8
"Ovde ti je, druže, najskuplje uživanje, a najjeftinije gorivo. I problem nikad nisu 'velike' pare, problem su 'male'. U redu je da se ulože milijarde u Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali ako treba da se kupe nove lopte za klub, onda je to problem", priča nam Dragan Đorđević, odbojkaški trener katarskog prvoligaša Al Garafe.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Đorđević već dugo radi na Bliskom istoku, trenirao je klubove u Iranu, Libiji, Ujedinjem Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Kataru… Dok sedimo na jednoj od novootvorenih plaža Dohe, objašnjava nam otkud on u ovom delu sveta.
„Ma nema tu da biraš mnogo, gde te pozovu tamo ideš. Nema mnogo ponuda. Prvo sam dobio jednu iz Irana, to mi je bilo super iskustvo. Tu malo stranaca dobija priliku da budu treneri. U tom trenutku sam bio jedini stranac. Od 14 klubova sve su Iranci bili treneri. Oni ne puštaju strance da im vode timove, može eventualno da bude asistent, ali meni su eto dali priliku. I taj klub je vrlo ozbiljan. Posle su treneri tu bili i Ljuba Travica, pre toga Slobodan Boba Kovač, pokojni Dejan Brđović“, otkriva Dragan Đorđević za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Gde je bilo najbolje?
„Najbolja odbojka se igra u Iranu. Ubedljivo, bar od ovih zemalja u kojima sam bio. U Libiji sam najviše zaradio. Doduše, tamo nemaš te pare ni gde da potrošiš, ali uzeo sam u toj zemlji dve titule i onda su mi dali bonuse, i to je bilo… U Kuvajtu nije bilo ništa posebno, u Kataru je najjača odbojka od ovih arapskih zemalja gde sam bio posle Irana. Da se vratim samo i na Evropu, u Rumuniji je isto bio dobar klub u kojem sam radio, s Ribnicom sam igrao finale plej-ofa 2006. godine protiv Vojvodine, imao sam i jedan izlet u žensku odbojku na Kipru“.
Koliko klubova, deluje po iskustvu da ste „pred penzijom“?
„Haha, ma ne, ja sam ’73. godište, ali sam se povredio rano, već u 30. godini sam postao trener. Rame mi je izletelo, igrao sam još dve-tri godine, mučio se, i kada sam bio u Kraljevu kažu mi u klubu „hajde probaj da budeš trener“. I ja šta ću, probam, i evo me gde sam sada.
Možda malo neočekivani, ali u Kataru ima dosta naših ljudi?
„Ovde se igra ozbiljna odbojka, ima dosta stranaca koji su uzeli njihov pasoš i onda oni igraju kao ‘lokalci’, dovedu još dva stranca i onda su to ozbiljne ekipe, ozbiljna liga. Al Rajan gde igra naš Miloš Stevanović, koji je kapiten kluba i igra za katarsku reprezentaciju, a trener je Makedonac Žarko Ristovski, koji je bio selektor makedonske reprezentacije, osvojio je titulu prošle godine i ponovo su favoriti. Siniša Reljić je u Katar sportu, došao je ove godine, i oni su dobri, asistent mu je Ivan Joksimović, selektor Crne Gore, koji dugo radi u Kataru. Hrvat Igor Arbutina je u Al Arabiju, i on je 12-13 godina ovde, bio je i selektor katarske reprezentacije.“
Ima i dosta igrača?
„Da, Miloš Stevanović, Nikola Vasić, Ilija Ivović, Marko Stevanović, Lazar Ćirović. Moj klub nije nešto posebno u odbojci, više novca guraju u fudbal, tu su 2-3. na tabeli“.
Kako ste se navikli na život u Kataru, zanimljiva je zemlja, ali ima „milon“ nekih ograničenja?
„Klima je ovde najveći problem. Ali, navikao sam se. Možda je malo problem u letnjem periodu, avgust i septembar, međutim u svim hala dobro rade klima-uređaji. Ovde nema nekog života napolju, kao što ste videli, sve je u molovima, restoranima, a sada je sreća da su se otvorile javne plaže zbog Svetskog prvenstva. Do sada nisu postojale. Bila je javna plaža Katara, sve ostalo su bile ili divlje, malo dalje od Dohe 20-30 kilometara, ili hotelske plaže. Ima ih sada i u centru grada, a oktobar, novembar i decembar su najbolji meseci za odlazak na plažu. Ovde nema nikakvog smisla da leti uđeš u more. Ne znaš da li je toplije napolju ili u vodi. Niko ne ulazi u vodu. Pokušavaju da naprave nešto s turizmom, međutim, nije kao u Emiratima. Problem za turiste je možda i to što nema alkohola, nema noćnog života… Ali Katarani su malo popustili. Ranije na javnoj plaži žena nije mogla da dođe u dvodelnom kupaćem. Zato nisu ni htele da idu ili su odlazile na te udaljenije, ali sada vidite da su dopustili. E, koliko će to da traje… To već ne znam.“
A, hrana?
„Ima dosta slučnosti s našom. Zapravo, zavisi gde jedete. Ima dosta turskih restorana, nije ni mnogo skupo kod njih, ali ako se hraniš u ovim njihovim restoranima, onda je preskupo. Tu se ne isplati. U marketima može solidno da se prođe, iako je skuplje nego kod nas“.
Znači, Katarani najviše naplaćuju uživanje?
„Da, to je najskuplje, a najjeftinije je gorivo. I voda. Prvi put vidim u ovim zemljama da je flaširana voda jeftinija nego kod nas. Što je nemoguće. Mi imamo toliko izvora… Ali ovde paket vode košta 1,5 evro. A, sve uvoze. Gorivo je pola evra“.
Ovde je, ipak, sve „široko“, luksuz „štipa za oči“?
„Nećete verovati, ali i oni gledaju u svaki ‘dinar’. Zato će pre da se opredele za nekog trenera Tunišanina ili Egipćanina. Jeftiniji su, govore arapski. U Kataru nisu problem ove milijarde što su uložili u Svetsko prvenstvo, kod njih su problem ‘male pare’. Njima je veliki problem da se kupe nove lopte.“
Možda nemaju sitan novac?
„Da, izgleda da nemaju sitne pare. Kad se priča o igračima, uvek su problem jeftini igrači, a ovi najskuplji nisu. Oni bi sve najskuplje na svetu odmah doveli, samo kada bi mogli i kada bi ti igrači hteli da dođu.“
Šta vam najviše nedostaje u Kataru?
„Porodica. Imam sina, 12 godina, dolazi ovde kada je raspust. Ovde je najbolje za život s porodicom. Ko ima tu opciju onda je sve super“.
I da se na kraju iz Dohe vratimo u Kraljevo, tamo imate jedan ozbiljan ‘projekat’?
„U Kraljevu imam odbojkaški klub Tehničar, dobro radimo s mlađim kategorijama, od 2010. Imamo i internacionalni kamp već 17 godina, nadam se da će još da traje“.
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Dragan Stojković Piksi 80 minuta pričao o Srbiji na Mundijalu
