Srbiji treba odbrana za Evro - šta smo sve videli od "orlova" na putu do Nemačke

Fudbaleri Srbije izborili su plasman na Evropsko prvenstvo naredne godine u Nemačkoj. Više od 20 godina čekali smo da tako nešto kažemo, a kada je konačno došlo vreme nismo mogli ni pošteno da se radujemo, pošto su "orlovi" u poslednjem kolu kvalifikacija, u odlučujućem meču remizirali sa Bugarskom 2:2 u Leskovcu.Mađari su nas ispoštovali i na svom terenu na krilima Dominika Soboslaija pobedili Crnu Goru sa 3:1, ali je Srbija i remijem nekako uspela da sama sebi odredi sudbinu i konačno ode na Evro, koji se tako dugo čekao.Teško, teže, najteže, ali Srbija će ipak igrati u Nemačkoj, a iz tek završenih kvalifikacija Dragan Stojković Piksi i njegovi izabranici treba dobro da nauče, ako ne planiraju da se na Evru opeku kao na Mundijalu u Kataru.Nakon onog čuvenog meča sa Portugalom, koji smo dobili u Lisabonu sa 2:1, Srbija više ne izgleda isto. U Kataru smo se domogli tek boda u grupi, rivali su nam se u nekim momentima šetali do gola, a onda smo imali sreće na žrebu i dobili grupu kao nacrtanu za plasman u Nemačku.Bez ikakvog potcenjivanja i omalovažavanja rivala, Mađarska (30. na FIFA rang listi), Crna Gora (70), Litvanija (134) i Bugarska (84) nisu selekcije od kojih treba da strepimo, ali u kvalifikacijama je bilo sve samo ne lako i glatko.

Kada se sva sabere i oduzme, "orlovi" su kao drugi iz grupe otišli na Evro, sakupili su 14 bodova, a pobeđivali smo po dva puta samo Crnu Goru i Litvaniju. Čak dva puta su Bugari uspeli da nam otkinu bod, dok smo ostali jedini koji nisu ni "okrznuli" Mađare, koji su pokazali da su u ovom trenutku bolja selekcija.Gol razlika nam je bila 15:9, što znači da smo u proseku primali više od gola po meču, a mrežu smo sačuvali samo u prva dva kola protiv Litvanije kod kuće i Crna Gore na strani.Ono što je još više zabrinjavajuće jeste bila igra našeg tima, kojem svakako treba odati priznanje za uspeh koji se čekao više od dve decenije, ali ne treba valjda da nam bude cilj samo da se pojavljujemo na velikim takmičenjima i da strepimo od Bugarske do pred sam kraj meča.

Fudbaleri jesu usrećili naciju, Piksi je, kako sam kaže, vratio dug za Katar, ali na ovome ne treba da stanemo, već da naučimo iz sopstvenih grešaka, kada već od drugih i do sada nismo dovoljno.Kroz ove kvalifikacije bilo je jasno da Piksi i dalje nije našao pravi recept za reprezentaciju. Menjale su se i postave i formacije, ali jasne ideje nije baš uvek bilo. Selektor jeste uspeo da za vreme svog mandata, koji i dalje traje, u tim uklopi i pruži šansu mladim igračima kao što je na primer Lazar Samardžić i to svakako jeste pozitivno, ali moraće bolje da posloži kockice ukoliko planira da na Evru napravi iskorak i napadne makar nokaut fazu.U odbranu selektora treba istaći da je bilo i mnogo povreda tokom ovih kvalifikacija, kao i u Kataru uostalom, ali Srbija ima kvalitetnih fudbalera, koji i te kako mogu da pomognu i odmene one najbolje.

Najveći problem ponovo leži u odbrani, koja još uvek nije "zakrpila" sve rupe. Protiv Bugarske su nas dva kiksa veznog i krilnih fudbalera koštala dva gola, ali nije to bilo jedino loše u defanzivnom delu tokom poslednjih nekoliko meseci. Srbija je jeftino primala golove, posle prekida bilo je smušenih reakcija, pogrešnih dodavanja u zadnjoj liniji, ali i veznom redu, loše postavljenih ofsajd zamki, uz ostavljanje previše prostora protivniku da napada, pre svega preko krila.I Piksi i fudbaleri su više puta isticali da odbranu mora da igra ceo tim, to je svima jasno, ali čvrstina i sigurnost u defanzivi moraju da dođu baš iz zadnje linije, jer bi tako sve bilo mnogo bolje, a verovatno bismo primali i mnogo manje golova.Dakle, u Nemačkoj nećemo imati mnogo, možda nimalo prostora za grešku, pa kockice u defanzivnom delu moraju bolje da se poslože. Da li su igrači poput Milenkovića, Pavlovića, Veljkovića, Babića i ostalih kadri za velika dela sa reprezentacijom pokazaće se brzo.I u veznom redu je Piksi mnogo menjao tokom ovih kvalifikacija, pa je veliko pitanje da li selektor zna koja mu je najbolja kombinacija i koji igrač mu je kako i za šta potreban. Ono što je očigledno jeste da se Gudelj bolje oseća kao zadnji vezni nego kao štoper, dok Saša Lukić i Sergej Milinković-Savić nisu baš tandem koji defanzivno može da odgovori svim zadacima.Ne treba zaboraviti ni Ivana Ilića, Nemanju Maksimovića, Marka Grujića i Uroša Račića, ali deluje da će oni biti džokeri sa klupe.Što se napada tiče, veoma je moguće da više nećemo tako često gledati Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića kako zajedno počinju utakmice. Njih dvojica su u tandemu u kvalifikacijama počeli samo dve utakmice, na pet jedan od njih dvojice nije bio starter, dok na jednoj nisu bili na raspolaganju selektoru zbog povreda.Kada njih dvojica nisu bili zajedno na terenu, Piksi se uglavnom odlučivao za 3-4-2-1, a poslednji meč počeo je Filip Đuričić, koji se nije loše pokazao. Pozicija kapitena Dušana Tadića je zakucana, naravno s razlogom, a ne bi bilo čudno da češće uz njega gledamo Sergeja kao nešto isturenijeg u sredini, dok iza sebe ima dvojicu u veznom redu.

Taktičke zamisli i korekcije prepuštamo selektoru i nešto stručnijim i fudbalski obrazovanijim ljudima u Srbiji, a ono što je nama jasno jeste da naša reprezentacija nije imala kontrolu nad utakmicama na putu ka Evru i da može mnogo bolje i ubedljivije od ovoga što je prikazala.Iako su nam ostavili malo prostora za optimizam, treba verovati u Piksija i momke da će stvarno nešto promeniti pred put u Nemačku i da su do sada stvarno naučili ono što je trebalo.Na Evropskom prvenstvu učestvovaće 24 reprezentacije, a Srbija će biti u trećem ili, što je verovatnije četvrtom šeširu. To nam nije baš najbolja početna pozicija, ali individualni kvalitet imamo, ostaje nam da sve to pretočimo u još bolju timsku sliku, pa da se možda neko i nas nekad uplaši.