VIDEO "Srbija je prvak sveta u fudbalu": Dan koji nikada neće biti zaboravljen - najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala

Ove reči i dalje izazivaju osećaj jeze i nekog neverovatnog ponosa.

U velikom finalu na Novom Zelandu U-20 selekcija naše zemlje savladala je Brazil i ispisala istoriju srpskog fudbala. Taj meč je završen rezultatom 2:1, a pobednički gol postigao je Nemanja Maksimović koji je i sada deo nacionalnog tima.

Momenti koji se ne zaboravljaju...

Pre deset godina, 20. juna 2015. godine reprezentacija Srbije osvojila je planetu u uzrastu do 20 godina i tako ostvarila najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala!

Bilo je to rano jutro kada Srbija nije spavala, noć na dalekom Novom Zelandu kada su Rajković i drugovi, na čelu sa selektorom Veljkom Paunovićem, u finalu Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina, posle produžetaka i prave drame, savladali veliki Brazil i postali prvaci sveta!

Trijumf "orlića" predstavlja najveći uspeh srpskog fudbala, a da se nešto ozbiljno „kuva“ sa ovom selekcijom pobednika, videlo se dve godine ranije, kada je generacija u kojoj su bili Rajković, Sergej Milinković – Savić, Maksimović, Veljković, Gaćinović…postala prvak Evrope u Litvaniji. Selektor Veljko Paunović je tada preuzeo momke, obavio dopunsku selekciju i već narednog leta u Mađarskoj doveo Srbiju do polufinala Evropskog prvenstva gde smo na penale eliminisani od Portugala. Ostvaren je, ipak, plasman među prvih šest selekcija a to je bila garancija za odlazak na samit najboljih selekcija sveta na Novom Zelandu za uzrast do 20 godina. I prilika da se naši momci izmere sa najboljima iz Evrope, Južne Amerike, Afrike…

Sve je počelo 31. maja, u ranim jutarnjim satima po srednjeevropskom vremenu, kada smo igrali protiv Urugvaja, a tada je Srbija uglavnom još spavala. Odigrali su momci dobar meč, ali na kraju izgubili. Mnogi su tada pomislili, shodno našem mentalitetu, da će Paunovićeva četa brzo da se vrati kući, jer se nalaze u baš jakoj konkurenciji, ali mentalna snaga, ponašanje, pristup, izražena volja na terenu i vera u sebe, pravili su razliku između ove generacije i drugih koji su hteli, ali nisu mogli. Usledila je pobeda protiv Malija (Milinković – Savić, Mandić), zatim i Meksika (Maksimović, Živković), a sve više navijača u Srbiji navijalo je sat kako bi rano ustali i pratili igre srpskih momaka na dalekom Novom Zelandu.

Počeli su mečevi nokaut faze, u osmini finala rival je bila Mađarska. I ponovo drama. Poveli su Mađari i kada smo pomislili da je kraj, samo su oni verovali u preokret. Šaponjić je doneo izjednačenje u 90. minutu! Ušlo se u produžetke, a kada se činilo da su penali neizbežni, mađarski igrač šalje loptu u svoj gol i Srbija ide dalje gde je čeka selekcija SAD.

I ponovo drama, ponovo produžeci, sada i penali. Živković pogađa za 4:4 a onda Sonjora promašuje, međutim nema sreće ni Rajković. Antonov je siguran za 5:5, Karter – Vikers promašuje i kada se čini da je sve gotovo, Veljković, ipak, ne uspeva da stavi tačku. U devetoj seriji Rajković brani udarac „jenkija“, a Maksimović konačno vodi Srbiju u polufinale! Sada Srbija više ne spava.
Borbu za finale Punovićevi Orlići vode protiv Malija, a u svakom sportu, pogotovo u fudbalu, teško je nezgodnog rivala dva puta pobediti na istom takmičenju. Za sve osim za ove momke. Živković je centrirao a Veljković i Šaponjić posle udarca glavom, odveli Srbiju u finale.

Noć velikog finala, Srbija je odavno budna, svi su uz ekrane i žele da budu deo istorije. Rival je Brazil. Uvek sila. Zemlja fudbala. Neizvesno, napeto. Dvadeset minuta pre kraja, Maksimović asistira, a Mandić postiže gol. Možemo li da izdržimo do kraja? Nije dugo trajala radost, Pereira je prošao pored naših defanzivaca koji su bili kao hipnotisani i svom timu doneo izjednačenje. Ide se u produžetke. Za titulu najbolje selekcije na planeti.
Selektor Paunović osvežava ekipu, umesto Milinkovića – Savića ulazi Jovanović, a Ilić menja umornog Šaponjića i tek u finalu dobija prve minute na Svetskom prvenstvu. Odluka Paunovića koja je, kao i sve prethodne, bila pun pogodak. Upravo je u 118. minutu krenula akcija od Ilića, predao je loptu Živkoviću koji je odmah u prostor šalje Maksimoviću, sjajni vezista iz drugog plana izlazi jedan na jedan sa brazilskim golmanom i kao da je prvi a ne 118.minut po zemlji šalje loptu njemu kroz noge i Srbiji daruje uspeh za anale, pehar za istoriju!

ampioni sveta su Predrag Rajković, Milan Gajić, Nemanja Antonov, Saša Zdjelar, Miloš Veljković, Nemanja Maksimović, Staniša Mandić, Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Filip Manojlović, Stefan Milošević, Vukašin Jovanović, Miladin Stevanović, Marko Grujić, Radovan Pankov, Filip Janković, Stefan Ilić, braća Sergej i Vanja Milinković – Savić.
Usledio je povratak u Beograd i doček koji prestonica i Srbija ne pamte. Više od sto hiljada ljudi je bilo ispred čuvenog balkona, a još od aerodroma Nikola Tesla do centra grada, hiljade ljudi je izašlo na ulice kako bi pozdravili šampione koji su u otvorenom autobusu stigli do srca Beograda. Dan koji se pamti, dan kada je Srbija bila prvak sveta!

BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana