Tuhel objasnio Lampardu kako fudbal proždire legende

Podeli:
Foto ilustracija: Printscreen Youtube

Dok je odlazio sa Stamford Bridža drugi put, Lampard se lagano okrenuo, pogledao ka stadionu i shvatio - prvi put je otišao teška srca, drugi put je oteran.

PROČITAJTE JOŠ:

Priroda surovog kapitalizma modernog fudbala je takva da ako za pola godine do godinu ne pokažeš na klupi šta umeš, letiš.

To se desilo i Frenku Lampardu koji je u januaru ustupio svoje mesto Tomasu Tuhelu, harizmatičnom Nemcu koji je prvo dokazao da Nemačka nema zašto da brine kada je reč o fudbalskoj struci jer ima njega, Klopa, Nagelsmana uz već prekaljenog Leva, ali i to da činjenica da si dobar fudbaler, ne znači da ćeš biti i dobar trener.

Verovatno se na prste jedne ruke mogu pobrojati takvi izuzeci od pravila i eto, Dijego Simeone upada u oči onako „na keca“.

Lampard je bio vrhunski igrač i svojevremeno se pričalo da ga želi pola Evrope, a o njegovom šutu sa distance su se raspredale legende.

Da živimo u vreme bardova i trubadura, od kafane do kafane bilo bi i pesama. Pre sedam godina (u najbolju ruku mislio sam da su četiri godine, kako vreme leti) Lampard je otišao iz Čelsija kao igrač.

Foto: EPA-EFE/JUANJO MARTIN

Generacije koje su se rađale devedesetih i stasavale polako dvehiljaditih pamte ga oduvek kao igrača u plavom dresu, onog koji je nervirao i navijače Mančester junajteda, Liverpula i Arsenala, a ima svih njih u Srbiji.

Lampard je došao u Čelsi kada on još nije bio tako „kul“, 2001. godine. Dve godine kasnije sreća mu se osmehnula kada je Roman Abramovič kupio londonski klub i počeo ozbiljno da ulaže u njega.

Frenk je tada iz vizure igrača imao sve što mu je trebalo da bude vrhunski. Kada je došao na isto mesto kao trener, fulao je i vrhunac ironije doživeo je kada je na Stamfordu dan pre njegovog otpuštanja osvanuo transparent „U Frenka mi verujemo“.

Nešto slično poput one američke krilatice „In God we trust“, odnosno o veri u boga. E pa taj fudbalski bog Čelsija je otišao pre oko tri meseca i evo danas ga se malo ko više seća kao menadžera „plavaca“.

Današnje vreme ne dopušta nekome da formira i pravi tim šest, sedam godina da bi osvojio titulu, kao što je to bio slučaj sa Junajtedom i Ser Aleks Fergusonom.

Tuhel je to znao i odmah je pristupio stvarima pragmatično. Isprva, nije uspelo. Šok terapija nije počela da deluje u debiju sa Vulverhemptonom 27. januara – 0:0.

Posle 13 uzastopnih utakmica tada u startnoj postavi nije bilo Mejsona Maunta, a Tuhel je kao rezervistu ubacio i Tamija Abrahama, koga je Lampard mnogo voleo kao igrača.

Tomas Tuhel FK Čelsi
Foto: EPA-EFE/Neil Hall

E sad, da je Neto tada umesto prečke pogodio gol, a da je Čelsi izgubio, ko zna kako bi sve dalje išlo… Sve posle toga bilo je „banja“ u odnosu na prvi deo sezone.

Čelsi je pre tri večeri prošao u finale Lige šampiona, a pre tri meseca ovaj klub je delovao otpisan iz svih ozbiljnih priča o nekakvom finalu tog takmičenja.

Nije ga bilo ni na radaru među najboljim ekipama Premijer lige jer je bio deveti. Danas je četvrti i na putu ka evropskoj eliti i naredne sezone.

Za početak, Tuhel je promenio taktiku, a nekoliko igrača je neformalno reklo da je i situacija u klubu različita kao „noć i dan“, poredeći sa Lampardovim boravkom na klupi.

Foto: EPA-EFE/JULIEN DE ROSA

Nemac forsira 3-4-1-2 ili 3-4-3. Reklo bi se da će sa trojicom pozadi njegova ekipa ići na to da postiže više golova napred, što nije slučaj.

Sa skoro dva gola u proseku kod Lamparda, Tuhelov tim je spao na oko 1,3 gola po utakmici u prvih mesec i po dana.

Ali, držao je loptu skoro uvek više od 50 posto vremena, a uz širok napad sa Vernerom, Mauntom, Abrahamom, kojima pomažu bekovi, Čelsi ima potentan špic kada je potrebno.

Reklo bi se da za Vernera ima više strpljenja nego što bi trebalo, ali kada ima rezultata, ko je spreman da se buni?

Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN EDITORIAL USE ONLY.

Timo nije pokazao da je strelac kakav ume da bude, ali otvara prostor za igrače kakav je recimo Alonso, kad se povuče malo pozadi, do tridesetak metara od gola, i ostavi slobodnu stranu za saigrača koji ulazi sa krila.

Baš po levom krilu je bilo užasnih problema za Real Madrid koji je izgubio od Čelsija u sredu, kada je londonski klub ušao u svoje treće finale Lige šampiona posle 2008. i 2012.

Brzina i nemačka disciplina u kretnjama i vidne su u Tuhelovom timu, kakvih kod Lamparda nije bilo. Tamo lepa akcija pre bude proizvod individualnog kvaliteta, nego uigranosti.

Ovde je suprotno. Svako ko dobije šansu kao starter, dobije i jasnu instrukciju kako da igra i šta se od njega očekuje, pa je i komunikacija mnogo transparentnija nego što je bila.

Foto: EPA-EFE/Daniel Leal-Olivas/NMC/Pool

Jedna od prvih stvari koje je uradio bila je da stavi u stranu Kovačića, Kantea i Žoržinja da razgovara sa njima i kaže im da se oslanja na njih.

I upravo su Kante i Žoržinjo važni faktori u pritiskanju protivničkih odbrana na sredini terena. Ako im date previše prostora kad se povučete, moći će da vas kazne udarcem, ako igrate presing, mogu da pronađu rupu i proigraju nekog od bekova koji ulazi široko.

Ili recimo Haverca, Maunta, Vernera. Drugi bitan faktor je intenzitet. Proizvod discipline. Na tome se insistira kao na svetom pismu i možete da igrate loše, ali ne možete da ne igrate energično.

Foto: AP Photo/Bernat Armangue

Kad su ovakva osnovna pravila uspostavljena na početku, došli su i prvi rezultati, a igrači su onda redom počeli da odgovaraju zadacima.

Svakome je u interesu da njegov tim pobeđuje, bilo da on igra, ili sedi na klupi. Teže je „hendlovati“ igračima koji moraju da budu rezerve, zbog sveg tog ega, ali se Tuhel tu dobro snalazi.

Tako smo videli da je Pulišić ušao kao rezerva protiv Real Madrida i odmah je krenuo da „grize“. Na kraju je i asistirao za gol Maunta u 86. minutu.

Svi ovi faktori bi trebalo da su poznati jednom treneru koji je bio vrhunski igrač kao što je bio Lampard, ali obično nisu.

Chelsea FC vs Real Madrid Celzi vs Real Madrid
Čelzi vs Real Madrid Foto:REUTERS/Toby Melville

Da li zbog onoga „ma znam ja sve to već, prošao sam“, ili zbog nečeg drugog, teško je reći. Neko jednostavno možda nije kapacitet da kontroliše dvadesetak igrača.

Tuhel očito ima tu sposobnost, jer je sa praktično istom ekipom napravio daleko bolji rezultat od onoga što je uradio Lampard koga je klupa Čelsija „proždrla“.

Nemac generalnu probu za finale Lige šampiona ima već u subotu od 18 sati i 30 minuta jer njegov tim tada igra protiv Mančester sitija u Premijer ligi, pa će još jednom imati šansu da pokaže i Pari Sen Žermenu kakvog su trenera Francuzi otpustili krajem 2020.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar