Aha, tu je Mitrović, tu Tadić, Milenković, Sergej... Pa i nije se nešto promenio tim Srbije od Rusije? Malo morgen.
Dragan Stojković Piksi je pobrojane igrače poveo i u Katar, ali je promena bilo poprilično.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki od momaka koji je poveo i Mladen Krstajić su danas u penziji dok su oni koje Piksi vodi pre četiri godine nisu bili ni na mapi, a danas važe za fudbalske superstarove.
Srbija je pre četiri godine slavila Aleksandra Prijovića posle gola protiv Gruzije, kojim je čekirao karte za Rusiju.
Danas popularnog „Prije“ nema na spisku, baš kao ni Aleksandra Kolarova, Branislava Ivanovića, Duška Tošića, Antonija Rukavine, Vladimira Stojkovića, Luke Milivojevića, Uroša Spajića, Milana Rodića, Nemanje Matića, Adema Ljajića.
Bezmalo pola tima od pre četiri godine više nije tu, s tim što je Spajić sada povređen. Bane Ivanović je svakako najveći trag ostavio u tom timu sa 105 utakmica (rekord) i 13 golova.
Bane se povukao iz fudbala prošle godine kao igrač Vest Bromvič Albiona kad je bilo više nego jasno da nije ni blizu onog starog.
Posle tri godine provedene u Zenitu, otišao je u Vest Brom 2020. i zadržao se tek sezonu pre nego je u 37. godini okačio kopačke o klin.
Danas ima svoj privatni muzej u Sremskoj Mitrovici i tamo ima brojne rekvizite iz duge i bogate karijere u kojoj je igrao za Čelsi, Lokomotivu iz Moskve, OFK Beograd, Srem i Remont iz Čačka.
Za sve to vreme skupio je veliki broj dresova, trofeja, medalja od kojih je neke lično izdejstvovao na terenu.
Prijović je u mesecima posle Mundijala bio na vrhuncu što se tiče vrednosti na tržištu, a rešetao je u PAOK-u.
Umesto na zapad Evrope, otišao je suprotno, u Al-Itihad, odatle samo produžio dalje, samo je otišao i malo južno, pa danas igra u Vestern junajtedu u Australiji.
Tamo se snašao sa 13 golova u 27 utakmica prošle sezone, ali već neko vreme vuče hroničnu povredu prsta na nozi, a o reprezentaciji nije bilo reči dugo. Pričalo se o dolasku u Zvezdu, ali ni od toga nije ispalo ništa.
Njegov imenjak Aleksandar Kolarov je posle Mundijala u Rusiji promenio još jedan klub, iz Rome je otišao u Inter, a jula ove godine je otišao u penziju.
Poslednji meč za Srbiju je kapiten iz Rusije odigrao još oktobra 2020. protiv Turske, posle čega je usledio sporan oproštaj i priče da nije hteo da igra protiv Škotske, da se povinovao odluci kluba i slično.
Sve to je sada već iza nas, Kolarov je nedavno bio na ručku sa Pepom Gvardiolom, krcka penzionerske dane i odmara od rutine kojoj je robovao dobrih 15, 20 godina.
Rukavina je njegov kolega sa pozicije beka, koji je takođe završio karijeru i, kako je pre dva meseca sam rekao za Mondo, neće morati da razmišlja o Nejmaru.
„Igrao sam mnogo puta protiv Nejmara. Ne samo na Mundijalu u Rusiji, već i kao član Valjadolida i Viljareala u španskom prvenstvu. To je pakao. Šta ti drugo preostaje nego da spustiš težište i da se povlačiš unazad dok te ne unese u gol. Nadaš se eventualno podršci nekog saigrača i to je sve. U Viljarealu mi je bilo lakše, jer sam uvek imao pomoć krila, zadnjeg veznog i jednog štopera. Četvorica oko njega, pa i ako te prođe nemaš utisak da te je ponizio. Obično kod takvih igrača nema zaletanja, čekaš pa šta ti bog da. Ako odigra loptu unazad, fenomenalno, kao da si mu je oduzeo. Sreća što sam završio karijeru, jer vidim da dolaze još brži od Nejmara“, priča Rukavina.
