Danima i nedeljama unazad se piše o tome kako arapski klubovi nude desetine miliona evra i dolara za evropske fudbalske zvezde.
Počelo je sa Kristijanom Ronaldom pre sedam, osam meseci, kada je pojačao Al Nasr i tako „povukao nogu“. Nastavilo se sa još nekim pojačanjima visokog profila poput Karima Benzeme, a sada su već počeli da se prebacuju i na druge zvezde i sa ovih prostora.
PROČITAJTE JOŠ:
Zato se pričalo i o odlasku Aleksandra Mitrovića, Dušana Tadića i Sergeja Milinković-Savića.
Dušan je otišao u Fenerbahče u ponoćnoj transfer bombi, iako se istog dana pisalo o zanimanju i ponudi Al Kalidža, Fulam je odbio prvu ponudu za Mitrovića, ali je fudbaler dogovorio lične uslove sa Al Hilalom i pitanje je da se sada klubovi dogovore.
A Sergej? On je možda najzanimljiviji slučaj od sve trojice, je se i najduže pisalo i najviše o tome da će otići za kamione, avione i milione u nekog od evropskih velikana.
Klaudio Lotito, prvi čovek rimskog Lacija ponajviše je možda odgovoran za raspaljivanje glasina od kojih se na kraju ama baš ništa nije obistinilo.
Dogodilo se to da je Lacio dobio 40 miliona evra za srpskog vezistu i svog najboljeg igrača, a sećamo se da je suma bila daleko, daleko veća pre nekoliko godina.
„Odbio sam 29. avgusta 110 miliona evra za Milinković-Savića, tako da 100 miliona svakako nije dovoljno. 120 miliona je okej, ali za jednu nogu“, rekao je Lotito 2018. o svom „Serđenteu“.
Otkako je Sergej stigao iz Genka u Lacio, više se nekako sticao utisak da ga vlasnik kluba i uprava gledaju kao zlatnu koku, nego kao igrača u kog su spremni da ulože i kog su spremni da okruže boljim fudbalerima da bi Lacio bio konkurentan.
Kao da je zarada bila najbitnija u celoj priči, a rezultat ako dođe – došao. Lotito se sve vreme i kockao pričajući kako Sergej vredi ovoliko i onoliko, „budžeći“ tako cenu svom fudbaleru, umesto da klub uradi nešto, pa da teret rezultata podigne cenu čitavom timu.
Da je to radio, ti fudbaleri bi se „sami prodavali“, išli bi kao alva i veći klubovi bi se o njih otimali, kao što su raščerupali onu generaciju Ajaksa koja je stigla nadomak finala Lige šampiona pre četiri godine.
Sergej je u Lacio došao 2015, a Lotito je već godinu, dve kasnije počeo sa tim svojim usiljenim pričama o prodaji. Te „interesuje se Juventus, ali nema para“, te „zanimaju me samo nepristojne ponude“ i slične govorancije.
„Sergej nije na prodaju. Prošle godine smo odbili ponudu vrednu 140 miliona evra za njega“, pričao je Lotito lani, a onda dodao i: „Pitaću Sergeja samo u slučaju da dobijemo nepristojnu ponudu od nekog od vodećih svetskih klubova“.
I od nepristojne ponude vodećih svetskih klubova dođosmo do toga da čovek u najboljim godinama, sa 28 ode u Saudijsku Arabiju, trbuhom za kruhom. Bogme će imati za mnogo kruha.
A što i ne bi na kraju krajeva? Kao da je nešto osvajao u Laciju osim pojedinačnih priznanja za najboljeg igrača ekipe. Sve ostalo što je trebalo osvojiti timski, bilo mu je zaključano. Dobro, skoro sve, jer je uzeo jedan Kup i dva Superkupa u Italiji, ali Skudetu nije mogao ni da primiriše.
Bude Lacio tu u prve četiri ekipe povremeno i onda kad treba da stignu prava pojačanja, ona izostanu. Na šta se sve onda svodi, nego na baroniju vodećeg čoveka rimskog kluba koji se kockao i pogrešio. Ili je prosto preterivao kad je pričao da neko nudi 140 miliona za Sergeja, jer budimo iskreni, ko odbija toliki novac kad mu se stavi na sto?
Lotitu i njegovoj priči nije išla u prilog ni pandemija koronavirusa, koja je izbila tri godine nakon što je Pari Sen Žermen pokazao da je spreman da debelo razbije kasu kako bi kupio Nejmara iz Barselone.
Oborio je pariski klub tada rekord i dao 222 miliona evra, a odmah zatim je i Kilijana Mbapea platio Monaku 180 miliona evra. Oči su, očekivano, i ostalim vlasnicima u Evropi porasle, pa su mislili da će dobijati koliko god budu tražili od najbogatijih.
Ispostavilo se da je korona mnogima stegla kaiš, pa je tih 120, 140 miliona koliko je Lotito tražio, postepeno opadalo i dalo se naslutiti da će epilog biti otprilike ovakav.
Upravo to je rekao baš prošle godine pred Mundijal u Kataru, kada je Sergej počeo da veze po terenu u sezoni u klubu, a očekivanja od Srbije su bila velika i na Svetskom prvenstvu.
„Pogodite koliko vredi? Sa povređenim zlobom postigao je gol na Svetskom prvenstvu! On je najbolji vezista na svetu“, govorio je slavodobitno posle Sergejeve bombe protiv Kameruna.
Nažalost, Srbija opet nije prošla grupnu fazu, odgovornost je delio i vezista rođen u španskoj Ljeidi i sigurno je da to nije pomagalo scenariju u kom će neko da olako pljusne sumu, sada već upola manju od one koju je Lotito već „odbio“.
Glasina je bilo da su ga tražili Mančester junajted, Njukasl, Juventus, a samo ove godine su se spominjali Liverpul i Čelsi. „Redsi“ u martu gde je navedeno da Sergeja hoće Jirgen Klop, a „plavci“ baš nekoliko dana pre nego što će Sergej staviti paraf na ugovor sa Arapima.
Čovek da poludi pored tolikih glasina. Sve i da ne čita novine, nešto mora da dopre do njega, pa više ni sam od tolike kakofonije ne zna ni gde ide, ni ko želi da ga kupi.
Pa koliko je glasina samo bilo, pa to menadžer ne može da izdeklamuje sve igraču! Naravno, gomila ih je ostala u domenu glasina i lepih želja. Pitanje je da li je tačna bila i ona informacija gde je Zinedin Zidan hteo Sergeja u Real Madridu pre tri godine, pa je „kraljevski klub“ nudio 50 miliona evra u kešu i Hamesa Rodrigeza procenjenog na 30 miliona.
Ako je već mogao da godinu ranije u Madrid ode Luka Jović, zašto „kraljevi“ ne bi ukazali poverenje još jednom Srbinu? Ni od toga nije ispalo ništa, ako je ičeg u startu i bilo. Na kraju je Lotito sam pre nekoliko dana priznao da je Sergej tražio da ide.
„Načuo sam da je stigla veoma bogata ponuda za igrača i ne toliko bogata za klub. Fudbaler je posle osam godina zatražio da napusti Lacio. Zvao me je i preklinjao da ga pustim. Hteli smo da mu produžimo ugovor i povećamo mu platu. Pokušavao sam do poslednjeg minuta da ga zadržim, ali kada čujete da igrač kaže kako je u pitanju lični izbor i da želi da ode, šta vi tu možete da uradite? Nisu u pitanju pare već motivacija. Posle toliko vremena želi da promeni sredinu. Ako ode u Saudijsku Arabiju, onda će njegovi motivi biti isključivo finansijske prirode. Treba njega da pitate“, kazao je gazda rimskog kluba.
I kad se sve to pobroji, ostaje gorak ukus u ustima jer je izvesno da su bar neki od velikana iskreno hteli srpskog igrača koji bi deo raskošnog talenta sigurno mogao da pokaže i na većoj sceni od one koju mu je nudio Lacio.
Nažalost, ili na sreću, zavisi kako ko gleda, otišao je u najboljim godinama za ono što ispade sića poređeno sa parama koje su tražene.
Što se njega tiče, on će, ako je tačno da dobija 25 miliona evra po sezoni, tamo lepo zaraditi, pitanje je samo hoće li to biti dovoljno da se zadovolje apetiti momka koji je verovatno mogao da osvoji mnogo više, a nije.
BONUS VIDEO: Kad postignete golčinu sa pola terena
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar