Znate li šta povezuje Sergeja Milinković-Savića, Dušana Tadića, Nemanju Matića i Veljka Birmančevića, a da nisu nacionalnost i pasoš?
Mnogo nas je za početak svesno da je reč o veoma dobrim igračima. I nijedan od njih nije prošao kroz „levak“ Crvene zvezde i Partizana, bar ne da se tamo afirmisao i odande otišao u Evropu.
PROČITAJTE JOŠ:
Birmančević je samo poslednji primer. On je, igrajući za Malme, u više navrata terao ljude iz Ludogoreca da se hvataju za glavu kada ih je oterao u Ligu Evrope.
Već neko vreme igra u dobroj formi, hoće ga gol, pa nije čudo što o njemu pričaju u superlativima, kako u Švedskoj, tako i ovde.
Neka je i pet minuta slave, zaslužio je. Ovih dana se baš njegove fotke dele društvenim mrežama, podseća se kako je navijač Crvene zvezde.
Čak je i pričao da mu je želja bila da zaigra na Marakani. Nije se ostvarilo, nije ni neka šteta za njega. Naprotiv.
Dobio je šansu u Malmeu, iskoristio je i sada će svoj talenat imati priliku da pokaže u Ligi šampiona do koje je dovukao svoj tim.
Istina, bio je kratko u Partizanu, kada su prednost ispred njega dobili momci poput Alena Stevanovića, ali nikad nije bio u prvom planu.
Tako je, možda i težim putem (a možda zapravo i boljim), preko Čukaričkog, za milion evra otišao u Švedsku u martu ove godine i počeo postepeno da naplaćuje uloženi trud.
Sledeći transfer biće mu verovatno višestruko veći i skuplji, samo ako nastavi u istom ritmu.
Dušan Tadić je svakako dobar primer kako se i bez „večitih“ može postati milionski igrač. Tadić je prošao mlađe kategorije Vojvodine i onda otišao u Groningen.
I Dušan je, slično kao i Veljko sada, pre 11 godina za nešto više od milion evra otišao u Holandiju. Put ga je vodio ka Tventeu, pa Sautemptonu i natrag u Ajaks.
Tu se snašao kao „svoj na svom“ pre tri godine i zadužio i kapitensku traku, ali i klub svojim zalaganjem i igrama kojima je vratio Ajaks ma vrh u Holandiji.
Prethodna dva njegova transfera koštala su skupa 27,7 miliona evra, ali to možda ni izbliza ne dočarava igre kojima je odveo Ajaks i nadomak finala Lige šampiona 2019.
Šta reći o Sergeju? On je takođe bio u mlađim kategorijama Vojvodine, odakle je otišao u Genk, jula 2014. Koštao je milion evra.
U međuvremenu je za 18 miliona otišao u Lacio gde je postao „Serđente“, a već nekoliko godina klub ne želi da ga proda za manje od 80 – 100 miliona evra.
Naravno, ima tu i pokušaja trgovačkih trikova Klaudija Lotita, koji je Sergeju podizao cenu, ali nema sumnje da Sergej vredi mnogo novca na fudbalskom tržištu.
Sličnim stopama je krenuo još jedan srpski igrač, za kog se Gent nada da će se isplatiti. Rizik je minimalan, čak i da sve ne ispadne po planu.
Darko Lemajić je možda imao i najzanimljiviji put. On je prošao putešestvije od Inđije, preko Napretka i Rige, igranja u Prvoj ligi Srbije, a onda odlaska u letonski RFS i pre nekoliko dana u Belgiju.
Nije bio u Zvezdi i Partizanu, ali mu to nije smetalo da se sa 28 godina, za milion evra, ne oproba u jačoj ligi od letonske. Što ne bi uspeo?
Filip Kostić je pre tri godine naširoko od navijača Srbije bio kritikovan kao igrač koji „može samo pravo“. Ispostavilo se, neopravdano.
Došao je iz Kragujevca i Radničkog, pa se preko Groningena i Štutgarta polako nametao. Radnički ga je prodao za 1,25 miliona, Groningen za šest, a Štugart za 14.
Ajntraht je iskoristio šansu da ga kupi opet za šest, pa je tu Filip za poverenje uzvratio sjajnim igrama i zavidnim brojem asistencija, pa sada vredi 35 miliona evra.
Nemanja Matić? Čovek koji je bio najskuplji srpski fudbaler kada ga je Mančester junajted kupio od Čelsija, takmičio se u mlađim kategorijama „večitih“.
Međutim, od Jedinstva, preko Kolubare i Košica stigao je za 1,75 miliona do Čelsija. Tamo se isprva nije naigrao fudbala, ali je onda otišao u Vitese, da bi mu Benfika bila potez karijere.
Tamo je pokazao da rad i kvalitet mogu da se naplate, a portugalski klub, koji ga je od Čelsija otkupio za pet miliona evra, prodao ga je „plavcima“ 2014. godine za 25 miliona.
Ovi su ga tri godine kasnije prosledili Žozeu Murinju u Junajted za 45 miliona i od tada je Matić u vezi „crvenih đavola“, a vrednost mu je oko 40 miliona.
Mijat Gaćinović i Dimitrije Kamenović su takođe još neki od primera iz poslednjih godina. Mijat je od Trebinja i Vojvodine stigao do Apolona iz Limasola i Ajntrahta.
Prošle godine ga je Ajntraht prodao Hofenhajmu za tri miliona evra, ali se stiče utisak da je mogao da zaradi i više novca da je bolje iskoristio igrača koji je pre dve godine vredeo 11 miliona evra.
Kamenović je ovog prelaznog roka otišao u Lacio, a da je zaobišao Zvezdu i Partizan. Levi bek Čukaričkog je rešio da se sa svojom 21 godinom kali u Rimu.
Rimljani su ga platili dva i po miliona evra, pa su se na Banovom brdu glatko zahvalili na saradnji svom dosadašnjem igraču, od koga se svakako nadaju da će „kapnuti“ neki evro u budućnosti.
BONUS VIDEO: Top 5 fudbalskih transfera
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar