1
Ne sluti na dobro, ako je verovati onoj izreci da se po jutru dan poznaje.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
.Lopta se još uvek nije zakotrljala na stadionu Al Bajt u Al Koru, gradu udaljenom oko 50 kilometara od Dohe, a Svetsko prvenstvo u Kataru već ima status najkontroverznijeg otkako se nacionalne selekcije bore za titulu najbolje selekcije sveta.
PROČITAJTE JOŠ...
A nije kao da je kontroverzi nedostajalo ranijih godina – „Božija ruka“ je verovatno najpoznatijih događaj u istoriji fudbala, 2010. je nastao haos u Engleskoj nakon što nije priznat gol Frenku Lampardu protiv Nemačke, iako je lopta celim obimom prešla gol-crtu, Josip Šimunić je dobio tri žuta kartona 2006, trofej „Žil Rime“, nazvan po prvom predsedniku FIFA, ukraden je 1966. godine. a iako je vraćen, počinioci do danas nisu uhvaćeni…
No, Mundijal u Kataru, prvi na teritoriji jedne zemlje Bliskog Istoka, i treći od dosadašnjeg 21 koji nije organizovan na teritoriji Evrope ili jedne od dve Amerike (2002. domaćini bili Japan i Južna Koreja, dok je 2010. turnir održan u Južnoj Africi), je za samo nekoliko meseci uspeo da to debelo nadmaši.
Doduše, nije kao da bi to trebalo previše da iznenadi, s obzirom na to da je od samog početka izbor Katara za organizatora dočekan „na nož“ s obzirom na to da je organizacija dodeljena zemlji koja nema gotovo nikakav fudbalski „pedigre“, dok je među ljubiteljima fudbala gotovo momentalno tema broj jedan postalo to što je u Kataru tokom letnjih meseci, kada se generalno održava Svetsko prvenstvo, pretoplo (temperature znaju da idu i do 45 stepeni Celzijusa), a sam izbor Katara svrstan je u „sportwashing“ – termin koji se koristi kako bi opisao organizaciju velikih sportskih događaja sa ciljem skretanja pažnje sa velikog broja korupcijskih i skandala vezanih za kršenje ljudskih prava.
Paradoksalno, upravo te dve teme bile su prve na udaru. Nedugo pošto je Katar dobio organizaciju a pripreme za turnir započele, britanski Gardijan i organizacije Hjuman Rajts Voč i Amnesti Internešnal objavili su svoje priče o kršenju ljudskih prava radnika, gotovo robovlasničkom odnosu prema njima i kreiranju radnih kampova u kojima su uslovi za život bili jezivi, a mnogobrojni napori da se to promeni su ostali bez iole ozbiljnijeg poduhvata, što je rezultiralo izveštajem Amnestija 2019. godine u kom je Katar optužen za neuspeh.
Potom je objavljen i izveštaj o navodnoj smrti preko 6.000 radnika, dok je posebnu pažnju privukao slučaj iz februara 2022. godine, kada je jedna 28-godišnja Meksikanka Paola Šietekat, inače član organizacionog komiteta, morala da pobegne iz zemlje nakon što je u junu 2021. godine prijavila da je silovana od strane čoveka iz jedne latinoameričke države, na šta su tamošnje vlasti odgovorile pokretanjem istrage na osnovu koje je optužena za seks pre braka, što je protivzakonito u Kataru, pa joj je pretila kazna od čak sedam godina zatvora i 100 udaraca bičem.
No, to je tek početak.
U novembru je jedan od ambasadora Svetskog prvenstva, Kalid Salman, govorio o homoseksualcima:
„Prihvatićemo ih ovde, ali oni moraju da prihvate naša pravila. Homoseksualizam je ‘haram’. Znate li šta znači ‘haram’?“, pitao je Salman sagovornika.
Haram je inače jedno od pet islamskih zapovesti i služi da opiše sve ono što je, prema islamskom zakoniku, „zabranjeno od Alaha“.
„A znate li zbog čega je zabranjeno? Jer je to oštećenje mozga“, rekao je on, posle čega su usledili brojni protesti što od strane organizacija koje se bave ljudskim pravima, što od LGBT zajednice koja je osudila ovakav stav, dok je nemačka televizija ZDF momentalno prekinula intervju.
Der katarische WM-Botschafter Khalid Salman bezeichnet Homosexualität als „geistigen Schaden". Das äußert er in der ZDF-Doku „Geheimsache Katar“.
— ZDF sportstudio (@sportstudio) November 8, 2022
Der komplette Film ab jetzt hier: https://t.co/6QEUNDHXEJ und ab 20.15 Uhr im @ZDF@jochenbreyer @Fried_julia @ZDFheute #katar pic.twitter.com/VXU3wPbctz
Da situacija nije naivna pokazalo je i pismo FIFA koje je potpisao Đani Infantino, predsednik ove krovne organizacije svetskog fudbala, u kom su savezi zemalja-učesnica zamoljeni da izbegavaju diskusiju o „kršenju ljudskih prava u Kataru“, i da se „fokusiraju na fudbal“, i to malo pošto su kapiteni nekoliko repezentacija najavili da će nositi kapitensku traku u dugijim bojama, simbola LGBT zajednice.
England captain Harry Kane will still wear the One Love armband at the World Cup, FA say.
— Tom Roddy (@TomRoddy_) November 19, 2022
England captain Harry Kane is still set to wear the ‘OneLove’ rainbow armband against discrimination at the World Cup in Qatar despite FIFA announcing plans for its own band on the eve of the tournament.#England #FIFAWorldCup #COYS #HarryKane pic.twitter.com/CgveJZBwQQ
— Chris Cowlin (@ChrisCowlin) November 19, 2022
Na sve to nadovezale su se i brojne optužbe vezane za korupciju ne samo u Kataru već i u FIFA, a vezano za dodelu prvenstva ovoj zemlji,. Navodno, Katar je ponudio čak 880 miliona dolara FIFA kako bi organizovao Mundijal.
Da neće sve proteći baš glatko postalo je jasno gotovo momentalno po dolasku velikog broja Evropljana u Katar, kada su nepoznati počinioci napali televizijsku ekipu iz Danske uz pretnju da će polomiti kamere.
A na spisak kontroverzi nadovezala se i još jedna koju su objavili britanski mediji pozivajući se na izvore iz Katara i Ekvadora. Navodno, meč na otvaranju šampionata je namešten, Katar bi trebalo da slavi golom u drugom poluvremenu, a u njemu učestvuje osam igrača iz reprezentacije Ekvadora koji bi zauzvrat trebalo da podele sedam miliona dolara.
Exclusive: Qatar bribed eight Ecuadorian players .4 million to lose the opener(1-0 ⚽️ 2nd half). Five Qatari and #Ecadour insiders confirmed this.We hope it's false. We hope sharing this will affect the outcome.The world should oppose FIFA corruption.@MailSport #WorldCup2022
— Amjad Taha أمجد طه (@amjadt25) November 17, 2022
Iz perspektive svih haotičnih događaja prethodnih meseci i godina, (opravdano) dizanje glasa velikog broja što igrača koji će igrati, što trenera timova čiji fudbaleri idu na Mundijal zbog termina u kom će biti odigran turnir zvuče gotovo banalno, iako ne bi trebalo da budu.
Naime, većina fudbalera od 831 igrača (čak 417) nastupa u takozvanim Ligama petice (Španija, Italija, Engleska, Nemačka, Francuska), od čega je veliki broj deo timova koji igraju ozbiljnu ulogu u evropskim takmičenjima – na primer, Mančester siti, Barselona, Bajern Minhen, Real Madrid i Mančester junajted imaju ukupno 76 predstavnika. Ako se na to nadoveže igranje u Ligi Nacija, mnogi su od juna do novembra odigrali oko 30 utakmica.
Dodatan problem klubovima stvara to što će fudbaleri odmah po završetku borbe za trofej na Mundijalu iz Katara i tamošnje klime krenuti put Evrope gde će gotovo momentalno nastaviti borbu za bodove u domaćim šampionatima (na primer, Englezi igraju već 26. decembra, Francuzi dva dana kasnije, Španci 31. decembra, dok Italijani i Nemci imaju nešto duži odmor – Serija A drugi deo sezone počinje 6. januara, Bundesligaši imaju sreće jer će od poslednje utakmice u Kataru proći više od mesec dana – drugi deo sezone počinje 20. januara).
Zgusnut raspored, težina utakmica, ogroman pređen put, sve to dovodi do situacije da je gotovo nemoguće zamisliti da će nastup na Mundijalu oni najbolji igrači dočekati sveži i u potpunosti spremni, a o drugom delu sezone je izlišno i govoriti…
Sve ovo dovelo je do najave velikog broja navijača i ljubitelja fudbala širom sveta da će bojkotovati Mundijal, pa nas očigledno očekuje jedan od najčudnijih turnira, bar kada je atmosfera koja ga okružuje u pitanju.
BONUS VIDEO Orlovi stigli u Katar, Srbi napravili šou na dočeku
