U prisustvu članova porodice, prijatelja, predstavnika FK Partizan i Fudbalskog saveza Srbije, kao i velikog broja sportskih radnika iz cele zemlje, odata je poslednja pošta čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskom, jugoslovenskom, evropskom i svetskom fudbalu.

U ime svih Užičana koji vole fudbal, od Radomira Antića oprostio se potpredsednik UO FK Sloboda Nemanja Nešić.

„Govoriti o Radomiru Antiću u ime kluba u kome je ponikao, zapravo je priča o decenijama bliskosti, emocija i ljubavi. Njegova veličina nije u tome šta je osvojio, već u tome što je bio veliki u sitnicama koje život znače. U činjenici da je ispred gradske kafane njegov sto uvek bio najpuniji. U tome što je sa pažnjom slušao svoje Užičane i ljude iz okolnih sela kako mu govore kakvu taktiku treba da postavi u Južnoj Africi. Nema čoveka u ovom gradu koji nema selfi sa Radomirom Antićem, a sredinom devedestih u Užicu se sve crvenilo i belilo u bojama Atletika i pretpostavka je da se posle Madrida, za Atletiko najviše navijalo baš ovde pored Đetinje. Radomir je izuzetan primer osobe koja bez obzira na zvezdu na koju se popela, nije zaboravila kamen sa kojeg je ponikla. Kao pouka i kao primer za druge. Njegova odluka da za večnu kuću ne odabere ni Madrid ni Aleju velikana u Beogradu, već groblje u Užicu, više je nego dovoljan razlog da užički fudbalski hram dobije ime po Radomiru Antiću. Od danas pa ubuduće, sve fudbalske bajke ispisujemo na stadionu „Radomir Antić“. Zbog Radomira, zbog Užica, zbog Slobode“.