Vučelić i Vazura su tu još koji dan, Ljajićev gambit u Partizanu

Rezultati kluba nisu jedino merilo i pokazatelj stanja u kom se beogradski velikan našao, pošto su se navijači od njega udaljili zbog uprave sa kojom su nekoliko godina bili u ratu.

Vučelić i Vazura su se ponašali kao da neće ni pokušati da taj rat na neki civilizovan način okončaju ili da bar rezultatski podignu Partizan.

U redu, svi znamo da to nije baš jednostavno zbog političke klime u zemlji, ali smo videli koliko za to navijače nije briga kad kupuju karte za utakmice košarkaškog kluba.

Partizan je sa ovom upravom izgubio kompas

Razlika je u rezultatima i veri u stručni štab i ono što on radi, a to sa fudbalskim klubom nije bilo najjasnije već neko vreme.

Partizan koji bi trebalo da se bori za prvo mesto zadovoljavao se time da bude drugi i sve je to nekako mirno prihvatao, dok je Zvezda zvečala na sve strane kada je ostala u plej-ofu bez titule 2017. godine.

Poslednje koja je otišla na adresu Humska 1. Kompleksan odnos tri strane na kraju će se po svoj prilici prelomiti preko leđa vladajuće strukture u Partizanu.

Dugo je i trebalo, jer su se odavno potrošili alibiji. Ako je nekad alibi bio "evo učestvujemo u evropskim takmičenjima", toga nema već nekoliko godina, a Partizan dobija šamare od protivnika u Evropi.

Ćao alibijima za Vučelića i Vazuru, Ljajić dobio šta je hteo

Kad je alibi bio "mi hteli da odemo, ali evo podržala nas Skupština", navijači to nisu prihvatili i tu vrstu upravnih akrobacija dvojice čelnih ljudi u Partizanu rešili su da bojkotuju.

Što je i logično, jer je Partizan kao klub u prvi plan isticao privrženost predsedniku Srbije i njegovoj vladajućoj kliki, a sa druge se sve više zaglavljivao u blatu.

Nekom je ta situacija morala da odgovara i sam se odgovor nameće kome. Rasim Ljajić se prethodnih dana pojavio kao čovek koji će predvoditi Privremeni organ pre nego što se izabere novo rukovodstvo kluba.

Skupština je bila zakazana za 11. oktobar, odložena je za deset dana što gotovo sigurno znači dve stvari. Prvo je da je Ljajićev gambit u Humskoj otvorio vrata njegovoj garnituri u Partizanu, jer je dobio ono što je hteo.

A hteo je više vremena do organizovanja Skupštine kako bi okupio ljude i stvorio plan i sliku šta dalje. Druga stvar je da aktivna uprava gubi oslonac koji je do juče imala jer se Skupština raspušta, pa nema prostora za izvlačenje zeca iz šešira.

Ergo, moraće da se pomiri sa time da će uskoro postati bivša, ako to već nije uradila. I tu je zanimljivo promišljati o još bar dve stvari. Najpre, šta je nagnalo vlasti u ovoj zemlji da sada aminuju ovakvu rokadu, a onda i šta će Vazura raditi posle ovog i ovakvog angažmana u Partizanu?

S obzirom na ljutnju Partizanove javnosti, nemojte se čuditi ako ispadne da je vlast procenila da je ostanak Vučelića i Vazure po nju samu veća šteta nego korist.

Šta navijači mogu da očekuju od promena u Partizanu?

Jer, iskustvo nas uči da je to jedino merilo po kom Vučić i ekipa oko njega donose odluke. Zato se ovoliko upinju da ubede narod koji godinama zaglupljuju, da je Rio Tinto prava priča.

Kao što nas prave budalama tvrdnjom "pa znate, Rio Tinto su doveli ovi bivši". To je tip ljudi koji će uvek da pričaju u "onim bivšima", sve i da su 200 godina na vlasti.

Uvek će nalaziti neke nove izgovore ili praviti neke nove spinove dok god definitivno ne izgube tlo pod nogama. To tlo je sada izmaknuto upravi Partizana, što ne znači da "grobari" treba da se nadaju nekom epskom oživljavanju kluba.

Tu iluziju ne treba da gaje. Ali, mogu da se nadaju da će se stvari pomeriti malo sa mrtve tačke na kojoj su do sada bile.

A nije iluzija kad se kaže da ima i navijača Zvezde koji bi voleli da prvenstvo bude zanimljivije, umesto da se pobednik zna i pre nego što počne.

Tako nešto mu oduzima svu draž, pa se i "delije" ubiše upinjući se da zovu navijače na tribine i onda dođe njih nekoliko hiljada kad su neke prvenstvene utakmice.

Dok su stvari po klub iz Ljutice Bogdana bile mnogo crnje i neizvesnije, bilo ih je mnogo više, dolazilo po dvadesetak, trideset hiljada na nekim mečevima u Superligi.

I zamislite na šta to liči kad u dva odvojena dana, ili u istom danu, vidimo i prazan "JNA" i skoro praznu "Marakanu", a igraju dva najveća srpska kluba.

Ljajić verovatno neće čarobnim štapićem popraviti stvari i obrisati nagomilane dugove, niti će moći da stvori ekipu koja će odmah da parira Zvezdi, a kamoli evropskim klubovima, ali teško je zamisliti da će baš dozvoliti da ostane na nivou da gubi na svom stadionu od najvećeg rivala sa 4:0.

To je takođe nešto zbog čega će svaki, ili skoro svaki navijač Partizana potpisati da i crni đavo postane predsednik Partizana, nego uprava koja ga vodi još koji dan.

BONUS VIDEO: Ogava postiže drugi gol za Japan protiv Saudijske Arabije