Posle 32 godine igranja u eliti, jedan od najčuvenijih nemačkih klubova, Šalke 04, nalazi se pred ispadanjem u drugu ligu, dok klub grca u dugovima.
PROČITAJTE JOŠ
Ponos rudarske oblasti Rur na zapadu Nemačke, Šalke se oduvek ponosio titulom „radničkog kluba“.
Ne bez razloga, nekada se „radilo“, a sada… Slavni klub je bio nanizao 29 utakmica bez pobede, poslednju je zabeležio još početkom godine, 17. januara. Ranije, fudbaleri koji bi dolazili u Šalke, pogotovo oni koji nisu iz Nemačke, momentalno bi bili odvedeni u rudnik, čisto da bi znali gde su došli da igraju, i što je mnogo važnije, za koga.
Na veliku žalost navijača, identitet kluba je iščezao u poslednjoj deceniji, sve se promenilo, a kao najveći krivac označen je Klemens Tenis.
Vlasnik čuvene kompanije za proizvodnju mesa je letos napustio Gelzenkirhen posle 26 godina i brojnih protesta navijača, a loše poslovanje jednog od najkontroverznijih nemačkih biznismena skupo je koštalo klub.
Tenis je bio u centru pažnje 2012. godine zbog utaje poreza, kao i zbog eksploatacije radnika u svojim fabrikama, a kompanija je morala da demantuje da je rasista nakon neukusnih komentara koje je iznosio u javnost.
Preko svojih veza Tenis je u klub doveo i Gasprom kao generalnog sponzora čime je, po mišljenju lokalaca, klub zauvek preoteo navijačima i pretvorio u igračku za oligarhe.
Navijači su mu letos posvetili i prigodan transparent, „Šalke nije klanica“, ali je veliko pitanje hoće li odlazak Tenisa stabilizovati klub.
Procenjuje se da dugovanja Šalkea iznose oko 200 miliona evra, a da bi do kraja godine mogli da narastu i do čitavih 250.
Pandemija koronavirusa dodatno je onemogućila klub da inkasira novac jer stadion, „Feltins arena“, ne može da primi navijače. Slabo poslovanje reflektuje se i na terenu.
Šalke je pozajmio Juventusu svog najboljeg fudbalera Vestona Mekenija za tri miliona evra, a ta suma mogla bi narasti do 18 ukoliko italijanski velikan odluči da ga otkupi.
Ostatak time čine uglavnom igrači koji su do juče igrali na raznoraznim pozajmicama, poput Hanze Mendbila, Nabila Bentaleba, Ralfa Farmana i Markja Uta.
Doveden je stari lisac, Vedad Ibiševič, ali teško da su se od dokazanog strelca koji ima 36 godina mogli očekivati golovi kao na traci.
Zbog toga i ne čudi što je tim u tekućoj sezoni sve bodove osvojio odigravši četiri puta nerešeno. Ni stanje pored aut linije nije ništa bolje.
Šalke je od početka sezone promenio tri trenera, Davida Vagnera, Manuela Bauma i Huba Stivensa, koji je preuzeo tim samo na poslednje dve utakmice u 2020. godini.
Stivensa će kako stvari stoje zameniti iskusni švajcarski stručnjak Kristijan Gros koji će voditi tim do kraja sezone.
Šalke je poslednju pobedu u Bundesligi ostvario 17. januara ove godine kada je savladao Borusiju Menhengladbah, a od tada je nanizao 29 utakmica bez trijumfa.
Nekadašnji osvajač Kupa UEFA i sedmostruki prvak Nemačke ovih dana je klub kome se smeje cela zemlja, a čak ih je i jedan berlinski petoligaš javno zamolio da kako znaju i umeju dobiju jednu od naredne dve ligaške utakmice, samo da bi najgori niz u Bundesligi od 31 utakmice bez pobede ostao u njihovom vlasništvu.
Šalke je početkom nedelje uspeo da pobedi Ulm sa 3:1 u drugoj rundi nemačkog Kupa što im je bila tek druga pobeda u tekućoj godini, a prvi susret u Bundesligi očekuje ih 2. januara 2021, protiv berlinske Herte.
„Još uvek nije kasno da se izborimo i uplovimo u mirnije vode. Neće nam pomoći da optužujemo pojedince. Moramo da gledamo u budućnost. Od vitalnog je značaja da se udružimo i zajedničkim snagama iniciramo preokret“, poručio je predsednik Upravnog odbora Šalkea Johen Šnajder.
Klub „nove Nemačke“ i ispala decenije
Šalke je osnovan 1904. godine zbog čega i nosi skraćenicu 04 u svom imenu. Klub je osnovala grupa srednjoškolaca i prve boje bile su žuta i crvena, a klub se zvao Vestfalija Šalke.
Nadimak „rudari“ stekli su 1923. godine jer im se igrački kadar sastojao mahom od ljudi zaposlenih u lokalnim rudnicima. Dobro poznatu plavu boju uzeli su 1924. godine, kada postaju poznati i pod nadimkom „kraljevsko-plavi“.
U periodu od 1933. do 1945. godine Šalke je pobedio na 162 od 189 utakmica, postigao preko 900 golova, pa ih je tih godina stranka Adolfa Hitlera koristila u propagandne svrhe, kao primer „nove Nemačke“.
Prvo učešće u Bundesligi zabeležili su u sezoni 1964/5, a izbegli su ispadanje jer je liga odlučila da se proširi na 18 klubova. Osvojili su Kup Nemačke 1972. godine, prvi važniji trofej u modernoj eri fudbala, a 1997. i Kup UEFA, pobedivši u finalu Inter. Poslednji trofej koji je Šalke osvojo takođe je bio Kup, 2011. godine, a iste godine igrali su i polufinale Lige šampiona gde ih je eliminisao Mančester junajted.
Poznati su i po čuvenoj „ispali decenije“ iz 2001. godine.
Navijači su u poslednjem kolu posle prave drame i pobede nad Unterhahingom od 5:3 uleteli na teren da slave prvu titulu posle 1958. godine, ali su se preračunali jer je Bajern duboko u nadoknadi uzeo bod u Hamburgu i ostavio ih praznih šaka.
Navijači ljutog rivala Borusije Dortmund od sreće su štampali majice da ovekoveče to nezaboravno popodne, a 2008. godine pecnuli su ih i proslavom kojom su obeležili 50 godina od kada je Šalke poslednji put bio šampion.
Šalke je još četiti puta osvajao vicešampionsku titulu u Bundesligi.
Bili su drugi 2005. i 2007. godine, kada je boje kluba branio i bivši selektor Srbije Mladen Krstajić, a zatim 2010. i 2018. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
