Foto: Sindikat profesionalnih fudbalera Nezavisnost

Situacija u brojnim klubovima u Srbiji daleko je od sjajne - najbolji primer je Mačva iz Šapca, gde je tek pre nekoliko dana trener Dragan Aničić otvorio pandorinu kutiju.

Srbija je ne tako davno proširila ligu na 20 klubova, a broj ekipa koje mogu u potpunosti normalno da funkcionišu teško da može da prevaziđe dvocifren broj. Štaviše, i Vojvodina koja je osvajač Kupa grca u problemima, na koje uporno ukazuje trener Nenad Lalatović.

PROČITAJTE JOŠ

On je još posle teškog poraza od Novog Pazara sa 3:1, 3. oktobra, pokušao da alarmira upravu zbog neisplaćenih zarada i premije za osvajanje Kupa, ali odgovor nije dobio ni dan-danas. Zagazili smo u decembar, a Lalatović je morao još jednom da podseti na situaciju, ovaj put nešto oštrije.

“O ovome ću da pričam na svakoj konferenciji, dokle god moji momci ne dobiju novac. Ja sa njima živim, znam o čemu smo i danas pričali i znam šta osećaju. Oni su veoma razočarani, iako znam da svuda ima problema. Nama je generalni sponzor Srbijagas, velika firma na čelu sa gospodinom Bajatovićem, ali ne može ni on sve sam. Ako postoji neki problem između njih, neka sednu i pričaju. Neka se malo umeša i Grad, jer i oni su bili preponosni kad smo osvojili trofej Kupa. Ujedinite se i ugledajte se na to kako su se ujedinili zaposleni u FC ‘Vujadin Boškov’, igrači i ja. Mi živimo kao jedna porodica i ginemo za ovaj grb”, emotivno je reagovao Lalatović, dodavši da „su se svi slikali sa peharom, pa je sada red i da isplate obećano“.

U Mačvi je rasulo najavljeno odlaskom predsednika Ivice Kralja početkom novembra, igračima se u jednom trenutku dugovalo pet plata, a račun je bio u blokadi zbog duga od 2,5 miliona dinara.

„Danas sa ponosom mogu da kažem da smo ispisali najlepšu istoriju Mačve. Posle 65 godina plasirali se u Superligu Srbije, ušli u polufinale Kupa Srbije, omasovili i organizovali Omladinsku školu. O infrastrukturi mislim da je i suvišno pričati. Da bi se došlo do ovakvih rezultata potrebno je svakodnevno puno rada i energije, što se odrazilo i na moje zdravstveno stanje“, rekao je Kralj, a situaciju je dodatno pojasnio Dragan Aničić prethodnog vikenda.

I on je, poput Lalatovića, ostvario pobedu u prethodnom kolu, iako su igrači i dalje ogorčeni.

“Pričao sam pre meča o problemima, moram opet da kažem i vama, dugujem igračima. Stvarno su prekorektni. Izvršavaju obaveze maksimalno, trude se koliko mogu. Nekad nas pogleda sreća, nekad ne, imamo mnogo problema. Pričao sam o problemima pre tri i četiri meseca. Da li neki sklanjaju glavu ili ne žele da čuju… Ne mogu da kažem da ne pokušavaju da reše probleme, ali oni se gomilaju. Da ne pričam koliko se plata duguje igračima i osoblju koje radi sa nama. Imali smo problem i sa ishranom, to je rešeno. Sad imamo problem sa stanarinama, pre dva dana su neki igrači izbačeni iz stanova i njima svaka čast. Došli su na stadion i rekli da hoće da spavaju na stadionu i da igraju utakmicu”, rekao je Aničić, dodavši i da mu je obećano da će se situacija popraviti.

Podsećanja radi, u junu ove godine, bivši igrači Borca i Jagodine štrajkovali su glađu tri dana, zdravlje im je bilo narušeno, a u Sindikatu profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ rekli su da je prekid štrajka bio i savet lekara.

„Ljudi iz gradske uprave Čačka, koji su porodice igrača izigrali i doveli na rub egzistencije, nisu se udostojili ni da ih pozovu na razgovor, iako su im bili ispod prozora. Nisu se udostojili ni da u prolazu kažu dobar dan igračima, što nema veze sa štrajkom glađu, već je to stvar elementarne kulture“, navedeno je iz Sindikata.

#related-news_0

Vrhunac apsurda bio je potez da se izbegne ispunjavanje obaveza – Borac iz Čačka ugašen je krajem jula 2019. godine, posle 93 godine postojanja, nakon čega je preregistrovan u Borac 1926 preuzimanjem pravnog legitimiteta FK Provo iz Vladimiraca i prelaskom u niži rang takmičenja.

Podsećanja radi, među potpisnicima igrača Borca koji traže svoja prava su Aleksić Branimir, Babić Dejan, Bajić Vladimir, Čađenović Jovan, Delić Uroš, Drašković Stefan, Gojković Aleksandar, Jovančić Dušan, Jovanović Lazar, Kočović Nenad, Krstić Miloš, Lukić Nenad, Marković Miloš, Maslać Mario, Miletić Nemanja, Mugoša Marko, Mutavdzić Miljan, Šunjevarić Radan, Tanasin Aleksandar, Tatić Lazar, Tiago Galvao, Vidović Marko, Vujaklija Srđan, Zec Đuro i Živanović Boris.

Inače, najlepša fudbalska priča Borca propala je zbog nemaštine, zbog toga je i Nenad Lalatović otišao iz Čačka, a za Nova.rs nedavno je otkrio detalje.

„Bio je to trenutak kada sam otišao i kad sam rekao “dajte igračima bar po 200 evra, i ja ostajem”. Oni nisu imali da im daju bar po 200 evra, igračima sam pozajmljivao, desilo se da mi igrač traži 50 dinara. Ja ga gledam, za šta 50 dinara? Idem kući da vidim roditelje, treba mi za kartu, neku voznu ili autobusku. Nisu imali ni za to. Naravno, molio sam ih da daju bar po 200 evra igračima i nije bilo toga, onda sam prihvatio ponudu Vojvodine. Žao mi je samo što nisam vodio Borac protiv Zvezde kada su pobedili u Kupu sa 5:1″, rekao je Lalatović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar