Ne deluje tako davno ono vreme kad smo svi sedeli na ivicama sofa i stolica dok je Dušan Tadić pravio haos Real Madridu i kad je Lukas Moura u poslednjih pet sekundi razneo san Ajaksa o finalu Lige šampiona.
Ne deluje daleko, a zapravo je prošlo punih pet godina, tokom kojih je Ajaks prešao najveću oscilaciju koju jedan elitni klub može da pređe.
Zvuči nestvarno da je tim koji je s proleća, baš u ovo doba godine 2019. igrao najbolji fudbal u Evropi, dođe do situacije da „ne zna gde udara“.
Kao što ne zna sada kada se pita kako je Fejenord u derbiju Holandije rasturio Ajaks sa 6:0! Ove sezone su „kopljanici“ jedno vreme bili u zoni ispadanja, potom su se digli do trenutnog šestog mesta, ali bukvalno se ne nazire kada bi mogli da primirišu onom kvalitetu koji su imali sa Tadićem. Ne mogu verovatno ni da smisle kako da dobiju sedam bodova koji bi ih digao bar do kvalifikacija za Ligu Evrope, pošto su kvale za Ligu šampiona daleko čak 15 bodova.
Hakim Ziješ, Matijs de Liht, Nikolas Taljafiko, Nuser Mazraui, Frenki de Jong, Doni van de Bek, Rajan Gravenberč, David Neres, Kasper Dolberg, Dejli Blind, Andre Onana, Davinson Sančez, Džastin Klajvert, Kvinsi Promes, Lisandro Martinez, Seržinjo Dest, da li vam ova imena zvuče poznato?
Svi ovi igrači su bili deo Ajaksovog sistema u nekom trenutku od 2017. do 2020. godine i onda ne treba da čudi što su bili jaki kao „crna zemlja“.
A onda je sve počelo da se raspada. Igrači su rasprodavani za velike pare, druga kvalitetna pojačanja nisu stizala, talenat je potrošen i onda kada je Mark Overmars morao da se povuče sa mesta sportskog direktora zbog optužbi za seksualno uznemiravanje, raspad se ubrzavao.
Dušan Tadić je otišao, reklo bi se u pravo vreme, jer je na mesto direktora došao Sven Mislintat, koji je septembra prošle godine otišao jer je u svoj džep stavio zavidnu sumu novca od transfera koji su koštali više od 100 miliona evra.
Generalni direktor Aleks Krus je ovih dana suspendovan zato što je sedam dana pre imenovanja na funkciju na kojoj je nasledio Edvina van der Sara kupio 17.000 akcija FK Ajaks, što ukazuje na to da se bavio insajderskom trgovinom i zloupotrebio je svoj položaj.
Dakle, u Ajaksu nema mira ni sada i pitanje je kada će ga biti. A ako u Amsterdamu nema mira zbog loših kadrovskih rešenja na rukovodećim mestima, u Junajtedu je stvar i pitanje problema dugo u vlasničkoj strukturi.
Tek odskora su navijači dočekali da Ser Džim Retklif kupi po 25 posto akcija klase A i klase B u klubu i najavio ulaganja vredna više stotina miliona funti.
To je navijačima februara ove godine donelo izvesnu nadu posle godina turbulencija i lutanja pod vođstvom porodice Glejzer.
Jer, Junajted od odlaska Ser Aleksa Fergusona u penziju 2013. ne može da se sabere. „Crveni đavoli“ su u nekoliko navrata bili tu pri vrhu i konkurentni za titulu, ali su uvek ostajali kratki dok je gradski rival Siti pokupio većinu titula u poslednjih desetak godina.
Dodatni problem za Junajted je Old Traford koji vapi za poboljšanjima, mada smo videli da ni Totenhem uprkos novom „svemirskom brodu“ od stadiona nije napravio dovoljan rezultatski i kvalitativni iskorak.
A nije da Junajted nije pokušavao da ulije novac u ekipu, pa su tako milioni davani za Pogbu, Antonija, Sanča, Lukakua, Megvajera, sve poslednjih godina, dovođen je Žoze Murinjo, probalo se i sa Solskjerom, pa i Erikom ten Hagom koji je sa Ajaksom pravio čuda.
Jednostavno, ništa nije pomagalo, a ekipa nije imala ni blizu one kohezije koju je sa Skolsom, Kerikom, Ferdinandom, Vidićem, Gigsom, Runijem i ostalima stvarao Ferguson.
Zato je Junajted sada u situaciji da u mesec dana gubi derbije od Mančester sitija i Čelsija, da ga tuče i Fulam, a remijem mu meru uzima Brentford, sve samo od kraja februara do danas.
Čudna zverka je Junajted jer juče odigra nerešeno s Totenhemom 2:2 i ovako dobrim Liverpulom 0:0, a onda izgubi od Notingem Foresta. Zato i jeste šesti na tabeli, devet bodova iza mesta koja ga vodi u Evropu i imaće pakleno težak zadatak da do tamo dođe.
Kod Napolija je situacija slična i polazi sa vrha, jer gazda Aurelio de Laurentis ima temperament koji ga je zamerio sa mnogima.
Kad mu neko ne paše, ili ako misli da se bilo kako ogrešio o Napoli, može da bude vrlo otrovnog jezika i zato je povremeno dolazio na ratnu nogu sa nekadašnjim igračima i saradnicima.
Lučano Spaleti je otišao sa klupe ekipe odmah posle osvajanja Skudeta, prvog nakon 33 godine. Taj potez je možda delovao čudno jer je Spaleti sjajno posložio kocke sa Kvičom Kvarackelijom i Viktorom Osimenom od kojih je napravio ubitačan tandem u sezoni 2022/2023.
„Ako mi neko kao Spaleti, ko je slobodan čovek, dođe i kaže: ‘Uradio sam najbolje što sam mogao, ali ciklus je završen’… onda ja samo mogu da mu se zahvalim i pustim ga da radi šta hoće. Želim mu sve najbolje“, pričao je De Laurentis o Spaletijevom odlasku.
Lučano je čak istetovirao grb Napolija i broj tri na svojoj ruci, što znači da je klub i tu sezonu obeležio na poseban način.
Njegovim odlaskom i odlaskom Kim Min-jea, Irivnga Lozana, Eljifa Elmasa, Andrea Petanje i još nekolicine igrača, situacija se promenila.
Promenjena su od tada još dvojica trenera, ni Rudi Garsija, ni Valter Macari nisu se snašli, pa Frančesko Kalcona trenutno morao da vadi kestenje iz vatre kako ume.
I neće mu biti lako jer Napoli pobedi Juventus sa 2:1, ali onda glatko gubi od Atalante 3:0, gubi od Intera i Milana, Rome i Torina.
Otud ne čudi što sa 45 bodova zauzima tek osmo mesto u Seriji A i što je pet bodova iza kvalifikacija za Ligu konferencija, a pitanje je hoće li i nju dosegnuti.
BONUS VIDEO: Najboljih 5 golova dana u Nemačkoj