Čika Bora je bio košarka. Iako nas je napustio, sigurno će zauvek živeti kroz sve one koji su vezani za igru pod obručima.
„Košarka i FIBA su u svojoj istoriji imale tri čoveka koji su najzaslužniji za košarku kakvu danas poznajemo. To su Džejms Nejsmit, tvorac ovog sporta, Vilijem Džons, osnivač i prvi generalni sekretar FIBA, i Bora Stanković“, reči su bivšeg predsednika FIBA Boba Elfinstona i više nego dovoljno govore kakav je bio čika Bora.
Pionir košarke, neko ko se uvek nosio na gospodski način i sigurno da mu je život bio obojen obojen narandžastom bojom „basketare“.
Rođen je 1925. godine u Bihaću, i možda nije to bila ljubav na prvi pogled, ali je bila ljubav za ceo život.
GODINE KOJE SU OBELEŽILE BORIN ŽIVOT
1925. Rođen u Bihaću 9. jula
1941. Prvi susret sa košarkom na teniskom igralištu u Beogradu
1942. KK BTK iz Beograda
1945. KK Milicionar
1946. KK Crvena zvezda, državni prvak 1946. i 1947.
1948. Reprezentativac Jugoslavije (1948-1953), 36 utakmica
1948. Diplomirani košarkaški trener
1949. Oženio se Miroslavom Mimicom Stefanović, imaju ćerku Ljiljanu
1950. KK Železničar
1950. Učesnik prvog Svetskog prvenstva (Buenos Ajres)
1951. KK Partizana (do 1953)
1952. Diplomirao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu
1953. Trener OKK Beograda (1953-1963 i 1965), državni prvak 1958, 1960. i 1965.
1953. Član Predsedništva Košarkaškog saveza Jugoslavije do 1966.
1956. Generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije do 1966.
1958. Član FIBA komisije za evrokupove
1960. Pomoćnik generalnog sekretara FIBA Vilijama Džonsa
1966. Trener Oransode iz Kantua, prvak Italije 1968.
1972. Zamenik generalnog sekretara FIBA, zadužen za organizaciju turnira na Olimpijskim igrama u Meksiku (1968), Minhenu (1972) i Montrealu (1976), Svetskih prvenstava za košarkašice 1971. i 1975, i nekoliko evropskih šampionata
1974. Oktobarska nagrada grada Beograda za zasluge u sportu
1976. Generalni sekretar FIBA (23. jul), do 2002. godine, zadužen za sva takmičenja
1980. Član Borda poverenja Nejsmitove „Kuće slavnih“
1981. Član pres komisije MOK, do 1983.
1982. Generalni sekretar Udruženja letnjih olimpijskih međunarodnih federacija (ASOIF)
1982. Član komisije za olimpijski pokret MOK
1983. “Svetski sportski lider“ Američke sportske akademije
1983. Orden zasluga Košarkaškog saveza Venecuele
1985. Olimpijski orden dodelio mu je predsednik MOK Huan Antonio Samaran
1986. Povelja za pomoć i saradnju KS Obale Slonovače
1987. Orden zasluga Savezne republike Nemačke
1987. Zajedno sa NBA organizuje prvi otvoreni turnir u Milvokiju
1988. Član MOK od 1988. do 2005.
1988. Član JOK do 2005.
1988. Član Koordinacione komisije za Olimpijske igre u Barseloni 1992.
1991. Uvršten u Nejsmitovu „Kuću slavnih“
1992. Član Komisije za olimpijske programe MOK
1992. Član Koordinacione komisije za OI u Atlanti 1996.
1992. Član Istražne komisije za OI u Sidneju 2000.
1996. Nejsmitova nagrada za izuzetan doprinos „Tipof kluba“ iz Atlante
1998. Član Izvršnog komiteta Mediteranskih igara
1999. „Nacionalni orden lava“ države Senegal
2001. „Zlatni majstor“ Foruma visoke direkcije iz Madrida
2001. Vitez ordena „Legije časti“ države Francuske
2002. Počasni generalni sekretar FIBA
2002. Orden zasluga SR Jugoslavije
2003. „Zlatna plaketa“ OK Srbije i Crne Gore
2005. Počasni predsednik KSS
2006. Olimpijski orden dodelio mu je predsednik MOK Žak Rog
2007. Izabran za člana „Kuće slavnih“ FIBA
2009. Počasni doktor Srpskog veterinarskog društva, Akademija veterinsrske medicine
2010. Orden časti sa zlatnim zracima Republike Srpske
2011. Majska nagrada Sportskog saveza Srbije za životno delo
2012. Specijalno priznanje Sportskog saveza Srbije
2014. Specijalna nagrada Udruženja „Srpski krivak“
2015. FIBA nagrada za životno delo
Pratite nas i na društvenim mrežama: