Fudbalska i trenerska gromada Radomir Antić vodio je veliki broj klubova, samim tim i zvezda, neke fudbalere je, on lično, lansirao u orbitu. Niko iz sveta fudbala verovatno ne bi mogao da sastavi Misterovih savršenih 11, pa smo se opredelili za najboljih 11 Balkanaca, kao i najboljih 11 iz klubova koje je Radomir Antić trenirao u Španiji.
Radomir Antić je sa fudbalskom reprezentacijom Srbije izborio plasman na Svetsko prvenstvo 2010. godine, ali nismo želeli da prekopiramo tim koji je bio najzaslužniji za uspeh „orlova“ i let na Mundijal u Južnoj Africi, već smo napravili „miks“ u formaciji 4-4-1-1 kada je reč o igračima sa ovih prostora.
Kec i mesto među stativama rezervisano je za Vladimira Stojkovića. „Vrućeg temperamenta“, ali s neverovatnim instinktom da reši najteže situacije „jedan na jedan“, zbog toga ga je Antić obožavao. Sredio mu je i transfer u Španiju, gde je kratko branio boje Hetafea.
Branislavu Ivanoviću pripalo je mesto desnog beka. Čovek od poverenja, zadatka, uvek staložen i u najtežim situacijama.
Defanzivac Čelsija ispunjavao je svaki delić dogovora koji mu je Antić, kao selektor Srbije, namenio. Izgurao je kvalifikacije i bio deo tima na Mundijalu u Južnoj Africi.
Aleksandar Luković. Mnogi su zaboravili bivšeg štopera Crvene zvezde, ali on je kod „Mistera“ imao zacementirano mesto u srcu odbrane Srbije.
Uz neprikosnovenog ratnika iz Mančester junajteda Nemanju Vidića činio je bedem ispred Stojkovićevog gola. O Vidiću nećemo trošiti reči, Antić je kao i ser Aleks Ferguson cenio što ide glavom, gde drugi ne bi smeli nogom.
Odbrana bi bila kompletirana Aleksandrom Kolarovim. Razorna leva noga, fantastičan prekid, neumoran trk po celoj levoj strani terena, bili su više nego dovoljni da „kupi“ Antićevo poverenje zauvek.
PROČITAJTE JOŠ
Dolazeći do sredine terena, tu već počinje da bude gužva, od velikog broja zvučnih imena. Opredelili smo se za Slavišu Jokanovića kao zadnjeg veznog.
Antić ga je trenirao u Ovijedu, i stigao je upravo na njegovu inicijativu iz Partizana. Imali su uspešnu saradnju od 1993. do 1995. godine.
Drugi vezni u tandemu sa Jokanovićem, bio bi Dejan Stanković. Kapiten Radomirove čete koja je igrala na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
As Intera i „Mister“ imali su fantastičan odnos, bez trzavica. Stankoviću je na leđima stajala desetka, ali je i sam priznao da mu fudbalskom znanju i onom što čini na terenu bolje stajala petica iz Intera, e upravo to je kod njega Antić posebno cenio.
Na listi fudbalskih zvezda od kojih se čak i prosečan poznavalac fudbala naježi, a koje je Antić trenirao i koji zaslužuju mesto među 11 najboljih s Balkana, svakako je i Vladimir Jugović.
Antić je s „jorgandžijama“ osvojio duplu krunu u sezoni 1995/96, a asa koji je sa Crvenom zvezdom bio prvak sveta 1991. godine, doveo je 1998. u Atletiko Madrid. Popularni Juga uzvratio je na ukazano poverenje sa tri gola na 17 mečeva, ali ne samo time već prepoznatljivom igrom i borbenošću na sredini.
Robert Prosinečki je bez ikakve dileme zauzeo mesto u pomenutom timu, što potvrđuje i dvostruka saradnja sa „Misterom“.
Putevi su im se ukrstili u Real Madridu, a kasnije i u Ovijedu gde ga je srpski stručnjak doveo na pozajmicu u sezoni 1994/95. Znao je Antić da istrpi nestašluke maestralnog Hrvata, koji mu je sve vraćao na terenu.
A šta tek reći za Milinka Pantića? Antićevog otkrovenje i fudbalera koji je golovima i vanserijskim partijama direktno uticao na duplu krunu Atletiko Madrida u sezoni 1995/96.
Antić je kod kontroverznog predsednika „jorgandžija“ Hesusa Hila, urgirao da se dovede ofanzivni vezista Panioniosa, ranije Partizana. Čak je i finansijski učestvovao u delu transfera, jer su na „Visente Kalderonu“ bili skeptični po pitanju njegovog dolaska.
Isplatilo se milion puta i zato Pantić ima posebno mesto u Antićevom timu i istoriji Atletika, gde mu je podignuta bista.
Poslednje mesto, ono u samom špicu napada rezervisano je za Savu Miloševića. Kratko ga je Radomir trenirao u Selti, ali su imali mnogo toga zajedničkog, osim što su voleli Partizan.
Potvrda da je Antić znao da ceni ljudske i fudbalske kvalitete nekadašnjeg napadača Aston Vile, Partizana, Rubina, Osasune, ogleda se u potvrdi da se Milošević upravo od nacionalnog tima oprostio tokom selektorskog mandata Radomira Antića 2008. godine u Humskoj u pobedi nad Bugarskom (6:1).
ANTIĆEVIH 11 IZ PRIMERE
Sada je na redu „Antićevih 11“ iz Španije, gde je s uspehom vodio velikane – Real, Barselonu i Atletiko Madrid (kao jedini trener u istoriji) u formaciji 4-2-2-2.
Možda negde i očekivano da je najviše fudbalera iz redova „jorgandžija“, s obzirom na ispisanu istoriju i osvajanje duple krune.
Jedna od ključnih kupovina otkako je Antić preuzeo Atletiko Madrid, je ona na golu.
Doveo je iz Albasetea Hozea Fransiska Molinu, koji je za četiri godine propustio svega dve utakmice, naspram 189 koliko ih je imao u nogama.
Desni bek Karles Pujol. Jasno je svima koji prate fudbal da je Antić napravio jedan od najboljih poteza kada je u Barseloni preselio „čupavog Španca“ na mesto štopera, ali ćemo ga ovde ostaviti tamo gde je počeo, kao desni bek.
Kapiten Španije odigrao je kod Antića 17 mečeva, pre nego što je doživeo težak prelom jagodične kosti, posle čega su im se putevi razišli.
Dva defanizvca u srcu odbrane su Santi i Sančiz. Santijago Denia Sančez, poznatiji kao Santi stigao je baš kao i Molina iz Albasetea i bio Antićev čovek od poverenja u pohodu na Kup Španije i trofej Primere.
PROČITAJTE JOŠ
Uz njega je tu Realovo dete Manolo Sančis, Radomir je cenio njegove ljudske i igračke kvalitete, kao i mnogi koji su bili u kraljevskom klubu.
Bez obzira na to što je bio visok svega 177 centimetara, maestralno je odrađivao posao na mestu štopera.
Mesto levog beka rezervisano je za Đoana Kapdevilu. Preklopili su se on i Antić svega jednu sezonu na „Vinsente Kalderonu“, ali je i to bilo dovoljno da dugogodišnji španski reprezentativac pokaže klasu i nađe mesto u timu Antićevih stranaca iz Primere.
Daleko lakši zadatak usledio je kada je u pitanju „veza“, odnosno sredina terena. Prosto se samo nameće da su dva zadnja vezna Fernando Jero, legenda Reala i Dijego Čolo Simeone.
Fernanda Jera je lično Radomir Antić prekomandovao s mesta štopera na zadnjeg veznog i usledila je „eksplozija“.
Jero je za Real odigrao 439 utakmica i postigao 102 gola, od čega čak 21 u sezoni kada je dobio novo mesto u timu.
Kraljevski klub je upravo te sezone 1991/92. smenio Antića, bez obzira na to što je Real bio ubedljivo prvi na tabeli.
Jeru bi društvo na sredini pravio Čolo Simeone, aktuelni trener Atletiko Madrida s neverovatnom energijom i čeličnim karakterom.
Takav je Čolo bio i kao igrač, koji je u Atletiko došao iz Sevilje, ali se u startu nije najbolje snašao. Tek po Antićevom dolasku na „Visente Kalderon“, Argentincu kreću da „cvetaju ruže“.
Postaje jedan od lidera na terenu, kapiten i idol navijača, sve zbog nesebičnog davanja sebe na terenu.
Mesto centralnog veznog s povremenim iskakanjima iz šablona i ubacivanju iza dva napadača rezervisano je za Ćavija Ernandeza, ikonu Barselone i španske reprezentacije.
Počeo je Ćavi kao defanzivni vezni, ali ga je mister Radomir oslobodio defanzivnih zadataka, ostalo je istorija….
Nije moglo da ne prođe bez Marka Overmarsa, brzonogog Holanđanina s kojim je Antić sarađivao u Barseloni 2003. godine.
Neumorno je špartao Overmars po desnom krilu, izluđivao je protivničke defanzivce, a oduševljavao Antića brojnim asistencijama Patriku Klajvertu.
I poslednja dva imena, očekivano su iz Atletika. Napadački tandem, koji je golovima doneo najveću radost navijačima crveno-belih iz Madrida. Kiko i Ljuboslav Penev.
U onoj čuvenoj, istorijskoj trci u Primeri u kojoj su učestvovala 22 kluba, Bugarin i Španac terorisali su protivničke defanzivce, golmane i mreže, što je Srbin, rođen u Užicu, znao posebno da ceni.
Penev, koji je u Madrid stigao iz Valensije, postigao je čak 16 golova u Primeri, prethodno je imao ozbiljnih zdravstvenih problema s rakom testisa i karijera mu je bila pod velikim znakom pitanja.
Obožavao ga je Antić, baš kao i Kikea. Razumeli su se bez izgovorenih reči, a čak i kada bi šef nešto sugerisao ili rekao, ispunjavali su to bez pogovora. Epilog svega – dupla kruna u sezoni 1995/96.
PROČITAJTE JOŠ:
Oproštaj Antićeve Slobode: Señor, najveći, svetska faca…
Španija tuguje: Naslovnice posvećene Antiću i zastava na pola koplja
Dirljiva poruka Jokanovića: Hvala što ste čuvali mene i moju porodicu
Košarkaške legende se oprostile od Antića: “Učitelj, maestro, Kum”
Pratite nas i na društvenim mrežama:
