0
Probudite se ujutru, otvorite frižider, vidite jednu novu, ali praznu bocu žestine, mleka nigde na vidiku. Tu čami pola tegle džema na čijem se vrhu nahvatala ona siva buđ i još dva paradajza, zrela samo za let u kantu. Otvorite onu pregradu gde su jaja - prazno. Ništa, hvatate se za hleb, kašikom skidate buđ sa džema i udri!
Ovako povremeno ume da izgleda svakodnevica balkanskih gastarbajtera u skandinavskim zemljama, bar na počecima, kada se boje i pomišljaju kako i iz kog šešira da izvuku kakvu crkavicu i uštede.
PROČITAJTE JOŠ:
0
6
0
2
Tako su obično izgledali i frižider iznutra i svakodnevica jednog nosatog klinca iz okoline Malmea kog danas svet zna kao Zlatana Ibrahimovića.
U nedelju je napunio 40 godina, uz pesmu „Jutro je“ od Nade Topčagić. Ima dugogodišnji brak sa uspešnom ženom i decu i bar fasada izgleda savršeno.
Šta se dešava iza zatvorenih vrata kuće na čijim vratima stoji pločica „Ibrahimović“, teško je reći, ali mnoge stvari odranije su poznate.
Dečko iz Rozengarda je jednom rekao da možete izvući dečaka iz geta, ali ne možete geto iz dečaka.
Nije jasno da li to samo koristi kao unutrašnji motor svih ovih godina, ali je činjenica da je taj geto Ibrahimovića oblikovao kao borca.
Živeo je u kraju gde su uglavnom bili imigranti, nije se libio da pokaže zube, jer je bar na ulici mogao da izgradi svoje samopoštovanje onako kako je sam hteo.
Mnoge od tih stvari iz svog odrastanja najbolji švedski fudbaler svih vremena, poreklom iz Bosne, opisao je još davnih dana u knjizi „Ja sam Zlatan“.
Knjiga je izašla još pre desetak godina i možda deluje neskromno da jedan fudbaler svoju karijeru i život prezentuje u formi memoara kada mu je tek 25 godina, ali ko je ikad Ibrahimovića mogao da zamisli kao skromnog?
Da je bio takav, smeran i poslušan, sigurno je da ne bi bio ono što je danas. Zato danas smelo tvrdi da je kao vino – što stariji, to bolji.
Međutim, kada je bio klinac, poznato je da je krao bicikle, odnosno kako je on pisao u knjizi, da ih je pozajmljivao. Odlazio je tako na treninge da ne bi pešačio i to nakon što su i njemu ukrali BMX.
„Bio sam mlad i glup. Svašta sam radio da preživim. Bicikl mi je bio potreban da se prevezem tu i tamo. Kada su meni ukrali bicikl, ja sam počeo da ih kradem drugima. Radio sam to isključivo iz razloga što nisam mogao da priuštim da kupim drugi. Znam da to nije pozitivna priča… Ali takve stvari se rade da bi se išlo napred u životu, zar ne“, rekao je Ibra za Frans fudbal pre nekoliko godina.
Beskompromisnošću se probijao do fudbalskih visina i na njima nije štedeo ni rivale ni saigrače.
Endi Van der Mejde je skoro ispričao kako je dobio šamarčinu preko lica, kada je poljubio Ibrahimovića, što ukazuje na preku narav Ibre.
Tu narav je pokazao i u situaciji kada se upoznavao sa svojom suprugom Helenom. Ibrahimović je još bio „mlad i zelen“, tek se probijao u fudbalu ali je kupio skup Ferari i na parkingu u Malmeu je blokirao Mercedes Helene Seger.
Ona je već bila uspešna poslovna žena, imala je 32 godine, dok je Zlatan imao 21.
„Imala sam bogatstvo i karijeru, nije mi bio potreban fudbaler da me hrani. Bila sam samostalna. On čak nije bio moj tip. Kada sam ga prvi put videla, svojim ferarijem zagradio je moj mercedes na parkingu u Malmeu. Zapravo, videla sam samo veliki nos i zlatni sat na ruci. Pošto sam bila loše raspoložena, izvikala sam se na njega“, rekla je Helena jednom prilikom o upoznavanju sa Zlatanom.
Ipak, kasnije su se bliže upoznali i skoro dvadeset godina su zajedno, bezmalo pola Ibrahimovićevog života.
Helena je uspela da „ukroti“, ili bar da uspešno izlazi na kraj sa čovekom koji je govorio – ja sam jedan od ljudi koji vole one što idu kroz crveno.
Deo njegovog karaktera mu je govorio da uvek radi sve i odmah, iako se u radu nikad nije štedeo. Hteo je da pobegne od siromaštva i to je učinio.
Ali, mogao je da završi i drugačije, mada tvrdi da je svakome predodređeno da se desi ono što na kraju i bude.
Jedna od takvih scena bila je i kada je trebalo da pređe u Arsenal. Zamislite nekog mladog igrača iz Srbije koji kaže – neću da idem u Arsenal jer ja ne radim probe i audicije.
To je Ibrahimović uradio ni manje, ni više nego Arsenu Vengeru. I to u vreme kada je Arsenal bio daleko više obećavajući projekat nego što je danas.
Umesto među „tobdžije“, otišao je u Ajaks i tamo se proslavio onim čuvenim solo golom. Nije ni u Amsterdamu išlo baš kao po loju, jer je svuda Zlatan bio „težak“ za saradnju kad mu se bilo šta ne dopadne.
Uz to, nigde nije voleo „ošljarenje“, pa ni takve stvari nije tolerisao. Međutim bilo je i momenata kada na sebe stavi tuce privremenih tetovaža sa imenima ljudi za koje zna da gladuju u svetu. Ipak, iako je bilo takvih momenata, nije odustao od svoje borbene strane.
„Ako ste fini, onda budete pojedeni živi. Fudbalski svet nije uvek baš lepo mesto“, priča Ibrahimović i dodaje – nikada ne zaboravite odakle potičete.
Svog porekla se nije odrekao, a taj balkanski gen ga je poslednjih pola godine, godinu doveo u pažnju zbog toga što su mnoge zanimali posebni zvuci iz njegove sobe nepoznati Evropi, ali veoma dobro poznati ovdašnjoj publici.
Zlatan tek što je dao 500 golova u karijeri, odlučio je da pruži sebi malo oduška i pokrenuo je lavinu…
Dok su se možda Italijani, Nemci ili Francuzi pitali šta znači „Jutro je, jutro je“ Ibrahimović je igrao uz taktove pesme koja mu je odjekivala na rođendanu.
Ovog puta u živoj izvedbi Nade Topčagić, veoma poznate figure narodne muzike u našem regionu.
Nada je neočekivano dogurala i do San Rema početkom godine, kada je Zlatan bio deo programa i ušao je uz ovu pesmu.
Topčagićeva je tako saznala da ima jednog velikog fana, koji se sa 40 godina dosledno drži mnogih principa koje je imao i kao klinac u getu.
Doduše, sa mnogo više miliona u džepu i svestan da je, kako sam kaže – pravio mnogo gluposti u životu, ali učio iz svega i još uvek uči iz svojih grešaka.
To je verovatno i važan deo recepta zašto je postao čovek u koga svi u fudbalu gledaju kao jednog od najboljih napadača svih vremena.
BONUS VIDEO: Gol Filipa Kostića protiv Bajern Minhena
Pratite nas i na društvenim mrežama: