Kako utakmice u Superligi prolaze, tako se Rikardo Gomeš sve više kristališe kao najbolji odnos uloženog i dobijenog ove sezone.
A kako i ne bi kad su crno-beli uložili tačno nula evra, a dobili napadača koji je u ovoj sezoni već dao 14 golova na 16 utakmica u svim takmičenjima?
PROČITAJTE JOŠ:
Gomeš je u prvenstvu samo dao deset golova na devet utakmica i ispostavilo se da ona dva protiv Proletera na početku sezone nisu bila lažnjak.
Nije nepoznato da stranci koji se vrate u Srbiju obično već imaju epitet „bivši fudbaler“, ali to očito nije slučaj sa Rikardom. Naprotiv, ponekad deluje kao da je mnogo žustriji, brži, energičniji i bolji nego što je bio.
Proleter je „stradao“ u dva navrata, isto je bilo i sa niškim Radničkim i Kolubarom, Voždovac, Novi Pazar i Radnički iz Kragujevca su primili po jedan gol.
Protiv Proletera je Rikardu trebalo 12 minuta za dva gola, protiv Voždovca 11 minuta za jedan, Novi Pazar je odoleo sat vremena, a Kolubara je primila dva komada u razmaku od 52. do 56. minuta.
Za šest minuta je, između 37. i 43. dao i dva gola Nišlijama i svi su padali na različite načine – iz ubacivanja, posle centaršuteva, kontri.
Ako je Partizanu prošle godine falio jedan pravi napadač, sada ga je svakako dobio, a jedna od prvih Rikardovih izjava je isprva delovala prilično optimistično.
„Ovde sam došao po titulu, imamo tim da osvojimo sve, da se borimo, ovo je samo početak, treba da nastavimo tako. Neće biti lako, ali moramo da mislimo samo o sledećoj utakmici“, rekao je Gomeš posle Proletera.
Nešto više od dva meseca kasnije, Partizan je prvi na tabeli sa pet bodova više od Crvene zvezde, četvorostrukog uzastopnog šampiona Srbije.
Crno-beli, doduše, imaju i meč više. Igrali su i lani dobar fudbal, nanizali su veliki broj pobeda, ali skoro celu sezonu nisu imali „pravu“ devetku.
Umar Sadik je pronašao novi život u Humskoj, dokazao je da su grešili oni što su mu se podsmevali i Partizan mu je bio sjajan zamajac za Almeriju, gde nije popustio gas.
Problem je što ga je Partizan prodao početkom oktobra i ostao je bez prve opcije u špicu jer – tako mora u Srbiji.
Probali su taj izostanak da nadomeste i Takuma Asano i Filip Holender pre svih, zatim i Lazar Marković.
Nemanja Jović i Nikola Štulić su u toj najisturenijoj liniji imali svojih dobrih momenata, ali niko od njih nije napadač Rikardovog profila i instinkta.
Zato, kada vam se ukaže prilika da vratite takvog fudbalera za džabe, a prethodno ste ga prodali za tri, četiri miliona evra, onda to stvarno deluje kao posao iz snova.
Pod uslovom da se on ne vrati onako kako se vratio Ričmond Boaći u Crvenu zvezdu pre koju godinu.
Rikardu se to nije desilo, u zrelim je godinama, ima 29, na pragu je tridesete i još uvek ima šansu da se izbori za neki skuplji inostrani ugovor.
Za sada mu je u glavi da se Partizan što bolje pokaže u Evropi, a i tamo je pogađao mrežu Dunajske Strede, Sočija, Santa Klare i Anortozisa.
Možda Aleksandar Stanojević, trener Partizana stoga može da se buni na uslove koji mu se ne dopadaju oko terena i na koje ne može da utiče, ali zato može da bude samo srećan onim što njegovi igrači pružaju u igri i pre svih doprinosom čoveka sa Zelenortskih Ostrva.
BONUS VIDEO: Minut ćutanja na utakmici u čast Dude Ivkovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare