Svi dobro znamo kako izgleda stajanje (da ne kažemo gužvanje) u beogradskom GSP

Zamislite da pre četiri godine tek prvi put budete u društvu najboljih. U ovom slučaju nemačkom društvu najboljih zvanom Bundesliga.

I onda svake sledeće idete džinovskim koracima napred, i u prvenstvu, ali i u Evropi. I sledeće sezone igrate u toj famoznoj Ligi šampiona. Ali, čuvate sebe, ne prodajete se, ostajete svoji.

Upoznajte Union Berlin, jedan mali klub živi život po svojim pravilima. Klub koji je sve samo ne kao i svaki drugi, koji je 2008. umalo izgubio licencu za igranje, više puta bio pred bankrotom i koji igra na stadionu u šumi na kojem se većinski – stoji.

PROČITAJTE JOŠ

Koliko je moćno zdanje na kojem igraju biće jasnije nešto kasnije u tekstu, ali podatak da su ove sezone zabeležili čak 11 pobeda i šest remija bez poraza kod kuće u Bundesligi dovoljno govori.

Gol Ranija Kedire za konačnih 1:0 protiv Verdera u poslednjem kolu bio je dovoljan da Union Berlin kao četvrtoplasirani bundesligaš postane jedna od najlepših fudbalskih bajki.

Za mnoge navijače nemačkog kluba ta bajka je počela ne tako davno, a mi ćemo se vratiti na kraj leta prošle godine, jer sam tokom Evrobasketa boravio i u Berlinu, i kako su se košarkaši Srbije neslavno proveli, bilo je vremena za slobodne aktivnosti.

A to je podrazumevalo posetu nekom od obližnjih stadiona. Izbor je pao na zdanje na kojem svoje utakmice igraju fudbaleri Uniona, od sledeće sezone debitanta u Ligi šampiona.

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

„Ne možete da uđete, nema nikog da vas pusti“, rekla nam je ne baš ljubazno radnica na stadionu skrivenom duboko u šumi. Ne možemo? U redu. Da li smo ušli? Naravno da jesmo, i to regularno. Kad već neće da nam pomognu, morali smo sami da se snađemo…

Lepo su nam ostavili vrata fan šopa koja vode pravo do južne tribine stadiona i tri minuta nam je bilo dovoljno. Bila bi prava šteta da niste mogli da zavirite na neverovatan stadion koji se zvanično zove „An der Alten Forstraj“.

Zapravo se radi o „Kući starog šumara“, kako se narodski zove stadion na kojem igraju fudbaleri Uniona. Aleksanderplac je jedan od glavnih trgova u Berlinu i jedna od centralnih stanica na kojoj su ukrštaju sva prevozna sredstva. Vozom S3 odatle smo putovali devet stanica pravo do željene destinacije.

Dobro, ne baš pravo, od stanice „Kopnik“ (tako se zove i ceo berlinski kvart) na kojoj smo izašli usledilo je nekih 15-ak minuta hoda, pored tržnog centra, ispod podvožnjaka i – stigli smo.

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

Na putu do tamo nalepnice koje su svuda jasno su govorile da smo došli u narodski kvart koji odudara od ostalih. I svuda su putokazi ka „Kući starog šumara“, jer se zaista kroz šumu i prašinu korača ka stadionu.

Posle dobrog tabananja, odmah iza krivine ukazao se stadion kluba koji se pre četiri godine tek prvi put plasirao u Bundesligu.

I ne da nije mejnstrim, već prkosi i nekim nemačkim pravilima, što je prilično nezamislivo. Dušu mu daje stajanje. Da, dobro staro stajanje, tri tribine bez stolica, pa sedeća mesta zauzimaju samo jednu bočnu tribinu od ukupno 22.000 mesta koliki je kapacitet.

Ta čar gledanja fudbalskih utakmica prethodnih decenija se izgubila, ali izgleda da se stajanje vraća na velika vrata.

„Mi stojimo“, bila je poruka navijača Uniona kada je Bunudesliga primoravala klub da postavi više stolica. Na preostale tri tribine su samo beton i šipke, pa može da se oseti onaj duh navijanja.

„Naša ljubav, naš tim, naš ponos, naš klub i nikad zaboravljeni Union“, piše na krovu stadiona.

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

„Krvarim za Union“

Kakva priča stoji iza Uniona? Klub je 2008. umalo izgubio licencu za igranje, bio je izgubljen u sopstvenoj šumi, jer su se tribine bukvalno raspadale. Da krilatica navijača nije isprazna pokazali su na delu. Oko 2.500 najvernijih navijača, tačnije 2.333 mučaraca i žena, spaslo je svoj Union bukvalno od propasti.

„Maltene su sami ponovo izgradili stadion. Klub pripada navijačima, to se prosto oseti tamo“, rekao je svojevremeno nemački novinar Jakob Svitman za BBC.

Bilo je perioda kada se nalazio pred bankrotom u prošlosti, a koliko navijače vole klub govori i to da su bukvalno dali krv za njega. Možda nekima nije poznato da se u Nemačkoj plaća ako date krv, pa su tim novcem pomogli da Union preživi.

Akciju „Krvarim za Union“ navijači su sami organizovali, njih nekoliko hiljada, i tako simbolično demonstrirali na šta su sve spremni za voljeni klub. Naknada je 10 evra i na taj način prikupljeno je oko 1.500.000 evra za pomoć Unionu.

„Ljudi vole fudbal, da piju pivo, a i mi se međusobno dosta poznajemo. To su sve one sirove emocije koje su suština ovog kluba“, objasnio je navijač Ingo Pec filozofiju čeličnog Uniona.

Kai, takođe jedan od navijača, kaže da su bili spremni na veliku žrtvu – da se evropske utakmice igraju van njihovog doma. Od tradicije ni po koju cenu nisu želeli da odustanu ni u Ligi Evrope, videćemo šta će biti za Ligu šampiona.

“Nismo očekivali da se UEFA predomisli, ali dogodilo se. Ukinuli su to pravilo o obaveznim stolicama. Jedan od razloga što nismo želeli da postavljamo još sedišta je taj što bi radovi dodatno smanjili kapacitet sa sadašnjih 20.000. To bi prouzrokovalo finansijske probleme za klub, manje prihoda. Ipak, najveći problem bio bi što na tribinama ne bi bilo mesta za sve one koji žele da gledaju Union“, ispričao je svojevremeno za Mozzartsport.

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

Union nije samo fudbal – radnička klasa i gvozdena unija

Union Berlin osnovan je 1966. godine, boje su crveno-bele, kapacitet stadiona „Kuća starog šumara“ je 22.012 mesta (18.000 za stajanje), a klub se 2019. prvi put plasirao u Bundesligu.

S obzirom da se tokom ere Hladnog rata nalazio u sovjetskom delu Istočnog Berlina, logično da je igrao u Istočnoj Nemačkoj. Najbolji rezultat bio je osvajanje Kupa 1968, odnosno peto mesto u Prvoj ligi tri godine kasnije.

Gradski rival je Herta, smeštena u Zapadnoj Nemačkoj, i dok je postojao Berlinski zid duel dva kluba nije bio moguć. Inače, Berlin je u prošlom veku bio podeljen zidom izgrađenim 1961. godine da ljudi iz istočnog dela pod kontrolom SSSR ne bi bežali u zapadni deo grada.

Zid je srušen 1989. godine i od ujedinjenja Nemačke je Union imao velike finansijske probleme. Najčešće je tavorio u trećem rangu takmičenja, da bi od 2010. bio standardan član Cvajte (druga liga) sve do nedavnog uspona.

I ne radi se o običnom ulasku u elitno nemačko društvo, već je u pitanju meteroski uspon, jer je Union u sezoni 2021/2022. debitovao na evropskoj sceni u Ligi konferencija, dok je ove sezone igrao Ligu Evrope.

“Union nije samo fudbal. Union je nama porodica, predstavlja solidarnost, to je nama najvažnije“, objasnio je u razgovoru za „Dojče vele“ jedan od viđenijih navijača, Sven Doberštajn.

Kako sve to ne bi prošlo bez srpskih fudbalera, zanimljivo da je član Uniona ofanzivac Miloš Pantović, dok je stub odbrane u istorijskoj, prvoj bundesligaškoj sezoni 2019/2020. bio Neven Subotić, pa u fan šopu može da se nađe i njegova knjiga „Dati sve od sebe“.

Radnička klasa, gvozdena unija, priča za sebe. Navijači definitivno daju sve od sebe za Union.

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Union Berlin stadion Foto:Nebojša Todorović/Nova.rs

*

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

*

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

*

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

*

Foto: EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

*

Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE

*

BONUS VIDEO Najluđa završnica sezone u Bundesligi: Gol Musijale za titulu Bajerna u 89. minutu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar