljude spremne da daju novac. Kada je otišao, deo toga se rasuo.

Meni najviše smeta to licitiranje u sportu ‘bomba’, ‘grunulo’, potpisao ovaj, potpisao onaj… Dovedeš Džabarija Parkera, pa jedni posle pišu da je Partizan spasao sezonu, drugi da su se spasili kad su ga se rešili. Priče o milionima, o transferima… Kao da je pijaca“, smatra Grbović.

I nastavlja:

„Da je Partizan privatni klub, razumeo bih. Ali dokle god su Crvena zvezda i Partizan u statusu koji imaju, dokle god država daje novac – mi nismo konkurentni na ozbiljnom evropskom nivou.

NBA Evropa nas ne vidi. Ispod smo radara. Dok nema privatizacije, nema ravnopravnog razgovora sa ozbiljnim klubovima poput Olimpije Milano ili Panatinaikosa.

Zakon o sportu se godinama samo kozmetički menja. Priča se o dopingu, o trenažnim centrima, ali sistemski problem ostaje. Ako su budžeti poslednjih deset ili 20 godina bili po 20–25 miliona godišnje, saberite to. To su stotine miliona evra. A gde je sistem“, pita se Grbović.