0
"Gde sad da idemo, brate mili", kaže neko od kolega ispred stadiona koji izgledom spolja podseća na avionče od papira.
Centralni deo kompleksa „Šenol Guneš“, stadion Trabzona, pokriven je belom ciradom i stvarno deluje pomalo nalik na nešto što prave origami majstori.
PROČITAJTE JOŠ
Jedva petnaestak, dvadeset minuta tumaranja oko terena, gde će Crvena zvezda u četvrtak od 18.45 igrati meč drugog kola grupe H Lige Evrope, potrebno je da shvatite zašto su ciradom pokrivene sve tribine.
Počela je kiša, a novinari koji su iz Srbije došli da isprate meč beogradskog i turskog kluba, morali su brže da se organizuju.
Pošto Turci retko govore engleski, a kada se njime služe, to je po pravilu loše, onda ne čudi što nije niko mogao da objasni gde je na stadionu ulaz za medije.
Posle pet, šest minuta objašnjavanja sa radnikom obezbeđenja, prodavcima u zvaničnom šopu Trabzona, tu se našao dečko koji je priskočio u pomoć.
Bukvalno niko ne zna odakle se ispred stadiona pojavio mladić sa dresom Lionela Mesija i Barselone, ali je bar znao da natuca engleski.
Kaže da studira i toliko smo o njemu saznali, a niko ne zna u kom se svojstvu tu našao. Samo nas je sproveo do ulaza na teren i na travi se našao zajedno sa ostalim novinarima. Bez ikakve akreditacije i legitimacije, samo zato što je bio uz novinare i zna turski. Zanimljivo.
A unutar stadiona mu se moglo svideti što sve stvarno izgleda novo na objektu na koji se Trabzon preselio u sezoni 2016/2017.
Svuda su prepoznatljive boje nebesko-plava i bordo, novinarska prostorija je u drvetu, a čak i stočići za ketering su pokriveni stolnjacima u bojama Trabzona.
Stadion nosi ime po čuvenom turskom treneru, rođenom Trabzoncu, koji je zadužio turski fudbal time što je 2002. kao selektor vodio nacionalni tim do trećeg mesta na Mundijalu. Klub iz rodnog grada je ipak zadužio više.
Guneš je i u Superligi svoje zemlje uzimao titule, dve sa Bešiktašom, ali teško da bi zbog toga čovek koji je svojevremeno i igrao za Trabzon, čak 15 godina (od 1972. do 1987), mogao da pobere simpatije svojih zemljaka i sugrađana iz ovog primorskog grada.
Ipak, pošto je živa legenda svog kluba iz doba njegovih najvećih uspeha, iz druge polovine sedamdesetih i s početka osamdesetih kada je osvojeno šest titula prvaka, logično zvuči da njegovo ime stoji ispred kapije stadiona.
Unutra je sve i dalje novo, pošto je stadion građen od 2013. do 2016, koštao je od 230 do 350 miliona lira i trava i tribine deluju, bar izdaleka netaknuto. Ona kožna sedišta u plavoj boji iz VIP lože ipak traže malo restauracije, bar farbe, ali se i dalje „drže“.
Teren, do kog se stiže gore-dole stepenicama, pa kroz prolaz za vozila hitne pomoći, dobro je očuvan što garantuje da će fudbal biti najbolji mogući, a zanimljiv detalj je i to što se pod svodovima nalazi i lik Redžepa Erdogana, predsednika Turske.
Pored stadiona se nalaze teren jednog trećeligaša i medicinski kompleks. Sve je smešteno između brda i obale, pa je na zaista živopisnom mestu i izgleda fino.
Ispred se nalaze i džinovske lutke u majicama sa motivima Trabzona, dok se sa zadnje strane gleda na Crno more.
Mnoge od ovih majica moći ćemo da vidimo u četvrtak od 18.45, među 40.782 navijača ako tribine budu pune. Rekord je za sada bio 38.917 ljudi protiv Antalije u aprilu ove godine, pa se možda i ta granica pomeri.
Ovaj naš „Mesi“ s početka priče, bio je prilično uzbuđen kad se na terenu, a kada smo izašli, kaže da nije baš voljan da ide po pljusku kući samo u šortsu, japankama i dresu argentinskog asa.
Zato je od kolega ižickao deset lira, navodno za taksi. Zašta god da su mu, neka ih potroši u zdravlju, jer da nije njega bilo, ko zna koliko bismo se vrteli dok ne bismo našli ulaz koji spolja izgleda kao da vodi u atomski bunker, a ne u medija centar stadiona i ka konferenciji Zvezdinog trenera Miloša Milojevića.
BONUS VIDEO Poslednji trening Crvene zvezde pred duel sa Trabzonom
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
