Zvezdo, nije sve u titulama, vreme je i da počneš da se ponašaš kao šampion

A i logično je. Jer, nekako, čak i kad sve ide kako bi trebalo, prosečan fubalski navijač zna da će potencijalno već naredne sezone uslediti hvatanje za glavu i pitanje - "Šta mi je ovo zaboga trebalo?"

Otuda je proistekao i drugi deo te uvodne rečenice - "...bez obzira na rezultat."

No, svaki klub ima to nešto samo njemu svojstveno što ga izdvaja iz mora drugih, a što prevazilazi dešavanja na terenu, i što, uostalom, čini da navijači iznova, iz utakmice u utakmicu, sezone u sezonu, vraćaju, gledaju, prate, i navijaju za taj tim.

Problem je kad to razočaranje sa terena pređe na ono što se dešava oko njega.

Crvena zvezda je tim koji je u kvalifikacije za Ligu šampiona ušao kao nekadašnji šampion Evrope, i po svim parametrima gigang evropskog fudbala.

No, crveno-beli su nakon utakmice protiv Hapoel Ber Ševe pokazali da su, u ovom trenutku, tom statusu nedorasli.

Razlog?

Po završetku utakmice uobičajena praksa je da igrači dođu do miks zone namenjene novinarima, kažu nekoliko rečenica o utakmici i odu dalje.

U Mađarskoj, gde je izraelski klub igrao ovaj meč kao domaćin i sa 1:0 savladao izabranike Dejana Stankovića, to je izostalo.

Da stvar bude još bizarnija, odluka da se pobegne od izjava doneta je nakon tek prve utakmice izgubljene minimalnim rezultatom, i to u kojoj su gol primili nakon krajnje bizarnog kiksa poslednje linije, a sami propustili dvocifren broj više nego dobrih situacija da zatresu mrežu rivala?

Jasno je da u Zvezdi žele da se domognu Lige šampiona, i da je pritisak ogroman, pogotovo jer dvomeč sa Hapoelom pobedniku donosi zagarantovanu Ligu Evrope, što je opet veoma kvalitetno takmičenje, ali bi, ako žele da se vrate u elitu i na staze slave kluba koji je nekada gospodario Evropom, na Marakani morali dobrano da se pozabave i onim propratnim stvarima, koje zaista prave razliku između istinskih šampiona, čak i u porazu, i onih koji umeju da osvoje trofej, ali ne i da to "breme" nose na način na koji bi trebalo.