0
Partizan se blamira iz godine u godinu, a dvojac bez kormilara na čelu fudbalskog kluba ne planira da ode.
Teško je reći da je FK Partizan dotakao dno kada je u hladnoj beogradskoj večeri doživeo blamažu od ekipe Mladosti GAT sa 4:0 usred Humske, a moglo je da bude i gore.
Da, da, moglo je i gore protiv pretposlednje ekipe na tabeli Superlige, koja je do te večeri dala 12 golova na 20 utakmica i bila najgori napad u prvenstvu.
PROČITAJTE JOŠ
Ali, čak ni to nije dovoljno da se kaže da je Partizan dotakao dno, jer nas je iskustvo naučilo da od kako je tandem Milorad Vučelić-Miloš Vazura (predsednik i generalni direktor) zaseo na čelo kluba – uvek može dublje.
Pomislio bi čovek da će posle jednog od najtežih poraza u istoriji kluba neko da preuzme odgovornost i makar i deklarativno ponudi ostavku ili pokaže trunku lažnog kajanja. Čak ni to pomenuti dvojac nije bio u stanju da izgovori barem jednom za sve godine neuspeha.
Da li od straha da pomenutu ostavku slučajno neko ne prihvati, ili jednostavno zbog činjenice da za obraz ne znaju, ali u ovakvim trenucima se bez greške pribegava sakrivanjem.
Posle velike bruke, iz Partizana smo dobili jedino nemušto objašnjenje Gordana Petrića koji je pokušao da na talasu svoje harizme primi „metak“ za sve.
Ali, teško bi i Isus Hrist još jednim razapinjanjem na krst mogao da opere grehe Vučele i Vazure, a kamoli Gordan Petrić koji je na mesto trenera došao sasvim slučajno i zato što niko drugi nije hteo.
Partizan je na stubu srama već godinama, skandali se ređaju kao na traci, ali se čini da ni to nije dovojno da se nešto promeni.
Kako objasniti to što je klub poslednji trofej osvojio pre četiri godine i to u Kupu, a da će izvesno i šestu sezonu ostati kratak za titulu prvaka Srbije. Niz kakav ne pamte ni najstariji navijači crno-belih, porazno je i to što je Partizan samo jednom uspeo prvenstvo da učini zanimljivijim, ali ni to nije sprečilo da ekipa koja je do dolaska postojeće garniture dominirala srpskim fudbalom počne da ponire u ambis.
Uprava koju navijači teraju već godinama, koja je koristila decu kao štit od besne publike kada se Partizan prošlog leta blamirao protiv kiparskog AEK-a, koja se nije oglasila ni posle sramnog ispadanja u Kupu od Radničkog iz Sremske Mitrovice, nije našla za shodno da makar pokuša da objasni šta se to dešava sa timom koji je postao predmet sprdnje.
Samo ova tri debakla bi bila dovoljna da u nekim normalnim okolnostima uprava pobegne glavom bez obzira, a njima je to samo još jedna recka u bogatoj biografiji skandala i besčašća.
Uostalom, Miloš Vazura je od dolaska na mesto direktora Partizana zabeležio više krivičnih prijava nego crno-beli trofeja, a Vučelićeva spremnost da bude sluga vlasti davno je opevana.
Očigledno da nisu Partizan uništili dovoljno i doveli ga u najgoru situaciju decenijama unazad. Trofeja nema, dugovi su sve veći, ne pamti se ni neki ozbiljniji transfer koji je ekipa napravila i koji su glavni izvori finansiranja. Partizan je umesto da puni kasu prodajom talentovanih igrača, dobijao tužbe ili raskide ugovora na štetu kluba zbog katastrofalnog poslovanja.
Situacija je sve gora, večiti rival sve više odmiče u svakom smislu, a svetlo na kraju tunela se i ne nazire. Navijači su nakon godina kriminalizovanja i uništavanja tribine daleko od neke kritične mase sposobne da izvrši pritisak da se nešto promeni.
Zato je Partizan u punom sprintu ka totalnoj propasti, a Vučelić i Vazura nemaju nameru da stanu. Cilj je jasan, Partizan kao da treba uništiti, nije važno koja je cena.
BONUS VIDEO Košarkaši Partizana sa „grobarima“ slave pobedu protiv Zvezde
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
