Vladimir Vuletić, potpredsednik FK Partizan i profesor Pravnog fakulteta, uputio je odgovor Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu.
To telo je prethodno saopštilo da se ograđuje od Vuletićevih postupaka, a sve zbog slučaja „Borjan“.
Navedeno je da se Univerzitetu u Beogradu obratio zakonski zastupnik gospodina Milana Borjana i gospođe Snežane Borjan, zahtevajući reakciju Univerziteta povodom izvesnih postupanja dr Vladimira Vuletića, vanrednog profesora Pravnog fakulteta.
„Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu smatra da je prof. Vuletić navedenim postupanjem povredio interese i ugled Pravnog fakulteta i Univerziteta u Beogradu“, navedeno je u saopštenju.
Zatim je Vuletić uputio odgovor.
„Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu je objavio izvesno saopštenje u kojem obaveštava javnost da su rektor i prorektori Univerziteta u Beogradu postupali po pismenu koje su im, preko punomoćnika, poslala dva fizička lica, Snežana i Milan Borjan. Tako se rektorski kolegijum beogradskog univerziteta bavio dopisom jedne domaćice i jednog profesionalnog fudbalera a ujedno je, prema tekstu saopštenja, sproveo jedan, do sada u praksi nezabeležen, postupak protiv jednog člana univerzitetske zajednice“, naveo je Vuletić.
On je podsetio da je rektorski kolegijum „na osnovu materijala dostavljenom Univerzitetu najoštrije osudio profesora Vuletića i ogradio se od od ovog primera štetnog postupanja jednog člana akademske zajednice Univerziteta“.
„Ovaj po svemu kafkijanski postupak rektorskog kolegijuma je profesora Vuletića promovisao u savremenog Jozefa K. On nije znao da se o materijalu koji dostavljaju dva fizička lica, domaćica i fudbaler (koje rektorski kolegijum oslovljava kao „gospodin Milan Borjan“ i „gospođa Snežana Borjan“) raspravlja na bilo kom organu Univerziteta. On nije nikada bio pozvan da se izjasni o tom „materijalu“. On nije obavešten da je „najstrože osuđen“ u postupku u kom nije ni učestvovao, za neko delo koje je navodno učinio van obavaljanja svoje univerzitetske delatnosti i van prostora Univerziteta. On je, najzad, bio deo procesa za koji nije znao ni da postoji a koji su vodila neovlašćena lica bez poštovanja makar elementarnog drevnog pravila audiatur et altera pars (neka se čuje i druga strana). U istoriji su poznati slučajevi prekih sudova i sudova Inkvizicije. Međutim, čak su i, npr, Sokrat (pre osude na smrt), Đordano Bruno (pre nego je osuđen na spaljivanje na lomači) i Galileo Galilej (pre osude na neku vrstu kućnog zatvora) imali priliku da se o optužbama na njihov račun izjasne u kakvom-takvom sprovedenom postupku. Ne i ovaj savremeni Jozef K“.
Vuletić je naveo da je to prvi slučaj u istoriji Univerziteta u Beogradu da jednog člana akademske zajednice rektorski kolegijum osudi na osnovu prijave dva fizička lica van akademske sredine.
„Time se stvara opasan presedan da bi svaki nastavnik Univerziteta u Beogradu mogao biti ovako osuđen kverulantskim postupkom iniciranim od strane bilo koga i u kom nije bio u prilici ni da se izjasni. Posebno tešku okolnost u ovakvom postupanju rektorskog kolegijuma predstavlja deo saopštenja: „…postoje indicije da je njime izvršena povreda ugleda i časti porodice Borjan“. Ovakva skaradna formulacija rektorskog kolegijuma deluje jezivo zastrašujuće: ovaj se kolegijum pojavljuje kao nekakav deluzivni sudski organ samonadležan da štiti čast i ugled nekih fizičkih lica van akademske zajednice i to čini na osnovu indicija! Da u rektorskom kolegijumu nema i profesora prava, pomislili bismo kako niko u tom skupu nije čuo za još jedno drevno pravno načelo in dubio pro reo – da se niko ne može osuditi ukoliko ne postoji sigurnost u nečiju krivicu van svake razumne sumnje. Da bi se utvrdila nečija krivica, naravno, neophodno je sprovesti odgovarajući sudski proces. Ovaj kolegijum odlučuje i (najoštrije!) osuđuje na osnovu indicija! Kafka očima ne veruje!“
Vuletić je istakao i da Rektorskom kolegijumu nikada nije zasmetalo što taj isti fudbaler pola godine profesora Vuletića u svim svojim javnim nastupima oslovaljava “ „profesore“ „, čime jedan fudbaler ili sumnja u legalnost stečenog naziva doktora nauka i od strane tog Univerziteta dobijene profesure i/ili degradira akademski naziv jednog člana Univerziteta u Beogradu čime je beogradski univerzitet oštećen i degradiran u celini.
„Rektorski kolegijum, umesto da se pozabavi mnogobrojnim problemima kojima je Univerzitet u Beogradu bremenit u vreme trajanja pandemije Korona virusa, samovlasno organizuje izmaštani proces kojim se jedan Univerzitet pridružuje javnom linču na profesora tog istog Univerziteta, koji niti na Univerzitetu niti na bilo kojoj TV stanici sa javnom frekvencijom nije bio pozvan da iskaže i svoje viđenje slučaja koji je neverovatno zloupotrebljen i zlurado spinovan. Mi smo ovakvim postupanjem rektorskog kolegijuma uplovili u opasne vode zloupotreba i faktičkog ukidanja presumpcije nevinosti, kršenja ustavnih i ljudskih prava jednog člana akademske zajednice i otvorili put profesionalnim kverulantima i besposlenim falsifikatorima koji danima prete i ucenjuju Pravni fakultet i njegovog dekana. Rektorski kolegijum bi trebalo da se upozna sa originalnim značenjem termina „universitas“ a rektor, koji svoju funkciju (zlo)upotrebljava za lični obračun sa jednim nastavnikom koji je ukazivao na neke nezakonite postupke u njenom postupanju tokom 2018. godine, da se priseti kako je, još od Bolonje, rektor samo primus inter pares a ne dominus et deus. Ciceron bi na ovo samo rekao: „O tempora, o mores!“ (O vremena, o običaji) a mi ipak želimo da verujemo da će akademska zajednica iznaći snagu da se odupre tabloidizaciji i rijalitizaciji svog akademskog prostora u koji su ga ovako lakomisleno i neodgovorno gurnuli članovi privatnog rektorskog kolegijuma porodice Borjan“, zaključio je Vuletić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare