0
Bivši sportski direktor ostavio je trag u Humskoj, umeo je da dovede pojačanja, ali i propisno da promaši, pa je učinak mizeran - jedna titula i četiri pehara Kupa za sedam godina
Fudbalski klub Partizan suočava se sa brojnim problemima na startu nove sezone, a Ivica Iliev je podneo ostavku na funkciju sportskog direktora. Iliev je rekao da odlazi zbog privatnih razloga, ali je jasno da nije mogao da nađe zajednički jezik sa trenerom Ilijom Stolicom, koji je nedavno stigao u klub.
PROČITAJTE JOŠ:
Partizan je na početku sezone upisao tek jednu pobedu i dva remija, a sledeće nedelje na redu su i kvalifikacije za Ligu Evrope. Iako su mnogi pomislili da je Stolica blizu otkaza, stvari su se okrenule. Klub je podržao šefa stručnog štaba, a Iliev je napustio Humsku. Dok Stolica i igrači razmišljaju o Novom Pazaru i AEK-u iz Larnake vredno je osvrnuti se i na rad Ilieva u proteklih sedam godina.
Iliev je u Partizanu bio od 2015. godine i uz kraći prekid ostao na toj poziciji sedam godina. Tokom njegovog mandata dovođena su neka velika pojačanja, pre svega u napadu, ali je bilo i mnogo promašaja. Međutim, kada je ostavka Ilieva u pitanju treba biti oprezan, jer se 2019. godine zvanično povukao sa tog mesta, ali je ostao u klubu kao koordinator i aktivan učesnik u rukovođenju sportskim sektorom.
Kada je 2015. godine stigao u klub, Partizan je u prvih 15 kola Superlige imao čak četiri poraza i četiri remija, a Ljubinko Drulović je je neposredno pre dolaska Ilieva zamenio Zorana Milinkovića na klupi crno-belih.
Prvi veliki potez Ilieva u Partizanu bio je otkaz za Drulovića u decembru te godine i dovođenje Ivana Tomića na njegovo mesto. Narednog leta napravljen je napadački tandem Đurđević – Leonardo, koji je ostavio dubok trag. U avgustu 2016. stigao je i trener Marko Nikolić, a Iliev ga je predstavio kao nekoga ko zna da upravlja svlačionicom i čoveka koji može da digne klub nakon serije loših rezultata. Upravo u sezoni 2016/17. Partizan je osvojio poslednju titulu prvaka Srbije.
Đurđević i Leonardo dominirali su sa po 24 gola u prvenstvu, a crnogorski reprezentativac bio je proglašen i za najboljeg igrača sezone. U tim godine bio je uvršten i Bojan Ostojić koji je stigao kao slobodan igrač.
Još jedan bitan igrač u toj sezoni bio je Leandre Tavamba, koji je u novembru 2016. potpisao ugovor i kompletirao moćan napad, sa kojim je Partizan osvojio i pehar Kupa Srbije.
Naredne sezone navijači su se obradovali povratku Vladimira Stojkovića, a kao vredna pojačanja pokazali su se Slobodan Urošević i Saša Zdjelar, koji su bili među najboljim igračima crno-belih i protekle godine. Nemanja Miletić je takođe došao na leto 2017, u prvom mandatu je bio stub odbrane Partizana i uspeo je da dođe i do reprezentacije.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedno od najvećih pojačanja Partizana u proteklih nekoliko godina je svakako Rikardo Gomeš, koji je u crno-belom dresu bio u dva navrata. Napadač sa Zelenortskih Ostrva je u prvom mandatu postigao 20 golova u prvenstvu, dok je prošle sezone bio ubedljivo najbolji igrač sa 29 pogodaka.
Od većih inostranih pojačanja koja je Iliev doveo u klub vredi se prisetiti i Umara Sadika, Takume Asana, Bibarsa Natha, dok su za ovu sezonu i bitke na tri fronta stigli i Patrik Andrade i Fuseni Dijabate, koga je Iliev prestavio kao igrača od 30 sekundi.
„Kao što je i običaj, jagoda na torti dolazi na kraju i ovom prilikom želim da predstavim igrača koji je u kategoriji onih igrača koje nazivam ’30 sekundi igrač’. Možda ću jednog dana objasniti šta to znači“, rekao je Iliev na promociji Dijabatea.
Što se njegovih promašaja tiče, bilo ih je na više pozicija u timu. Među najvećima treba navesti Sejdubu Sumu, koji je doveden za 1,6 miliona evra, što je tada bio klupski rekord, ali je na kraju njegovu epizodu u Partizanu obeležio skandal, svađa sa trenerom Aleksandrom Stanojevićem i odlazak praktično bez pozdrava.
Iliev je svojevremeno predstavio Sedrika Goguu kao „dominatora“, ali je on nakon kratkog bljeska na početku brzo ispao iz tima. Pričalo se da je afričkog defanzivca uništio noćni život Beograda, te da nije mogao da pokaže sve što zna.
Još jedan promašaj koga se svi dobro sećaju je Ognjen Ožegović, koji je na 37 mečeva u tri sezone postigao tek 12 golova i nije zadovoljio apetite navijača.
„Ja garantujem za ovog dečka“, rekao je povisivši ton i podigavši ruke Iliev na predstavljanju Ožegovića, ali saradnja nije donela trofeje i uspehe kakvi su se očekivali u Humskoj.
Od onih igrača koji se nisu dokazali u crno-belom dresu, a dovedeni su kao oni koji prave razliku su i Musa Ndžaj, Gabrijel Enake ili Žan Kristof Bajbek, koje su „grobari“ što je pre moguće zaboravili.
U protekle dve sezone u Partizanu našli su se i Maki Banjak, Miloš Jojić, Marko Živković, Aleksandar Miljković, Filip Holender i Ivan Obradović, ali niko od njih nije zablistao i uspeo da pomogne klubu da se vrati na staze stare slave.
Ono za šta može da se kaže da je Iliev dobro radio je prodaja igrača. Tokom njegovog mandata Strahinja Pavlović je prodat za 10 miliona evra, Umar Sadik Almeriji za devet, dok je Marko Milovanović nedavno takođe otišao u Almeriju za pet miliona.
Čim je Iliev seo na stolicu sportskog direktora prodati su Ivan Šaponjić u Benfiku za 3.000.000 evra, Abubakar Oumaru za 1.200.000 evra i Saša Lukić i Darko Brašanac za 1.700.000 odnosno 1.500.000 evra. Što se tiče igrača iz omladinske škole odlazili su Filip Stevanović (Mančester siti za 8,5 miliona evra), Nikola Milenković (Fjorentina, 4,5 miliona), Dušan Vlahović (Fjorentina, 3,2 miliona) i Nemanja Mihajlović (Herenven, 1,7 miliona).
Umeo je Partizan dobro da proda pojačanja koje je dovodio Iliev, pa je tako Al Ahli kupio Leonarda za 4.000.000 evra, Olimpijakos je za Uroša Đurđevića iskeširao 2.500.000, a Tavamba je otišao put Arabije za 1.400.000. U Emiratima je plaćeno 3.000.000 evra za Gomeša, a prodati su i Nebojša Kosović, Marko Jevtović, Nemanja Miletić, Uroš Vitas, Marko Janković i Nemanja Nikolić.
BONUS VIDEO Partizan predstavio novu garnituru dresova
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
