Iako je zvanično završena, sezona 2020/2021 još uvek nije dobila svoj definitivan kraj zahvaljujući najavama da bi Javor i Rad ipak mogli da opstanu u društvu najboljih.
No, krenimo redom…
Kada je sezona 2019/2020 završena, 28. maja 2020. godine Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije doneo je odluku da, umesto dotadašnjih 16, Superligu Srbije igra 20 klubova. Uprkos velikom broju kritika, ona je ostala na snazi, pa smo kao rezultat imali u najmanju ruku razuđen kvalitet srpskog fudbala.
Ubrzo potom obelodanjeno je i da je ta odluka tek privremeno rešenje, kao i da će već od sezone 2021/2022 u elitnom rangu takmičenja igrati ponovo 16 timova. I tako je bilo sve dok utakmicama poslednjeg, 38. kola na terenu nije odlučeno da put nižeg ranga krenu Rad, koji je tako protraćio fantastične rezultate iz prolećnog dela, te Javor, koji nije u direktnom duelu uspeo da savlada Voždovac.
I to bi u sportskom takmičenju koje se zapravo i drži sportskih principa bilo – to. No, u Srbiji se drže one stare poslovice – „pravila su tu da bi se kršila“. Tako je Dragomir Lazović, prvi čovek Javora iz Ivanjice, gotovo odmah po završetku sezone najavio pokretanje inicijative da sistem takmičenja bude preispitan, te da, umesto šest, kao što je bilo dogovoreno na sednici Izvršnog odbora tog 28. maja 2020. godine, iz lige ispadnu četiri tima.
Problem nije predlog kao predlog, jer predstavnici klubova imaju pravo da pred IO FSS iznesu šta god im padne na um. Problem je to što se Lazović ujedno nalazi i na čelu Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije.
Naime, ukoliko je Lazović zaista ozbiljan u nameri da podnese taj zahtev i da se on zapravo nađe na dnevnom redu, to nas dovodi do nekoliko izuzetno velikih problema koji imaju direktne veze sa ne samo kvalitetom srpskog fudbala, već, narodski rečeno, njegovim zdravljem.
Pre svega, kako je moguće da čovek koji ne poznaje pravila propisana od strane Fudbalskog saveza Srbije bude toliko visoko pozicioniran, i kako ostali klubovi mogu da se uzdaju da će Lazović doneti najkvalitetnije moguće odluke kao predsednik Zajednice ukoliko za godinu dana nije uspeo dovoljno dobro da prostudira odluku koju je FSS doneo krajem maja 2020. godine.
Drugi, i mnogo opasniji problem, jeste ukoliko Lazović svesno ignoriše pravila i propise pod kojim je igrana Superliga, samo kako bi sačuvao ekipu iz Ivanjice u društvu najboljih, čime direktno krši integritet lige, što bi moglo da rezultuje ozbiljnim sankcijama od strane UEFA. Pored toga, nedoumica je i zašto je Lazović čekao ovoliko dugo da podnese taj zahtev, s obzirom na to da je od donošenja odluke prošlo skoro godinu dana, ukoliko zaista smatra da je jedino sportski da iz lige ispadnu četiri u sezoni 2020/2021, te četiri u sezoni 2021/2022. Interesantno je, takođe, da je Lazović u izjavi dnevnom listu „Danas“ nakon što je doneta odluka o proširenju nju nazvao „odličnom“:
„Moj stav je da je to zaista odlična odluka. Sačuvan je sportski duh i fer-plej odnos shodno situaciji koja nas je zadesila. Mislim da je u ovom trenutku to ubedljivo najbolja odluka i rešenje koje nije oštetilo ambiciju nijednog kluba“, rekao je tada Lazović, iako je i tada najverovatnije bio svestan da će šest timova po završetku sezone krenuti put Prve lige.
No, to su tek nijanse, jer stvar koja je zapravo goruća jeste – kako očekivati da će srpskom fudbalu biti iole bolje, kad na čelu klubova i fudbalskih organa sede neznalice, bilo da su namerne ili nenamerne?
Ostaje nam da sačekamo i vidimo kakva će biti odluka Fudbalskog saveza Srbije. Ukoliko predlog Javora bude odbijen, biće jasno da ipak postoji određena granica ispod koje ni FSS nije spreman da ide. Ukoliko, pak, i FSS popusti pod pritiscima te Javor, a sa njim i Rad, ostavi u eliti, samo će potvrditi da problemi srpskog fudbala ne leže ni u klubovima, ni u zajednicama, već između ostalog i u zgradi na Terazijama broj 35.
Tačnije, u ljudima koji je koriste kao zvanične prostorije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare