0
Čovek za sve, kadar opšte prakse, zna koliko žica treba da ima gondola, koliki je "dži-di-pi", kako treba da izgledaju autoputevi, koliko vremena treba da se zameni strujomer, ali i šta je trulo u srpskom fudbalu.
Aleksandar Vučić, predsednik SNS i Srbije, nije mogao da ne prokomentariše neuspeh fudbalske reprezentacije u pokušaju da se plasira na Evropsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ
„Vidite da ne možemo da budemo ni među 24 zemlje u šutiranju lopte nogom. Svako od nas zna bolje, pa bismo izveli i bolji sastav i bolje igrače… Pre šest godina imali smo blatnjave terene, sada imamo travu, moramo da izgradimo nove stadione, da dovedemo publiku na stadione, da izgradimo drugačiju i ozbiljniju organizaciju, moraćemo da popravimo struku, mnogo toga moramo da uradimo, ali uložićemo u pre svega u infrastrukturu, koja je od presudnog značaja za budućnost“, rekao je Vučić.
Možda je infrastruktura problem. Možda nam treba taj „nacionalni stadion“.
Pa da ga napunimo sa 70.000 ljudi koji bi u sedmom minutu utakmice krenuli da vređaju sve i svakoga kada vide da su fudbaleri izašli „stisnutih podgaća“ na teren.
Verovatno bi to doprinelo boljim rezultatima? Ili ne. Da, zapravo ne. Fudbal može da se igra i na livadi, između dva kamena, ako treba i na nizbrdici i za sve postoji samo jedan uslov – da to bude fudbal i da onaj ko ga igra želi da pobedi.
Vučić je čovek koji voli da pobeđuje. Sve i svakoga, na ovakav ili onakav način.
Ajde da vas vidim. S kim je Vucic u Radikalima igrao fudbal? Ko je doticni? pic.twitter.com/iYLLWIHtEE
— Branko Klanšček (@BrankoKlanscek) September 18, 2019
Sasvim je sigurno da je hteo da bude sportista. Nije mu to uspelo pa je postao navijač, ne bi li bio što bliži sportu. Na kraju je postao prvi potpredsednika Vlade Srbije, pa premijer, pa predsednik. I preuzeo svu moć koju koristi da bi ostvario svoje nedosanjane snove.
Upao je u svoju voljenu Crvenu zvezdu jedne noći i praktično preuzeo klub, nad Partizanom, kako se moglo čuti, levitira, a u Fudbalskom savezu, sasvim je jasno, ima direktan uticaj na kadriranje.
Da li iko može da pomisli da je Slaviša Kokeza stigao na poziciju predsednika krovne fudbalske organizacije jer je preuspešan sportski radnik, vrhunski menadžer i veliki znalac fudbala.
Kokeza je tu, kao i ranije u Crvenu zvezdu stigao samo i zahvaljujući činjenici da je Vučićev dugogodišnji prijatelj i nekada davno saputnik na gostovanjima, poput onog u Bratislavi, kada su crveno-beli igrali poput Slovana.
To je zabeležila i kamera SOS kanala, grupu navijača Zvezde u kojoj su bili braća Aleksandar i Andrej Vučić, Dejan Anđus, Nebojša Stefanović, Kokeza, Nikola Petrović…
Svi oni su tu negde, na ovim ili onim pozicijama. Svakako, na pozicijama nekakve moći.
A, Vučićeva moć se proteže i kroz celu fudbalsku organizaciju, iako postoje glasine da njegov i Kokezin odnos u poslednje vreme nije na nekadašnjem nivou prijateljstva.
Vučićevu izjavu posle poraza Srbije od Škotske mediji su okarakterisali kao najavu velikih promena gde će na udaru biti struka i organizacija, što implicira da će ponovo Vučić biti taj koji će birati i delegirati.
Da li to garantuje uspeh? Ne bi se reklo… Da li je to pravi put? Nije. Da li je pošteno? Naravno da ne. Da li će se vratiti kao bumerang? Već se vraća i nema naznaka da će ikada otići.
Možda ako Vučić odluči da ne bude čovek koji se u sve meša i ako dozvoli da bar neko radi samostalno i da bar neka institucija bude odgovorna sama sebi i da vodi računa sama o sebi, da bude birana onako kako „demokratija“ nalaže, da nema nepotizma, prijateljskih, kumovskih, drugarskih šema…
Nemoguće? Vrlo verovatno da je tako, zato se i nemojmo čuditi što sa karma udara po ušima svaki put kada pomislimo da će se u srpskom fudbalu desiti nešto dobro.
Neće, sve dok nad njim lebdi duh jednog čoveka koji zna sve, koji se u sve meša i koji sve komentariše kao izraziti stručnjak. Mogao bi, za početak, makar jednu stvar da zaista prepusti struci, da vidi kako to ide. Možda bi bilo bolje. Možda. Bar da proba.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
