Bez preterane pompe i oproštajne turneje i posle nekoliko godina odigranih na gurku, usred sezone je jedan od najvećih fudbalera koje je Engleska imala rekao kratko "kraj".
Tridesetpetogodišnji Vejn Runi je rekao da se povlači iz aktivnog bavljenja fudbalom da bi se posvetio trenerskoj karijeri i poslu menadžera.
Svima nam, koji smo njegovi savremenici ili u sličnim godinama nekako čudno zvuči ta činjenica. Jer, kad praktično odrastate ili sazrevate uz nekoga, onda valjda očekujete da će uvek biti tu.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, ove nedelje se pokazalo po ko zna koji put da sve ima svoj vek trajanja, pa čak i čovek koji je u jednom periodu karijere važio za fudbalskog terminatora.
Oprostio se kao najbolji strelac Mančester junajteda koji je dao 253 gola za 13 godina na Old Trafordu. Osvojio je pet titula u Premijer ligi, Ligu šampiona i Ligu Evrope, FA kup, klupsko prvenstvo sveta, ukupno 16 trofeja.
A kad to uspete da uradite i pored svih onih čuvenih „fenova“ i drilova Ser Aleksa Fergusona i uz njegovo fudbalsko tutorstvo, onda to svedoči o veličini.
Ta veličina je počela da se gradi od malih nogu jer je Vejn bio tinejdžer kad je prvi put zaigrao kao senior sa svega 16 godina.
Dok gomila drugih dečaka tog doba još ide na časove matematike, fizike, njemu je glava bila jedino u fudbalu, a lopta je bio jedini geometrijski oblik koji ga je zanimao.
Jedina matematika koja ga je interesovala bila je često samo kad računa koliko je novca dobio ili izgubio na kocki.
Bilo je čak priča da mu je u poznijim godinama karijere žena Kolin zabranjivala da ode u Kinu, jer bi ona ostala u Ujedinjenom Kraljevstvu, a izdaleka ne bi mogla da kontroliše njegov poriv za kockanjem.
Jednako je tokom karijere i pomagao, davao u dobrotvorne svrhe, ali baš to postojanje i dobre i loše strane činilo ga je posebno popularnim na Ostrvu.
Bar među onima koji su navijali za Everton ili Mančester junajted u prvoj polovini prve decenije ovog veka.
Jer, tada je Runi prelazio sa Gudisona na Old Traford. Ali, njegova igra je počela da zanima skaute i pre toga.
Vejn je kao devetogodišnji klinac došao u Evertonovu školu i igrajući za mlađe kategorije, punio je mreže protivnika kako je stigao.
Dao je jednom 72 gola za sezonu za „Liverpul skulbojse“, sa devet godina je dao 99 pogodaka u ligi za decu i to je zapalo za oko Bobu Pendeltonu koji je skautirao za Everton.
Dve godine kasnije, već je bio u „plavom“ delu Liverpula i po volji je davao golove „redsima“. Igrao je za kategoriju do 19 godina kao petnaestogodišnjak i to ga je preporučilo za korak napred.
U isto vreme postajao je i najskuplji tinejdžer na planeti, a deo njegovog karaktera oslikava se i u tome što je kao momčić već 2002. tražio da ga Everton proda jer mu se nije svidelo kako Dejvid Mojs trenira.
Umesto toga, dobio je ponudu da mu se plata poveća sa osam na 50.000 funti nedeljno, što je za nekoga u njegovim godinama u tom trenutku bilo velika para.
Tada se pojavio Aleks Ferguson koji je u drčnom Runiju prepoznao šampionski kvalitet i dao je 25,6 miliona funti i Vejn nije otišao predaleko od kuće, tek pedesetak kilometara istočno u Mančester kao najskuplje plaćeni tinejdžer.
Prvi deo njegove karijere na Old Trafordu pratio je veliki uspon i paralelno sa tim počinjao je uspešnu karijeru u reprezentaciji Engleske.
Tamo je kao golobradi dečko sa 17 godina i 317 dana postao najmlađi strelac za Englesku u pobedi nad Makedonijom, 17. septembra 2003. godine.
Sedam meseci ranije je bio i najmlađi koji je predstavljao jednu od najslavnijih reprezentacija „tri lava“.
Jasno je još tada bilo kakva ga budućnost čeka, mada je burnu igračku karijeru pratio isti takav privatni život, pa je bilo priča da je bio neveran svojoj ženi Kolin Runi, ali i da je sa saigračima iz reprezentacije pravio žestoke žurke.
Tokom karijere je igrao na četiri Svetska prvenstva, a drugi je po broju odigranih mečeva za reprezentaciju sa 119 utakmica u dresu Engleske.
Jedini koji ga je nadmašio je golman Piter Šilton koji je 125 puta nosio dres „albiona“. Sve to ne može dovoljno da oslika lik i delo igrača koji je još 2006. dobio pet miliona funti da bi objavio knjige o svojoj karijeri.
Iako je u tom trenutku bio praktično tek na začetku karijere. Ovo više oslikava histeriju koja je vladala za Runijem.
Sudbina će ga kasnije voditi i do priznanja za najboljeg fudbalera Premijer lige, u kojoj će na 491 utakmici dati 208 golova i podeliti 103 asistencije.
Većinu tih godina u Mančester junajtedu proveo je sa Nemanjom Vidićem, a legendarni Vida nije mogao da razume šta mu Runi priča.
„Mislio sam da priča na nemačkom! Nisam mogao da razumem njegov akcenat i još je moj engleski u tom trenutku bio ograničen. Ali, sviđalo mi se što je bio iskren fudbaler. Bio je takođe i timski igrač. Često ste mogli da ga vidite kako iz totalne defanzive trči skroz napred da bi dobio loptu“, pričao je Vidić za Atletik u jednom razgovoru.
Suština Runijevog uspeha je bila u tome što je bio vrhunski u svom poslu, ali se ipak prilagođavao i potčinjavao onome što je od njega trebalo ekipi.
Zato ga Vidić možda nije isprva razumeo na engleskom, ali su odmah „kliknuli“ na fudbalskom jeziku. Runi i Junajted su godinama, sve do uspona Mančester sitija, s početka druge decenije ovog veka bili praktično „hegemoni“ u Engleskoj.
Uvek su bili favoriti za titulu, 2008. su na penale uzeli Ligu šampiona pobedivši Čelsi, koji je dugo bio konkurentan, ali uglavnom frustriran na kraju.
Da se to nije dešavalo samo na terenu, pokazao je kada je, nakon terorističkog napada u mančesterskoj areni 2017. odmah dao 100.000 funti u humanitarne svrhe.
Drugi sportisti bi dali pare i na tome bi se završilo, a Vejn je danima obilazio oštećene i pogođene tragedijom u kojoj je bilo i ljudskih žrtava.
Na listi onih kojima je pomagao našli su se i dečje bolnice, deca sa posebnim potrebama, a u te svrhe je potrošio više od milion funti.
Jedna od stvari koje mu se sportski mogu spočitati bila je činjenica da sa Englezima nije osvajao titule.
Vladala je pompa i 2010. oko njihovog tima sa Lampardom, Džerardom, Runijem svi u naponu. Onda onaj nepriznat gol Lampardu, potop protiv Nemaca i čekanje sledeće šanse.
U to vreme javili su se prvi problemi u Mančester junajtedu zbog rasprave sa Fergusonom, pa je čuvena desetka Junajteda umalo napustila klub januara 2011. pre tačno deset godina.
Svađa je izglađena, Runi je ostao i Junajted je nastavio da dominira. Po odlasku Fergusona stvari se drastično menjaju. Čelsi je odmah hteo da ugrabi priliku i „mazne“ igrača za dvadesetak miliona funti na leto 2013.
Junajted je ponudu odbio, a Runi je 2014. nakon odlaska Vidića iz ekipe, postao kapiten. Dok su se Junajtedu menjali menadžeri, Runi je imao period od skoro 900 minuta bez datog gola 2015. i već tada se videlo da je njegov vrhunac došao rano i u tom trenutku već prošao.
Vejn nije bio brz i agilan kao ranije, povukao se malo pozadi na terenu i postepeno mu se menjala uloga u timu koji je definitivno napustio 2017. godine.
Otišao je u Everton, gde je sve za njega i počelo i tu se zadržao samo godinu dana pre odlaska stopama Dejvida Bekama i brojnih drugih fudbalera – u SAD.
Ni ta epizoda u DC Junajtedu nije bila takmičarski izazov, pa je prošle godine Runi došao u Derbi Kaunti gde je počeo da igra, ali i da upravlja ekipom u menadžerskoj ulozi. Pre nekoliko dana, batalio je kopačke i posvetio se samo cipelama.
Runi je i pored relativnih timskih uspeha imao onaj individualni jer je i u Junajtedu i u reprezentaciji Engleske pretekao Bobija Čarltona po broju golova kao najbolji strelac u istoriji.
Čarlton je za Mančester dao 249, a za reprezentaciju 49. Vejn je na 119 utakmica za Englesku postigao 53 pogotka.
Sve ovo je postigao i pre 33. rođendana, pa je dečak koji je mogao da bude omrznut u Engleskoj jer je po poreklu imao pravo da igra za Irsku, postao legenda koju Englezi neće zaboraviti nikad.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar