"Orlovi" u naletu - i izgledaju dobro. Mnogo dobro.
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je dosad tri utakmice u Ligi nacija, a nakon početnog poraza od Norveške u Beogradu (1:0), izabranici Dragana Stojkovića su vezali dve sjajne partije i sa 4:1 savladali Sloveniju na Marakani, a potom bili bolji od Švedske u Solni.
PROČITAJTE JOŠ:
Nakon ova tri meča stigli smo do polovine takmičenja u 4. grupi B divizije Lige nacija, a tokom 270 minuta igre nakupilo se i par utisaka, pa je pravi trenutak da ih sumiramo.
Prvi je, bez ikakve dileme, način igre.
Od dolaska Dragana Stojkovića na klupu postalo je jasno da će „orlovi“ igrati izrazito ofanzivno, ali je Piksi to podigao na lestvicu više.
Iako su Norvežani golom Erlinga Holana slavili sa 1:0, reprezentacija Srbije je ostavila sasvim solidan utisak na toj utakmici, o čemu dovoljno govori i statistika. Naime, Srbija je protiv Norvežana imala loptu u svom posedu dve trećine utakmice, od 62 napada 13 puta uputila udarac ka golu rivala, izvela 12 kornera, kompletirala 541 od 610 pasova… No, nedostatak sreće u kombinaciji sa činjenicom da je veliki broj igrača tek došao sa odmora posle duge i naporne sezone ostavio je traga, pa su Norvežani kući otišli sa tri boda u džepu. A koliko lako je moglo da bude drugačije pokazuje i sledeći podatak – od 13 šuteva ka golu Norveške, pet puta je tog dana izuzetno raspoloženi Orjan Niland uspeo da zaustavi udarac, dok je šest puta neko od defanzivaca Norveške blokirao šut.
Da je situacija bila bar malo drugačija, rezultat bii glatko išao u korist „orlova“.
PROČITAJTE JOŠ:
Isto je nastavljeno i protiv Slovenije i protiv Švedske – 17 šuteva na gol „zmajčeka“, devet protiv Šveđana… Dovoljno da više ne bude nedoumice da li će Srbija utakmicu odigrati sa ciljem da ide na pobedu ili po bod – jednostavno, „meta“ je pobeda, i momci će dati sve od sebe da do nje dođu. Da li će zavisi najviše od same lopte, a ona je, na sreću ili žalost – zavisi od rezultata – okrugla i na momente krajnje neposlušna.
Druga stvar koja upada u oči je nešto što je ranije poprilično nedostajalo – želja da se do pobede i dođe. Dešavalo se da protiv Slovenije lopta jednostavno odbija saradnju i neće u gol, dogodila se i kontra kojom su gosti stigli do izjednačenja, ali sve to nije imalo nikakvog uticaja na krajnji rezultat jer su Tadić i ekipa napadali, i napadali, i napadali, i nisu stali sve dok defanzivci Slovenije nisu bili prinuđeni da vade loptu iz mreže nakon pogotka Sergeja Milinković-Savića, a posle toga još dva puta.
Stojković je „orlovima“ usadio nešto što je nedostajalo u nekim ranijim ciklusima – upornost, koja neretko ume da bude i presudni faktor. Koliko god ne uspevali da slome otpor rivala, Stojkovićevi puleni ne odustaju. To nije novina, uostalom upravo taj detalj nam je doneo i plasman u Katar – podsećamo, gol Aleksandra Mitrovića postignut je u samoj završnici meča – ali polako postaje zaštitni znak reprezentacije Srbije.
Treća, i verovatno najvažnija stvar, jeste širina koju Stojković ima na raspolaganju. Luka Jović je na dve utakmice pokazao zbog čega zaslužuje mesto u reprezentaciji, trk Nemanje Radonjića i lagana egzekucija za 4:1 protiv Slovenije obradovali su ljubitelje fudbala u Srbiji, Darko Lazović i Filip Đuričić su do ludila dovodili Šveđane… Jednostavno, u napadu gotovo da nije bilo slabe karike.
Svetsko prvenstvo je udaljeno šest meseci, ali dosadašnji utisak je u najmanju ruku povoljan – ostaje nam da sačekamo i vidimo da li Srbija može da ritam u kom se nalazi uhvati i onda kad bude najbitnije – u Kataru.
BONUS VIDEO Aleksandar Mitrović pisao istoriju, 42. i 43. gol u sezoni
Pratite nas i na društvenim mrežama:
