Aleksandar Dragović na pragu je Crvene zvezde i ako do ozvaničenja saradnje dođe, biće to jedno od zvučnijih pojačanja u poslednjih pet godina.
Kontinuitet u Evropi omogućio je Crvenoj zvezdi da dovodi renomirana imena, poput Marka Marina, bivšeg nemačkog reprezentativca. Ovaj put, austrijski igrač našeg porekla, Aleksandar Dragović, ispunio bi san da obuče crveno-beli dres.
Razlog za to je isticanje ugovora u Leverkuzenu na leto, a uprava kluba prilično dugo je „krčkala“ ovaj transfer, u kom su svi resursi mogli da se usmere samo na platu, bez obeštećenja. Dodatni plus za Dragovića je što ne dolazi u previše poznoj igračkoj eri, ima 30 godina i dragoceno iskustvo koje će u Evropi biti vredno crveno-belima, jer je igrao za Bazel, Dinamo Kijev i Bajer Leverkuzen.
„Sanjao sam još kada sam imao šest ili sedam godina da zaigram za Crvenu zvezdu. To mi je oduvek želja i nadam se da ću jednog dana to ostvariti. Zvezda je klub koji mi je u srcu. U mojoj familiji svi navijaju za Zvezdu koja je najveća u Srbiji“, izjavio je jednom prilikom Dragović.
Odlikuju ga snaga i visina od 186cm, igra centralnog defanzivca, beskompromisan je u uklizavanjima i oštrim startovima i „čišćenjima“, igra glavom takođe mu je adut, što posebno može biti plodonosno u Crvenoj zvezdi, kojoj su prekidi postali jedno od najopasnijih oružja.
Imao je fizikalije i za Premijer ligu, zbog toga je bio želja Mančester junajteda, Sanderlenda ili Arsenala, ali nije igrač kog odlikuje brzina ili inicijativa da povuče loptu ili učestvuje u stvaranju igre. Možda je i to uticalo da ne završi sa velikom ulogom u Engleskoj (bio na pozajmici u Lesteru u sezoni 2017/2018), oslanjao se do sada na dobro čitanje igre, pozicioniranje, skok i duel igru, ali uz ozbiljan CV, klupsko i reprezentativno iskustvo, Dragović će biti veliko pojačanje za međunarodnu scenu, ukoliko ga zaobiđu povrede.
Jednu je prevazišao u Leverkuzenu, i kada se vratio u tim, postao je ponovo ozbiljan adut i zadržao se tokom ove polusezone, iako se još zimus spekulisalo o odlasku, kada su ga želeli i italijanski klubovi.
Karijerni put
Kao sedmogoodišnjak, Dragović je počeo da trenira za Austriju Beč, a 2008. je kao 17-godišnjak počeo da igra za B tim. Kada je došao do A sastava, brzo je postao centralna figura, 2011. se preselio u šampionski Bazel u Švajcarskoj, pomogao je da se osvoji nova dupla kruna, u ciklusu 2011/2012.
Iako je u sezoni 2012-13 propuštena prilika da se igra Liga šampiona, tim je došao do polufinala Lige Evrope, u tome je i Dragović imao veliki doprinos. Odigrao je 32 od 36 mečeva u domaćem šampionatu u toj sezoni, dao je tri gola, vezao tri titule, pa ga je kupio Dinamo iz Kijeva.
Potpisao je petogodišnji ugovor sa Kijevljanima, dao je gol Čelsiju u Ligi šampiona, pomogao da se dođe do top 16 u ovom takmičenju prvi put posle 16 godina, ali je u osmini finala bio prejak Siti sa ukupnih 3:1.
Onda je 2016. potpisao četvorogodišnji ugovor sa Bajerom iz Leverkuzena, u kom je ipak na kraju došlo do odluke da se ne produži saradnja. Iako je Dragović imao dobru jesen i počeo je čak i da daje golove kada su ga mnogi otpisali, bilo je povreda koje su ga sputavale, i zbog čega nije slavno prošla ni pozajmica u Lesteru svojevremeno. Ipak, pamti se da je tamo imao i jedan podvig, sa ozbiljnom povredom ramena je doprineo pobedi od 3:1 protiv Arsenala.
Tada je postojala opcija da ga Lester otkupi posle jednogodišnje pozajmice, za 17 miliona funti, ali do te odluke nije došlo.
Ipak, Dragović je igrač koji u Zvezdi ne bi imao preveliko opterećenje igranja domaćih utakmica i veći teret bi izneo u međunarodnim mečevima, što mu je dodatni „plus“ u ovom momentu karijere za odluku da dođe na Marakanu.
Što se reprezentacije Austrije tiče, prošao je kroz U17 i U19 selekciju pre dolaska u seniorski pogon 2009. godine.
dao je prvenac Brazilu u porazu od 2:1 u novembru 2014. godine, učestvovao je na Evropskom prvenstvu 2016. godine, kada je bio tragičaar. Isključen je u prvom meču protiv Mađarske, promašio je penal u meču odluke protiv Islanda.
Vrednost
Dragović je u Bazel prešao za milion evra, onda ga je Dinamo kupio za 10 miliona, a Bajer Leverkuzen je iskeširao 21 milion evra.
Pozajmica je za Lester bila teška 2.5 miliona evra, pa je u njegovim transferima tokom karijere napravljen obrt od 34.5 miliona evra.
U Zvezdu bi došao kao slobodna igrač i crveno-beli će mu biti tek šesti klub, posle Austrije, Bazela, Dinama, Bajera i Lestera.
„Zuce“ sa ministrom
U mlađim danima Dragović nije odolevao ekscentričnim frizurama, a 2012. je napravio gaf kada je želeo da se našali na račun ministra odbrane Ulija Maurera, koji je igračima delio medalje.
Čak tri puta mu je lupio ćušku, sve to je emitovao pred milionskim auditorijumom.
A onda, prilikom proslave titule na balkonu „Bazel siti kazina“, navijači plavo-crvenih skandirali su Dragovićevo ime i uzvikivali parolu „Udri Maurera opet“.
„Taj Uli Maurer, šta god bio ili šta već radi… Mogu samo da mu se izvinim i da kažem da mi je zbog kluba žao što sam to uradio. Međutim, duboko u sebi, a verujem da će to svi priznati, smatram da je ono što sam uradio bilo veoma zabavno. Mislim da se smejala cela Švajcarska“ rekao je Dragović za austrijske medije, a zatim dobio gromoglasan aplauz od okupljenih navijača.
Nije mu ministar zamerio, ali je uprava kluba bila rigorozna.
„Naš igrač je shvatio da je napravio veliku glupost i da je pokazao nedostatak poštovanja prema članu vlade Uliju Majreru – saopštio je klub, a Dragović je morao da plati određeni iznos u humanitarne svrhe, usput se izvinio ministru.
Pratite nas i na društvenim mrežama: