Tri bombe eksplodirale pored autobusa, zvezda Arsenala priznala: "Video sam krv, dim - srećan sam što sam živ"

Pre nešto više od devet godina, tačnije u aprilu 2017. godine, napadnut je autobus u kojem su se nalazili fudbaleri nemačkog tima. Bio je to jedan od najpotresnijih događaja u istoriji kluba iz Dortmunda, a posledice napada i danas su duboko urezane u sećanje onih koji su ga preživeli.

Uoči utakmice četvrtfinala Lige šampiona između Borusije Dortmund i Monaka, 11. aprila 2017. godine, tri bombe eksplodirale su u blizini autobusa koji je prevozio igrače prema stadionu. Španski defanzivac Mark Bartra tom prilikom je povređen, dok je utakmica odložena za naredni dan.

Za napad je kasnije osuđen Sergej Vendergold, koji je dobio 14 godina zatvora. Njegov motiv bio je finansijske prirode – nameravao je da izazove smrt što većeg broja igrača kako bi oborio vrednost klupskih deonica i na tome zaradio.

Devet godina nakon stravičnih scena, tog događaja prisetio se i Mikel Merino, danas vezni fudbaler Arsenala, koji je u to vreme imao samo 20 godina i nastupao za Borusiju.

„Zapravo sam srećan što sam uopšte živ. Imao sam 20 godina i igrao sam za Borusiju kada su tri bombe eksplodirale pored našeg autobusa na putu do utakmice Lige šampiona“, prisetio se Merino.

Španski reprezentativac potom je opisao trenutke užasa koji su usledili nakon eksplozija:

„Čuo se zaglušujući prasak, a onda se sećam da se autobus gotovo prevrnuo. Pogledao sam iza sebe i video krv na podu i dim. Sećam se da sam kasnije te večeri bio u bolnici i čekao Marka Bartru, koji je imao teško posečen zglob.“

Međutim, ono što je posebno ostalo urezano u njegovo sećanje jeste saznanje koliko je malo nedostajalo da i sam bude među teško povređenima. Merino je tog dana imao neverovatnu sreću – mesto na kojem je često sedeo u autobusu ostalo je prazno, jer je zbog ukočenih nogu odlučio da izabere drugo sedište.

„Tog dana sedište u autobusu na kojem sam često sedeo bilo je prazno. Noge su mi bile malo ukočene, a prednja sedišta mogla su da se preklope unazad. Zato sam, umesto svog uobičajenog mesta, izabrao drugo. To mi je verovatno spasilo život“, zaključio je Merino.