Rasulo u Partizanu i sukob koji samo šteti klubu: Mijatović kao da ne zna za sramotu, ovako stvarno ne ide

Krenućemo od onog najvažnijeg, a to su rezultati.Partizan će po svemu sudeći i devetu godinu zaredom ostati bez titule u Superligi Srbije, dok je trofej u Kupu poslednji put video 2019. godine, da bi nakon toga doživeo nekoliko šokantnih poraza.

Povremeni izleti u Evropi nisu mnogo toga promenili nabolje, a ove sezone dobili smo novu crno-belu priču, koja sve više liči na tragikomediju.

Trener Srđan Blagojević je na kratko sa podmlađenim timom uspeo da vrati osmehe na lica navijača i nadu u crno-beli tabor, ali "medeni mesec" nije dugo potrajao. Partizan jeste bio jesenji šampion, ali svima je bilo jasno da je prednost u odnosu na Crvenu zvezdu neodrživa i da klub iz Humske nema snagu da izdrži prepreke i pritiske, kako na terenu, tako i van njega.

Blagojevića su na kratko na klupi menjali Nenad Stojaković i Damir Čakar, iako verovatno niko sem Predraga Mijatovića, potpredsednika zaduženog za sportska pitanja, i eventualno njegovih "sledbenika", ne ume racionalno da objasni sve te promene trenera i vizije oko tima.

Partizan je brzo shvatio da mu je grčevita borba za drugo mesto na tabeli sa Vojvodinom sada realnost, a mnogo veći problemi stižu van terena.

Poslednji dani marta doneli su užurbanu borbu za prolazak UEFA monitoringa, jer bez pozitivne ocene nema ni Evrope, nego samo suspenzija i kazni. Zbog toga se požurilo i sa transferom Andreja Kostića u Milan, u koji navodno nije bio upućen ili ga makar nije odobravao Mijatović.

Peđa je u saopštenju odlučio da podigne tenzije, udario je na, za njega "nesposobni" deo Uprave, a prodaju Kostića nazvao je očajničkim potezom. Nije se štedeo na rečima, mada je mogao to i pametnije sve da smisli.

Odavno je izgubio poverenje navijača, koji su od njega navikli da se uporno zahvaljuje aktuelnom političkom režimu i predsedniku države, te pokušava da ga odbrani od dobro poznatih skandiranja. Možda je to lakši put do novca i dobre pozicije u određenim krugovima, ali Partizan ne funkcioniše po notama Mijatovića.

Na njegovo sporno saopštenje, u kojem je pokušao da bude čist pred navijačima i dodvori im se, stigao je odgovor sa adrese stadiona u Humskoj. Koliko samo bizarno i ludo (da ne upotrebljavamo teže reči) zvuči da jedan klub u zvaničnom saopštenju mora da odgovara jednom od potpredsednika?!

Rečeno je da će više detalja o sukobu i celom slučaju oko Kostića, ali i pratećih sukoba, biti poznato posle inspekcije UEFA i monitoringa, koji mora da je u fokusu.

Na kraju sezone Kostić će otići u Milan, a Partizan zna da će dobiti 3,5 miliona. Taj iznos će otići na različite adrese, što znači da je u pitanju zapravo mnogo manja suma, kad se sve sabere i oduzme. Postoji šansa da Partizan kroz bonuse dođe do dodatnih 4,5 miliona, ali sve je to na dugom štapu. Ima tu i 10% od naredne prodaje, ali to ko zna kada će doći.

Da se razumemo, sigurno je sa Kostićem moglo i više i bolje, ali u situaciji u kojoj je Partizan, nije ni čudo što moraju da se povlače ovakvi potezi. Uprava umesto da bude složna u teškim vremenima, sve je bliža raspadu i krahu.

Odgovornost nije samo na Mijatoviću, ali od njegovih priča i "velikih dela" Partizan nije mnogo dobio. Finansijski problemi su i dalje veliki, teren ne daje očekivane rezultate, a vodeći ljudi su odlučili da je vreme i sami da zarate.

Ne treba zaboraviti da se nedavno dogodio i skandal sa promocijom Dušana Jovanovića u prvi tim Partizana, a naravno da je i tada u centru zbivanja bio Mijatović. Setimo se da je "sportski potpredsednik" bio i preglasan u Upravnom odboru, a da je jedini bio protiv povratka Blagojevića. Međutim, jasno mu je pokazano ko ima većinu u klubu i trenutno veću moć.

Žestoke reči i kritiku na račun lika i dela Mijatovića uputio je nedavno i Rade Bogdanović, koji je nema dlake na jeziku.

Po svemu sudeći, predsednik Rasim Ljajić i generalni direktor Danko Lazović neće još dugo moći da ostanu u crno-belom "brodu" zajedno sa Mijatovićem. Sada je samo pitanje dokle će njihov sukob dovesti Partizan i da li je uopšte moguće da ga prevaziđu ili će neko morati "da leti".

Svaka skladna zajednica pokušava da sve probleme reši "unutar porodice", bez da se drugi mnogo mešaju i znaju sve detalje sukoba, kada do njih dođe. Partizan je odavno postao skoro pa sinonim za nesklad i klub u kojem kao da nema mira već godinama.

Ako se nastavi ovako, neće se Partizan još dugo pomerati sa "mrtve tačke", pa mu možda UEFA monitoring i neće biti potreban kako bi ostao bez Evrope, dok je trofeje u Srbiji za sebe "rezervisala" Crvena zvezda, koja nepogrešivo koristi lošu eru najvećeg rivala i puni klupske vitrine, te piše istoriju domaćeg fudbala.