Pari Sen Žermen, simbol multikulturalnog Pariza, danas je sredovečni, bogati gospodin koji je pre 11 dana proslavio svoj jubilarni, 50. rođendan.
Može se reći da je i fudbalska fortuna ili sudbina, bila izdašna – nagradila ga je prilikom da u letnjoj lisabonskoj večeri dosegne krov Evrope i postane njen klupski vladar. Ili bolje rečeno, sami su to (konačno) izborili.
PROČITAJTE JOŠ:
U jednoj nadasve čudesnoj godini, pandemičnoj i sportski anemičnoj, imamo dan kada će se, simbolično, sudariti dva giganta – jedan stari, dobro poznati bavarski fudbalski car i jedna ozbiljna, novoformirana državno-klupska tvorevina, kao simbol korporativnog vremena u kom živimo.
PROČITAJTE JOŠ: PSŽ – Bajern, dan odluke: Svemirski fudbal za evropsku krunu
Imamo simboliku Bajerna – starog sistema, uspostavljenog na čvrstim temeljima, pažljivo i brižljivo čuvanim i nadograđivanim, naspram nove opcije PSŽ-a o brzoj kupovini uspeha.
Ma koliko da je Pari Sen Žermen u svokoj nedugoj fudbalskoj istoriji stekao kakav takav atribut omiljenog pariskog kluba, on je sada, uz Mančester siti samo jedan od dva svetska kluba iza kojih stoji cela država i tog balasta teško da će još dugo moći da se rastereti.
Međutim, hoće li Nejmara, Mbapea i ostale članove „legije stranaca“ sa „Parka prinčeva“ uopšte biti briga za to ako se večeras budu dokopali „ušatog“?
PRVO FINALE U LIGI ŠAMPIONA
Sveci su, da ne bude zabune, ipak imali kakav takav fudbalski pedigre i pre te 2011. godine i dolaska u klub „Katar Sports Investments“ grupacije, iza koje stoji lično katarski suveren Tamim bin Hamad Al Tani.
Oni su u sezoni 1994/95 bili polufinalisti Lige šampiona, a godinu dana kasnije osvojili su pehar Kupa pobednika kupova, koji je nešto kasnije ukinut.
Oni stariji ljubitelji fudbala možda još pamte da je klub u prve dve godine vodila grupa od 20.000 sociosa, pre nego što su 1973. o njemu brigu preuzeli bogataši Danijel Hehter i Frensis Boreli.
Devedesetih godina prošlog veka, tačnije 1991. godine, brigu o klubu preuzeo je Kanal plus, da bi 2006. u igru uskočila kompanija „Koloni kapital“. Ne zadugo, jer je ubrzo stigao bogati kupac sa istoka.
Možda u istoriji kluba nigde zvanično ne piše, ali dobro obavešteni kažu da se Pari Sen Žermenu sreća na bizinis ruletu osmehnula 23. novembra 2010. na sastanku u Jelisejskoj palati između osvedočenog navijača PSŽ-a, tadašnjeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija, bivšeg predsednika UEFA Mišela Platinija i vladara Katara, Tamima bin Hamada Al Tanija.
Nije tada samo odlučeno da deo glasova (četiri iz Evrope, na koje je Platini imao uticaja) na glasanju za domaćine Mundijala 2018. i 2022. bude preusmeren sa SAD na Katar, već je iskorišćena prilika za razgovor o kupovini Pari Sen Žermena.
Kao što znamo epilog je bio taj da je Katar tesno dobio organizaciju Mundijala 2022, a Pari Sen Žermen je sedam meseci kasnije već bio u rukama vlasnika iz Katara.
I tu je počela priča o osmogodišnjem usponu Parižana. Biznisu koji se samo dalje granao o čemu najbolje svedoči primer da je vlasnik TV prava u Ligi 1 postao beIN Sports, kompanija iz Katara, čiji je direktor Naser Al Kelaifi postao istovremeno i predsednik Pari Sen Žermena. BeIN Sports i PSŽ čak i dele iste kancelarije u zgradi nedaleko od stadiona. I tu nema nikakvog skrivanja karata. Moć se pokazuje na vrlo transparentan način.
BURNE I BRZE PROMENE
Pari Sen Žermen je u svojoj pedesetogodišnjoj istoriji prošao različite faze, od kluba čiji su ultrasi i huligani bili orgoman teret francuskim vlastima i policiji, do pokušaja ujedinjenja pod jednim grbom i zastavom svega što simboliše francusku prestonicu.
Vlasnici sa Istoka nisu slučajno izabrali – grad sa preko 12 miliona stanovnika, bez velikog broja velikih klubova, bila je to idealna prilika koju nisu smeli da propuste.
Dolaskom grupacije iz Katara, izvršen je ribrend Pari Sen Žermena, koji je od kluba čiji su fanovi uglavnom bili stanovnici okolnih milionskih predgrađa, doseljenici iz raznih krajeva, došli do nečega što je sada brend prestonice i klub za koji igraju najskuplje fudbalske zvezde.
Jedan stari navijač Pari Sen Žermena je u tekstu u „Fajnenšl tajmsu“ to slikovito objasnio:
„To vam je kao da ste varali u igri Monopol i odjednom završili sa svim tim hotelima na tabli“.
Za rivalske navijače, tu nema nikakve dileme, a posebno za one sa juga Francuske – Pari Sen Žermen će i pored svog tog dolarskog šminkanja, ostati najomraženiji klub u Francuskoj.
I to se neće promeniti, što zbog stvari iz prošlosti koje se tiču posebnog odnosa Parižana i ljudi iz ostatka zemlje, što zbog dolaska katarskih vlasnika, koji su sve druge unutar Francuske, preko noći učinili drugorazrednim i inferiornim.
Proverite samo kako su se završavala prvenstva u Ligi 1 od 2011. na ovamo i sve će vam biti jasno. Francuska je osvojena i red je na Evropu.
Tako vam je kad klub preko noći od običnog fudbalskog kluba, sa skromnom pozicijom u svetu fudbalske moći, postane odjednom ultrabogat i svemoćan.
IGRA BOGATIH, TRANSFERI IZ SNOVA
Ogromna ulaganja automatski traže i brz uspeh. Niko od katarskih vlasnika po dolasku nije krio da u petogodišnjem planu imaju viziju osvajanja trofeja Lige šampiona.
On im je do danas, uporno izmicao, i možda će izmaći još jednom, ali činjenica je da mu nikad nisu bili bliži.
PSŽ je nekako bivao često zaustavljan u četvrtfinalima i osuđen na isključivu žetvu već dobro poznatih francuskih trofeja.
Od dolaska „KSI“ na čelo kluba, dovedena su četiri trenera, Karlo Ančeloti, Loran Blan, Unaj Emeri i sadašnji, Nemac Tomas Tuhel.
Niko od njih nije sakupio više od 173 meča na klupi Parižana, ali zato su zajedno osvojili 25 trofeja – sve to, naravno, u Francuskoj.
Ono što je bilo najvažnije i najteže, bilo je sklopiti tim, a da pritom svi budu zadovoljni.
Teško je imato toliko zvezda u timu, a da ne bude „rogova u vreći“, što se često pokazivalo u situaciji sa Edinsonom Kavanijem Nejmarom i Kilijanom Mbapeom.
Klub je od 2011. potrošio 1,355 milijardi evra na transfere igrača kao što su Nejmar, Mbape, Tijago Silva, Zlatan Ibrahimović, Edinson Kavani, Anhel di Marija, David Luiz…
Direktor Bajerna, Karl-Hajnc Rumenige, proteklih dana je govorio o tome kako je transferima Nejmara u PSŽ za 222 miliona evra i Mbapea za 180 miliona, svetski fudbal doveden do tačke kulminacije i da je želja da se krene drugačijim evolutivnim putem.
Otuda će i ovaj sudar dve moćne ekipe biti bitka za budućnost. Tijago Silva će odigrati poslednji meč za Parižane, Nejmar pokušati da dokaže da nije pogrešio odlaskom iz Barselone, a Tomas Tuhel da postane kralj nemačkih trenera.
Da li bi to bio uspeh Pariza i Francuske ili Katara, sa druge strane? Ili svih zajedno. Kako god, oni su nadomak cilja, ali dobro znaju da Bajern nije trula jabuka.
Jedno je sigurno, od broja fudbalskih veličina na terenu i njihove vrednosti, može samo svima da nam se zavrti u glavi. Užitak je garantovan, ali pobednik će, kao i uvek, biti samo jedan.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar