VIDEO "Titula Španije je pobeda fudbala, a mi smo u mnogo čemu bili najgori": Poledica o problemima i najvećem razočarenju Srbije na Evru

Pretvorite poene u trenutke radosti. Preuzmite OMV MyStation aplikaciju već danas!

Samo jedna ekipa je u nedelju uveče otišla u Berlinu do samog kraja. Ekipa Španije postala je prvak Evrope tako što je pobedom nad Engleskom (2:1) potvrdila da je bolja od ostalih.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost" u emisiji OMV "Priče iz kornera" tvrdi da je "pobedio fudbal".

Pobedio je i sistem kojim su Španci došli do rekordnog, četvrtog trofeja prvaka kontinenta dok Poledica navodi da su zasluženo slavili jer su tokom prvenstva u proteklih mesec dana bili dominantni od starta do finiša.

To govore i rezultati i sedam pobeda iz isto toliko utakmica. Davali su golove i u prvim minutima nekog od poluvremena, davali su i u završnim, dok su Niko Vilijams i Mikel Ojarzabal u 47. i 86. minutu zadali poslednjem protivniku završni udarac.

Engleze je tokom turnira pratila sreća, koja im se osmehnula u 73. minutu kada je Kol Palmer postigao jedini pogodak za "tri lava".

"Finale je bilo zanimljivo, naročito u drugom poluvremenu. Španci kreativni, strastveni, sa izuzetnim potencijalom i talentom. Miks iskustva, mladosti, sjajan trener koji već dugo radi u kontinuitetu i jako mi je drago da su pobedili, mislim da su zaslužili po svemu viđenom", rekao je Poledica za Nova.rs.

Podseća i da Englezi od 1966. godine nisu osvojili ništa, da je bilo pomalo očekivano da igrači budu pod pritiskom u prvom poluvremenu.

"Falilo im je možda malo više timske igre, za razliku od Španije koja ima drugačiji pristup i kao tim je pokazala više. Pobedili su svih sedam utakmica, Nemačku u produžetku. Pobedio je fudbal, mislim da je to jedinstven utisak svih. Prvi deo šampionata je bio dosta nezanimljiv, kalendar takmičenja je uslovio to da se osetio umor, naročito kod ovih reprezentacija od kojih se to očekivalo najviše. Tu ubrajam i Englesku. Nekako su bile kalkulacije biti drugi, ili treći u grupi je sasvim dovoljno da se prođe dalje. Prvi deo mi nije bio zanimljiv, osim nekoliko reprezentacija manjih država", kaže Mirko.

Špancima se već neko vreme ne postavlja pitanje hoće li učestvovati na najvećim takmičenjima, njihova liga je jaka, a kroz nju je Luis De La Fuente i dobio neke brušene dijamante sposobne za evropsku titulu. Kod nas, nažalost, toga nije bilo

Srbija je svoje takmičenje završila posle grupe sa Engleskom, Danskom i Slovenijom na četvrtom mestu sa dva boda i još uvek kao uspeh vidimo i sam odlazak na velika takmičenja.

Istini za volju, treba biti pošten, pa reći i da Srbija 24 godine pre ovog turnira, nije bila na Evropskom prvenstvu.

"Stvaranje tima je proces, ne možete doći uoči nekog velikog takmičenja i očekivati da napravite veliki rezultat. Mi smo imali treće takmičenje u kontinuitetu na kome igramo, dakle, pre toga smo igrali na dva Mundijala, uglavnom sa istim igračima smo došli na Evro i evidentno je da tu nema nekog velikog napretka. Ne dajem sebi za pravo da komentarišem stvari za koje nisam stručan, mislim da su treneri ti koji bi trebalo da analiziraju, ali ono što znam kao sportski radnik jeste da tu ne postoji nikakav plan, da ne postoji apsolutno ništa, da je sve improvizacija i da zapravo mi na tu improvizaciju izgledamo odlično, ako uzmemo u obzir činjenicu da oni koji možda rade i bolje od nas, često i ne prave bolje rezultate od nas. Za mene rezultat Srbije nije nikakvo iznenađenje. Žao mi je što ne možemo da napravimo taj neki iskorak, pogotovo jer je ovo drugi put da četiri najbolje trećeplasirane ekipe idu dalje. Dakle, mi smo na svim takmičenjima prethodnim bili poslednji u grupi i to je signal da nešto ne funkcioniše kako treba. Da bi ljudi koji rade u fudbalu morali malo ozbiljnije da se time pozabave. Nekako sve stvari osim fudbalskih su bile prioritetnije i nisam optimista da u godinama koje su ispred nas možemo da napravimo nešto ozbiljnije", objašnjava Poledica.

Podseća i na ulogu Fudbalskog saveza u celom tom procesu.

"Proces stvaranja tima na svim nivoima kreće od FSS. Savez nije stabilan, previše je politizovan i imam utisak da se ne traži znanje, nego neka pripadnost i lojalnost. Plaćamo veliku cenu. Pričamo sad o De La Fuenteu koji je generacijski vodio sve ove igrače, pravio sjajne rezultate. Mi smo samo u selekciji do 21 godine u poslednje dve godine promenili četiri selektora. Sa takvom politikom nemate apsolutno nikakvu šansu da napravite ništa... Primili smo devet golova od Engleza, ali to je jedna utakmica. Kad nemate plan i ideju, kontinuitet je jako bitan. Teško je napraviti ozbiljniji rezultat".

Otkrio je i šta je po njegovom mišljenju najveće razočaranje na prvenstvu, a to je činjenica da su igrači koji nastupaju u Superligi Srbije imali marginalan značaj u Nemačkoj.

"Za mene je najveće razočaranje što mi iz lige koja je prošle sezone imala tri ekipe u grupnim fazama UEFA takmičenja nismo imali praktično nikoga. Imali smo samo Srđana Mijailovića u nekih 60 minuta poslednje utakmice protiv Danske. Nejasno mi je kako Slovaci ili Česi koji su igrali sa osam stanardnih igrača iz svoje lige, ili Gruzini koji su imali takođe imali igrače iz svoje lige, kako oni uspevaju da naprave igrače u svojim ligama za reprezentaciju, a mi to ne uspevamo da napravimo. Mislim da je to ključni problem. Igrači koji igraju za našu reprezentaciju, oni nisu proizvod srpskog fudbala. Zapravo, oni su samo kao mladi pokazali veliki potencijal i talenat, ali su jako mladi otišli iz Srbije i kao igrači se nisu formirali u Srbiji, nego u nekim drugim ligama i fudbalskim filozofijama. Tako da naša reprezentacija nije reprezent onoga što se dešava u srpskom fudbalu, već su to igrači koji su u inostranstvu i taj neki disbalans između nacionalne lige i reprezentacije je doveo do toga da mi danas ne možemo da napravimo iskorak", naglasio je Poledica.

Probao je i da povuče paralelu između onoga što sada radi De La Fuente sa Španijom, sa onim što je pre više od tri decenije radio Ivica Osim na Balkanu.

"Mene je De La Fuente kao selektor podsetio na Ivicu Osima. Mislim da je Osim prvi evropski trener koji je 1990. godine pokazao da najbolji tim ne čine i najbolji igrači, ako se setite našeg nastupa u Italiji. Tu je bilo igrača možda i boljih od onih koji su igrali, ali je Osim dokazao da tim ne čine najbolji, nego pojedinci koji se najbolje uklope u kolektiv. Ako pogledate De La Fuenteov sastav tima, tu igraju momci koji se uklapaju u celinu, a meni se svidela njihova strast, videla se jedna velika želja, videlo se požrtvovanje, ne samo kad pričamo o terenu, nego i o tribini. Ne sećam se da je neka reprezentacija postala prvak zasluženo kao što je Španija ove godine".

Sve nas kao navijače posebno boli što je srpski tim imao dobru igru i energiju samo u prvoj godini mandata Dragana Stojkovića Piksija.

Piksi je posle Evra ostao na kormilu reprezentacije, iako je evidentno da napretka ni u igri, ni u rezultatima, nema.

"Kada sam pričao o našoj reprezentaciji, često volim da napomenem da je rezultat u fudbalu relativna stvar. Dešava se nekad da imate savršene sve stvari, a da izostane rezultat. Ljudima je bitan utisak, da vide želju, požrtvovanje, dobru igru. A rezultat nekad nažalost izostane. Kod nas je izostao i utisak ako pogledamo kako je sve to izgledalo na terenu, pa i ako vidimo neke statističke parametre da smo u mnogim segmentima na Evru bili najgora reprezentacija. Po pitanju nekih fudbalskih stvari kojima su se bavili stručnjaci. Onda je bilo realno da završimo tu gde smo i završili"

Nedavno je Savez utvrdio četvorogodišnju strategiju razvoja, za koju Poledica smatra da je suviše kratkoročna i mimo onoga kako se razvija moderni fudbal.

"Nemam ništa protiv toga da budu stranci u srpskom fudbalu, ali da u toj meri budu i da stranci donose najveći kvalitet, a da naši igrači nemaju prostora da se razvijaju, sve to plati naša reprezentacija. Dok ne budemo imali bar četiri, pet igrača iz nacionalne lige u prvom timu, A selekciji, mislim da ćemo teško moći da napravimo ozbiljan rezultat u budućnosti".

Upozorava i da se sve danas u srpskom, klupskom fudbalu vrti oko Zvezde i Partizana, da je sve podređeno njima, iako nas istorija uči da najbolji fudbaleri dolaze iz manjih sredina.

Kada bi bio u poziciji da odlučuje iz ugla rukovodilaca srpskog saveza, kaže da bi vratio fudbal u klubove i ograničio broj registracija u mlađim kategorijama.

Posledica je da najveći klubovi poput Zvezde i Partizana ne mogu da pokupe bazu dece iz brojnih drugih klubova.

Pored toga postoji još jedno pitanje kojim se treba podrobno pozabaviti.

"Najveći problem našeg fudbala između ostalog vidim i u stručnom radu. Mislim da su treneri ozbiljan problem, pravi kriterijumi za rad trenera ne postoje. Mi pričamo o tim mladim igračima, evo vratiću vas u 2012. godinu, ne znam da li se sećate da je pokojni Siniša Mihajlović najavio da će pozvati tada 16-godišnje Nemanju Radonjića i Andriju Živkovića i da je bio jako kritikovan od strane medija. Dakle, nije De La Fuente prvi koji je tako nešto radio, postoje ljudi koji su imali sličnu viziju. Za to treba jedna ozbiljna hrabrost i podrška nacionalne federacije. Siniša je Donarumu stavio na gol sa 16 godina. Dakle pričamo o tome koliko su treneri stručni i hrabri da donose teške odluke. Imam utisak da treneri nemaju sistemsku podršku i da nažalost zbog nekih rezultata su primorani da stavljaju starije igrače, iako to na duže staze nije dobro za naš fudbal", zaključio je Mirko Poledica.

BONUS VIDEO Nova.rs u Berlinu pred finale Evra: Španci i Englezi prave šou