Tridesetosmogodišnjak se povukao kao igrač Astane u koju je neposredno posle Mundijala u Rusiji otišao iz Viljareala.
Duško Tošić je takođe jedan od „penzionera“. Defanzivac koga pamtimo kao čoveka kome je Đerdan Šaćiri umakao za dlaku i dao gol Vladimiru Stojkoviću za 2:1 u meču sa Švajcarskom, završio je karijeru u Kasimpaši.
Poslednjih deset godina karijere, od odlaska iz Crvene zvezde proveo je ili u Turskoj ili u Kini, gde je promenio više klubova. Kao i kod Prijovića, i kod njega je bilo priča da bi mogao da se vrati u Zvezdu – nije se desilo.
Igrao je do jula prošle godine i od tada je u centru pažnje javnosti uglavnom bio zbog turbulentnog odnosa i razvoda sa pop pevačicom Jelenom Karleušom.
Karleuša je rekla da se plaši pretnji Tošićevog advokata kada o njemu priča u javnosti, a par se rastao letos posle 14 godina braka.
Ni Tošić nije bio otvoren za javnost u poslednje vreme i kada bi se pojavljivao na utakmicama Zvezde i javnim mestima.
Nemanja Matić je danas vezista Rome, Žoze Murinjo u njega ima poverenja već godinama, pa je svojevremeno tražio da ga Mančester junajted kupi iz Čelsija.
Fudbal u Italiji je nešto sporiji nego u Engleskoj, pa stoga ne treba da čudi što 34-godišnjaku može da odgovara ta promena.
Njegov odnos sa nacionalnim timom je bio u više navrata povuci-potegni, mada se patriotizam momka iz Vrela nikad nije dovodio u pitanje.
Vladimir Stojković je jedan od onih koji su imali najduži staž u nacionalnom timu, iz kog se povukao i ustupio mesto mlađim golmanima, dok se posvetio klupskoj karijeri.
Stojke je i dalje aktivan, dočekao je pre nekoliko meseci Milana Pavkova, kada je bivši špic Crvene zvezde potpisivao za Al-Fejhu u koju je Stojković otišao iz Partizana, jula 2021.
Adem Ljajić je u poslednje vreme stagnirao, iako je još uvek u godinama kada može da doprinosi i igra dobro.
Ima 31 godinu, ali je letos na jedno vreme ostao bez kluba. U Bešiktašu je igrao dobro, pa nije, i istanbulski klub ga je pustio jula ove godine.
Nekoliko meseci kasnije pojavila se informacija da odlazi u Karamguruk, koji sa klupe predvodi slavni italijanski as Andrea Pirlo.
Kada je reč o reprezentaciji, Novopazarac je oktobra 2020. odigrao poslednji meč protiv Mađarske, bio je na klupi protiv Turske i od tada ga nema.
Ljajić je nedavno bio na utakmici Novog Pazara u septembru, kada je odjeknula „bomba“ da se vraća u taj klub, od čega nije ispalo ništa.
Poslednji sa prošlog Mundijala kog nema u Kataru je Luka Milivojević. Nije lak put imao nekadašnji vezni fudbaler Crvene zvezde.
Od čoveka koji je bio penaldžija i kapiten Kristal Palasa i jedna od cenjenijih „radilica“ u Engleskoj, do toga da se ne ističe tako kao nekad dok mu je broj utakmica prepolovljen.
Smrt oca Srđana ga je žestoko uzdrmala, kad je Roja Hodžsona zamenio Patrik Vijera, pao je u drugi plan, ali je i dalje tu i daje svoj doprinos.
Njegov odnos sa rukovodstvom Fudbalskog saveza Srbije i pre svega sa Slavišom Kokezom, bivšim predsednikom FSS bio je veoma loš i Luka je još sa 29 godina rekao da se „žrtvovao za budućnost“ i „da se sutra nekom fudbaleru ne bi desilo što i njemu“.
Nadamo se da se i srpskom fudbalu neće desiti ono što se desilo reprezentaciji u Rusiji, te da će ekipa koju Piksi vodi u Katar uspeti da ode bar korak dalje.
BONUS VIDEO: Katar 2022 Lična karta – Nemanja Gudelj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar