Organizovano navijanje u bivšoj Jugoslaviji pojavilo se 1950. godine u Splitu, a prve navijačke grupe u Srbiji pojavile su se na početku 70-tih godina prošlog veka. Ekspanzija navijačkog pokreta bila je krajem osamdesetih i tada je skoro svaki veći klub u zemlji dobio svoje prve navijačke grupe.
PROČITAJTE JOŠ
Novi Pazar je te 1989. godine dobio Torcidu Sandžak.
Kao i mnoge navijačke grupe i ova je proživljavala brojne uspone i padove u svom delovanju, pored brojnih problema sa kojima su se suočavali pripadnici Torcide, bila je i zabrana delovanja od strane tadašnjeg režima Slobodana Miloševića, i taj problem su pripadnici ove grupe uspeli da prebrode, ali problem koji je snašao ovu, ali i sve ostale grupe u zemlji i svetu, nosi ime koronavirus i pitanje je kako će ga rešiti.
Koronavirus je promenio život svih subkultura, pa tako i navijačke. Navijačka subkultura u Srbiji je u poslednjim godinama u ogromnom padu, zbog brojnih ubistava, kirminalnih radnji koje se dovode u vezu sa navijačkim grupama i brojim drugim aferama vezanih za njihove vođe.
Koronavirus je postao neprijatelj navijačkih grupa broj jedan. Zbog zaustavljanja širenja pandemije koronavirusa u skoro svim zemljama zabranjeno je prisustvo navijača na fudbalskim utakmicama, ali i na utakmicama ostalih sportskih klubova koje prate navijači.
Mnoge grupe su se našle u ogromnim problemima, kako da nastave rad i da održe kontinuitet druženja koje se gaji unutar tribine i izvan nje.
Semir Torca, je jedan od vođa Torcide Sandžak. On kaže da je pandemija koronavirusa uspela da odalji ljude od grupe ali i kluba, uspela je da razdvoji drugare koji su pre pandemije bili non stop zajedno i delovali unutar grupe.
„U sezoni kada se naš klub borio za plasman u Superligu Srbije mi nismo mogli da budemo uz klub, nismo mogli ni da proslavimo ulazak kluba u Superligu i sada ne možemo da bodrimo klub u najtežim mečevima na početku lige, jer je raspored bio nemilosrdan prema našem klubu“ počinje Semir svoju priču.
Ušli smo na stadion, po završetku treninga igrača, bio je to trenutak da posle dugo vremena Semir i par njegovih drugara uđu na stadion.
„Pazi, nije da je grupa stala, mi smo nastavili rad, uradili smo par grafita, crtali smo neke nove zastave imali smo par akcija, ono na šta sam ja ponosan je to da smo se moja ekipa i ja uključili aktivno u borbu protiv ovog virusa, u onom prvom talasu stali smo u odbranu grada. Prijavili smo se kriznom štabu grada, stavili smo sve svoje snage na raspolaganje gradu, unosili smo krevete za opremanje kovid bolnice, delili smo maske kada maski nije imalo u slobodnoj kupovini i slično“, priča Semir.
Semir kaže da njega i njegove drugove svi u gradu gledaju kao neke huligane i narkomane, ali da to nije istina.
„Za razliku od mnogih navijačkih grupa mi nismo deo kriminalnog miljea, mi samo volimo naš grad, klub i regiju i naravno naciju kojoj pripadamo. Mi smo uvek na braniku grada, kada su poplave naši članovi su tu da pomognu, kada je požar u nekom kraju mi prvi trčimo, ali i sada kada je koronavirus zahvatio naš grad mi smo pomagali u onom prvom talasu, u drugom talasu su momci iz Ekstrema, druge navijačke grupe našeg kluba, danima unosili boce sa kiseonikom u crvenu zonu, što samo pokazuje da mi ne žalimo da damo živote za naš grad i naše ljude“.
Mirsen je takođe jedan od ljudi iz vrha grupe, on kaže da je njega lično korona mnogo udaljila od stadiona, ali da jedva čeka da sve ovo prođe i da mogu da zajedno stanu zagrljeni u kopu ili da putuju busom na gostovanja širom Srbije.
„Teško je, sve grupe su u krizi, ne možemo na stadion, ne možemo u halu, znači grupa bez utakmica nije grupa. Mi možemo da imamo akcije po gradu, ali mi nismo humanitarna organizacija, mi smo navijačka grupa, nas stadion oživljava i drži u životu, znači to je to, bez subotnjeg jutra u kojem jedva čekam da stignem na tribinu, nema ni navijačkog života“ priča Mirnes.
On kaže da će on uvek biti deo Torcide, jer to je njegov život, ali da se plaši za mnoge članove grupe da ne odustanu, jer čim nema navijanja grupa slabi.
„Trenutno deluje samo jezgro grupe, ostali spavaju, pitanje je kako ćemo ih probuditi. Velike utakmice su već propuštene, gostovanje na ‘Marakani’ smo propustili, utakmicu sa Partizanom gledali smo sa okolnih zgrada, nismo mogli da organizujemo navijanje kako treba, znači ostaje nam samo još FK Rad, ali po svemu sudeći i njega ćemo dočekati bez publike. To znači da celu jesen provodimo bez utakmica i bukvalno to predstavlja ubijanje grupe. Koronavirus ubija život, a za nas je život naš klub, ako nismo uz naš klub, to je isto kao da smo mrtvi“, zaključio je Mirnes.
Bonus video
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar