Piksi 99 posto zna sastav, a šta može da mu bude dilema za Engleze?

Oseti pobedu.

Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.

Tada je na već dobrih 30, 35 stepeni svakog dana i večeri u Kataru, dizana za bar još pet, šest stepeni našim očekivanjima od tima Srbije na Mundijalu.

Videlo se bukvalno kod svakog ko je dolazio ili u Dubai, ili direktno u Dohu, gde su "orlovi" igrali svoje mečeve, da sjaj u očima znači: "Prolazimo grupu najmanje".

Dušan Tadić, kapiten fudbalera Srbije, pred put u Nemačku je rekao da su ta očekivanja navijača bila "minimum polufinale", što nije moglo da ne utiče na srpske igrače.

Jednostavno, dlanovi se lakše znoje kad znate da vas svi gledaju. A onaj prekoputa vas na terenu nije došao tu da ode na bazar, neko krstarenje ili plažu, nego da igra fudbal.

Ništa drugačije neće biti ni u Nemačkoj, pa je jasno da će svaka od ekipa, kako iz grupe C, gde su Srbija, Engleska, Danska i Slovenija, tako i u ostalim grupama, tražiti svoj recept da prođe dalje.

Već smo videli da i Italijani mogu da prime gol posle 24 sekunde od Albanaca, da Mađari nisu dorasli iskusnijim i čvršćim ekipama, da Škoti kao da su zalutali na teren protiv Nemačke, ali i da Hrvati izgubiše 3:0, a da na oko nisu izgledali toliko loše.

Nećemo ni da se bavimo kalkulacijama koje će grupe dati četiri najbolje trećeplasirane ekipe, jer ćemo kao i uvek, verovati da naši fudbaleri mogu da naprave iskorak i prođu direktno. Nisu nam to obećavali posle prijateljskih mečeva sa Rusijom i Austrijom poslednjih meseci, pa su onda popravljali utisak posle pobede nad Švedskom, neposredno pred put na Evro.

I dok Hari Kejn priča o tome kako njegov tim mora da se "probudi" posle poraza od Islanda u prijateljskoj utakmici, Geret Sautgejt priča kako će dati otkaz ako ne osvoji Evropsko, a engleska štampa navodi probleme sa pet zvezda ekipe (Saka, Foden, Belingem, Stouns i Šo), srpski selektor Dragan Stojković Piksi poručuje: "Znam sastav za Englesku". I to je ponovio dvaput.

Nema tu one uobičajene sportske diplomatije: "Znate, odlučiću na treningu pred meč" i slično, nego u glavu: "Znam" i kraj priče.

"A što ih ne bismo napali? Ne razumem... Mislim da će biti otvorena utakmica. Nemamo razloga da ne poštujemo neke stvari, ali poštujemo pre svega sebe. Učinićemo sve da privedemo utakmicu kraju kako mi želimo. Bez obzira na igračku moć i kvalitet koji imaju, sigurno je da Srbija neće biti tim koji će čekati i gledati kako igraju. Mi ćemo se truditi da stvorimo što više problema njima... Mitrović i Vlahović, ali 99 odsto znam tim. To nije sporno. Bilo bi loše da ga ne znam. Mogu da vam kažem engleski tim, ali to ćemo ostaviti za Sautgejta da vam priča", rekao je Piksi na konferenciji dan pred utakmicu.

Međutim, je li zaista moguće da kao selektor i na kraju krajeva, živ čovek, nema neko unutrašnje preispitivanje ili dilemu? Evo i zašto: mi smo u Švedskoj videli ubedljiv rezultat na semaforu, 3:0. To je ono što kaže konačna statistika i krajnji rezultat.

Baš kao što je Piksi posle Austrije rekao da smo bili bolji, "verovali mi njemu ili ne", a Austrija je pobedila sa 2:1, obrnuto se desilo protiv Švedske. Šveđani su mogli da kažu da su bolji, ali je Srbija iz pet šuteva dala tri gola. Nešto otprilike tako su uradili i Španci Hrvatima.

Preciznost i korišćenje svake šanse su imperativ

Mnogo je momenata kada se činilo da protivnici Srbije u Stokholmu lako ulaze u šanse i kada je delovalo da je samo pitanje vremena kada će Predrag Rajković morati da vadi loptu iz mreže.

A krajnji rezultat je bio na strani naše reprezentacije poprilično ubedljivo. Na nešto slično se žalio i Hari Kejn kad je rekao da njegovi saigrači moraju da budu precizniji.

"More clinical", rekli bi Englezi. To je svakako imperativ na takmičenjima, koji Srbija do sada nije imala, ili ga nije pokazivala, a od koga štošta može da zavisi. Uvek se setimo utakmice sa Belgijom iz Beograda pre desetak godina kada je Srbija igrala, ali je Belgija davala golove.

Jednostavno, nismo imali tu preciznost i hladnokrvnost (bilo odbrana, bilo napad) potrebnu za najveća takmičenja i nemamo je godinama. Kako drugačije može da se objasni da smo dva puta prosipali prednost u grupi na Mundijalu u Kataru i na kraju ispali glatko, a mogli smo da imamo šest bodova?

Koliko da napadneš, a da ne "uletiš klizeći" sopstvenoj odbrani?

To prosto ne sme da se desi i u Nemačkoj i to rađa određene nedoumice. Piksi kaže "napašćemo", i mnogi od nas će reći da se ne treba povući posle prvog gola, jer se sećamo šta nam se desilo protiv Švajcarske u Rusiji kad smo rano poveli.

Ali opet, pitanje je i koliko će vezisti i ofanzivci Engleske biti spremni da zapnu i da dokažu kvalitet zbog kog njihova ekipa vredi dobrano preko milijardu evra. Onda bi verovatno svako od nas na mestu selektora Srbije bio u dilemi koliko da se napadne, a da se ne ugrozi sopstvena odbrana?

Da dotle ne bi došlo, neke stvari moraju da se poprave. Na primer, protiv Rusije i Austrije je bilo vidljivo da Srbija ima probleme kada igra sa četvoricom pozadi.

Milan Gajić je protiv Rusa dobio crveni karton i skrivio penal, dok je zadnja linija protiv Austrije bila probušena dvaput za tri minuta u meču sa Austrijancima.

Strahinja Pavlović uz još trojicu pozadi može slobodnije da izlazi napred gde je više puta pokazivao koliko ume da bude opasan, ali...

Dao je gol Austriji, dao je jedan i Mađarskoj, samo što klasična formacija sa četvoricom pozadi nije bio uspeo eksperiment. Piksi se u Stokholmu vratio formaciji sa trojicom i to je ipak nešto bolje funkcionisalo. Tako će verovatno biti i protiv Engleza.

Ne, sistem nije baš samo početna faza igre

"Za vas je to famozna tema, za mene nije. Fudbal je odlična tema za razgovore, postoje različita mišljenja, fudbal je globalna igra i svi je komentarišu. Kao selektor pokušavam da izvučem maksimum, timski i individualno. Na meni je odgovornost, da izvučem iz ekipe talenat koji poseduje, a ne da diskutujemo o sistemu. Ako znate dobitni slobodno mi recite, pa da vidimo... Sistem je samo početna faza igre, ništa drugo, samo igrači da shvate principe igre", rekao je Piksi pred put u Nemačku.

I to je samo donekle tačno, jer neke na papiru slabije ekipe bez izrazitih zvezda, žive bukvalno od sistema i njegove postavke. Sve ostalo su snaga, volja i rešenost da se ne preda i ako može - da se pobedi. Pitajte samo Francuze kako su se proveli protiv Švajcarske pre koju godinu na prošlom Evru.

Da je u zadnjoj liniji Stojković bio sklon da isprobava neke nove stvari, svedoči i ubacivanje Gajića, Erhana Mašovića, Nemanje Stojića, povlačenje Nemanje Gudelja s pozicije zadnjeg veznog na mesto štopera.

Sve to je bilo deo zamisli da se popravi odbrana u kojoj je do sada bilo podosta problema. Za sada se čini da Pavlović i Milenković sigurni pred golom, gde je kao treći sporadično dolazio i Srđan Babić, ali i Miloš Veljković, Strahinja Eraković i spomenuti Mašović.

Pavlović levo, Milenković desno, a u sredini po svoj prilici Gudelj ili možda Veljković, to već zavisi od Piksija i toga kako on percipira i Engleze, ali i svoju zadnju liniju.

Jer, odatle je trebalo ulivati snagu i sigurnost veznom redu i napadu, gde na svoj gol čekaju momci poput Dušana Vlahovića, Aleksandra Mitrovića, Luke Jovića.

Vlahović je proglašen najboljim špicem Serije A, Mitrović je sve vreme bio u trci s Kristijanom Ronaldom za najboljeg strelca u Saudijskoj Arabiji, dok je Jović imao svoje dobre momente u dresu Milana.

I Veljko Birmančević je od ofanzivnijih igrača naveo da vredno radi i čeka svoju šansu, Sergej Milinković-Savić kaže da je sada atmosfera nešto bolja nego pred Katar, a Dušan Tadić da ima manje euforije nego na prošlom takmičenju.

Piksi je rekao da mu to odgovara, jer njegovi igrači mogu da rade na miru, dok on planira da li da pusti istovremeno na teren i Vlahovića i Mitrovića, ili jednog od njih dvojice.

Kombinacija sa trojicom bržih igrača u vezi, poput Ivana Ilića, Saše Lukića i Sergeja Milinković-Savića se protiv Šveđana pokazala kao dobra za sredinu, dok su sa strana nadirali Andrija Živković i Filip Mladenović.

Vlahović i Mitrović su u sredini "usisavali" odbranu i onda je tako ostao prostor za Sergeja da usamljen kao list na vetru glavom pogodi mrežu na centaršut Živkovića u 18. minutu. Problem je tu nastao u švedskoj odbrani koju su povukla dva opasna napadača i udvajanje je dovelo do labavije čuvanih bokova.

Englezi bi bar na papiru trebalo da budu spremniji na ovakav scenario, mada se sećamo da kada su Dušan i Mitar bili zajedno na terenu u kvalifikacijama protiv Mađarske u Beogradu, igra Srbije je izgledala prilično dobro. Bar u početku. Dok na drugoj strani terena nije primljen gol. Onda se sve rapidno raspalo. U toj varijanti je Dušan Tadić ostao na klupi i pitanje je hoće li Stojković dozvoliti da kapiten i protiv Engleza, Danaca i Slovenaca startuje sa klupe.

I da li će igrati istovremeno sa Sergejem na terenu. Protiv Austrije je on bio iza Vlahovića, Sergej i Maksimović su njemu, Gaćinoviću i Živkoviću čuvali leđa i opet nije sve bilo kako treba.

Momci, ko će u vatru?

Mađarska i Švedska nisu isto što i Engleska, pa ne treba iznenaditi da se protiv "tri lava" startuje s jednim napadačem. Smanjuje se prostor za presing, ali se i zbijaju redovi na sredini i bar teoretski bi trebalo da ima manje prostora između linija.

Međutim, čak i kad se igra sa "proverenom" pričom i defanzivnim triom pozadi ispred kojih prostor popunjavaju dvojica vezista, izgradnja napada nije tako brza, a konstantno se javlja problem da ispred odbrambene trojke i veznog reda postoji prazan prostor koji protivnici koriste.

Ukratko, linije su nam razvučene jer vezni red ne bude popunjen u momentima kad se igra visoki presing i lako se stvore problemi. Tu je dilema hoćemo li da bacimo više kockica na napad, ili da probamo da odbranimo nešto. Zato možda ne bi bilo loše da se proba sa Gudeljem ispred zadnje linije sa trojicom štopera, jer bi to olakšalo posao i tranziciji.

Momci koji su igrali više puta na njegovoj prirodnoj poziciji su više osmice nego šestice po vokaciji što potencijalno može da izrodi neke rizike, ko koga juri i ko gde treba da brani prostor i igrača koji nadire. Opet, ni neki bunker definitivno nije rešenje.

Sergej i Ilić bi takođe bili tu kao momci sa izvesnim defanzivnim zadacima, ali i sposobnošću da iznesu i zadrže loptu, Živković i Kostić bi mogli da dejstvuju sa strana, a Vlahović ili Mitrović da se bace u vatru napred.

Rizik igranja protiv Engleza sa dvojicom napadača može da bude otvorenija odbrana kad se probije ta prva linija sa dvojicom.

Ipak, i kada se igra s jednim, onda je on, kako god se zvao, na većim iskušenjima jer je lakše uštopovan i gurnut više ka svojoj polovini, primoran da leđima prima loptu, a onda se sve usporava.

Iz sporijeg napada se traži rupa, koju spremnije, kompaktnije, ili jednostavno kvalitetnije takmičarske ekipe neće tako lako da dozvole.

To je sve, naravno, hipotetički, kao što je i to da je defanzivno postavljanje 5-3-1-1 protiv Švedske donelo neke dobre stvari na terenu.

Odatle je i krenula kontra iz koje su Sergej i Kostić dogurali do gola, pa Dušan Tadić bio egzekutor za 3:0. Od te kontre bi se teško odbranili i jači timovi od Švedske, samo pod uslovom da Srbija ima i malo sreće, kao što je to imala pre nekoliko večeri u Stokholmu.

Bez nje bi svaka postavka, koliko god pogodila u metu, verovatno ostala nenagrađena pobedom.

BONUS VIDEO: Konferencija za medije FSS, Dragan Stojković Piksi pred Euro 2024