Srbija će napasti Brazil, a Piksi sigurno zna i na koji način
Derbi Srbije i Brazila igra se u četvrtak od 20 sati, a ništa manje od pravog fudbalskog spektakla se ne očekuje u Kataru.
Srbija se neće braniti, napašće, odigraće hrabro – bar ako je verovati rečima Dragana Stojkovića Piksija, koji od dolaska na klubu nacionalnog tima i te kako uliva nadu i poverenje u bolje dane za srpski fudbal.
Teško je reći koji su dometi „orlova“ na ovom Mundijalu, ali ono što je sigurno je da imamo igru i atmosferu za nokaut fazu. Ostaje da se sve dobro prenese i na teren, a Srbija ima adute, kojima ostale reprezentacije ne mogu da se pohvale.
Naime, Srbija u svom sastavu ima čak sedam levonogih fudbalera, koji i te kako mogu da naprave problema protivničkim odbranama. Poznato je da je levonoge fudbalere nekad teže braniti i postavljati im se u odbrani, a često imaju i specifičan stil driblanja. Mnogi golmani takođe imaju poteškoće da se pripreme za njihove šuteve, te će Alison ili Ederson iz Brazila morati i o tome da razmišljaju.
Najveća prednost po defanzivnu liniju Brazila biće Dušan Vlahović, koji je već neko vreme u trenažnom procesu, te je povreda za njega prošlost. Vlahović je postigao gol i protiv Bahreina u pripremnom duelu, a imao je i dve asistencije i to samo za 45 minuta.
Vlahović je bio u dobroj formi i u dresu Juventusa pre povrede, pa mnogi navijači Srbije najviše polažu nade u njega i Aleksandra Mitrovića, koji su pokazali da se odlično kapiraju na terenu, nisu sebično, te ne zavide jedan drugom na uspesima.
Od levonogih fudbalera u napadačkoj liniji izdvaja se i Dušan Tadić, koji je poznat kao plejmejker naše reprezentacije. Kapiten Srbije izvodi gotovo sve prekide, a problema sa samopouzdanjem uopšte nema. Protiv Bahreina je postigao dva gola, od kojih je jedan bio iz slobodnog udarca, što dovoljno govori koliko moćnu levu nogu ima.
Kada smo već kod njega, valja se prisetiti i momenta kada se nameštao na levu nogu protiv Portugala, a nakon njegove asistencije usledio je nebeski skok Aleksandra Mitrovića i gol koji nas je odveo na Mundijal.
Onaj koji je još uvek nesiguran za meč sa Brazilom, a spada u grupu „neugodnih levonogih“ je Filip Kostić. Krilni igrač već godinama deluje po levoj strani, a glavni posao su mu prodori i precizni centaršutevi, koji Srbiji i te kako donosi uspeh.
Kostić je prethodnih dana imao problema sa povredom, ali je u sredu trenirao, te ostaje pitanje samo da li će početi utakmicu ili će ga Piksi sačuvati za drugo poluvreme i potencijalnu jurnjavu sa Brazilcima.
Po drugom boku u prethodnim utakmicama Piksi se odlučivao za Andriju Živkovića, koji je jedan od najboljih asistenata u ovom sastavu Srbije. Živković je više orijentisan ofanzivno nego defanzivno, a na meču protiv Švedske u Ligi nacija imao je asistenciju. Njegovi centaršutevi levom nogoom takođe prave mnogo problema protivničkim odbrana, a često se ne libi da potegne i sa distance.
Srbija i u odbrani ima dvojicu igrača koji se više služe levom nego desnom nogom. Jedan od njih je Strahinja Pavlović, koji ima tek 21 godinu, ali i zagarantovano mesto u Piksijevom timu. Pavlovića mnogi vide kao naslednika Nemanje Vidića, odličan je i u igri glavom, a nema problem da ponekad iznese loptu i do sredine terena, te uposli krilne igrače dobrim pasom.
Tu je i Srđan Babić, defanzivac Almerije, koji je nedavno u Ligi nacija debitovao za Srbiju, ali je svojom sigurnošću i kvalitetom osigurao sebi mesto u sastavu za Mundijal. Teško je za očekivati da će Babić biti u startnoj postavi za Brazil, ali bi mogao da bude rešenje u odbrani ukoliko Brazil bude sve karte položio u napad.
Sedmi levonogi igrač u ovom sastavu Srbije je Filip Mladenović, koji ne igra često, ali kada je na terenu posao odradi „baš muški“. Mladenović je odigrao 22 utakmice za reprezentaciju, a na poslednjoj je protiv Bahreina imao asistenciju, upravo nakon centaršuta sa leve strane. Piksi preferira formacije 3-4-3 ili 3-4-2-1, a pošto je Mladenović „pravi“ levi bek, za njega uglavnom ima prostora sa klupe.
Mladenovićeva specijalnost su upravo centaršutevi, a biće dobra opcija po levoj strani ukoliko bude morao da se čuva rezultat, sačuva lopta ili pokrene nešto sporiji napad.
Levonogi igrači nisu jedini parametar po kojima se „orlovi“ izdvajaju. Tu je i visina. Srbija je najviša ekipa na turniru sa prosečno 187,2 centimetra, gde prednjači Vanja Milinković-Savić sa 202 centimetra. Slede Nikola Milenković (195), a Marko Dmitrović ima 194. Najviši igrač je Andries Nopert iz Holandije, pošto golman ima 203, dok je najviši igrač Hari Sutar iz Australije (198). Slede Danska (186,1), Francuska (185), Nemačka (184,7), Hrvatska (184,5), Senegal (184,4), Holandija (184), Poljska (184)…
Brazil možda ima strašan napad, moćne pojedince, ali u odbrani nije previše dominantna. Srbija ima kako da napadne, a taktičke zamisli i minijature ostavljamo Piksiju. On ipak zna bolje.
BONUS VIDEO Imperator, mađioničar, lucidni veseljak, srpsko čudo vidi brže nego obični ljudi