Paunović na ispitu karijere: Loš početak sada mora da prevaziđe i postoji samo jedan način

Fudbalska reprezentacija Srbije suočava se sa jednom od najdubljih rezultatskih i strukturnih kriza u poslednjoj deceniji. Imenovanje Veljka Paunovića na mesto selektora trebalo je da označi početak stabilizacije, uvođenje novog profesionalizma i uspostavljanje modernih takmičarskih standarda.

Umesto toga, uvodna faza njegovog mandata proizvela je potpuni krah. Alarmi nisu popaljeni samo zbog toga što su to uglavnom bili prijateljski mečevi i što je san o Mundijalu završen još ranije. Ipak, to ne znači da cvetaju ruže. Sa četiri poraza u prvih šest odigranih mečeva i čak petnaest primljenih pogodaka, nacionalni tim se našao u kolapsu koji hitno mora biti prevaziđen.

Predstojeći mečevi u elitnoj A diviziji Lige nacija (protiv Grčke 24. septembra i Holandije tri dana kasnije), predstavlja svojevrsni ultimatum za selektora i prelomnu tačku celog reprezentativnog ciklusa.

Paunović je potvrdio da je ponudio ostavku. Ipak, bio bi to novi i preveliki šok da se i njemu tako lako zahvali reprezentacija.

„Tačno je, ponudio sam ostavku posle prijateljskih utakmica u junu. U tom trenutku sam bio jako razočaran i osetio sam punu odgovornost za okupljanje koje je po svakom pitanju bilo negativno. Prošao je određeni period od tada, obnovio sam veru u posao koji radim i razloge zbog kojih sam uopšte došao ovde. Ne želim da trošim ničije vreme, pa ni svoje. Kroz predstojeću Ligu nacija želim da vidim da li možemo da vratimo takmičarsku, snažnu reprezentaciju na nivo na kom je bila. Želim da vidim tim koji se bori, koji igra dobar fudbal i koji nikada nikome ne polaže oružje. Ako to ne budem video na terenu, nemam šta više da tražim na ovom mestu.”

Objavljivanjem spiska od 28 fudbalera, selektor je uveo oštrije kriterijume discipline i privrženosti, stavljajući do znanja da su pojedinačni izostanci direktna posledica ponašanja i zalaganja na prethodnim okupljanjima, preuzevši sav teret na svoja leđa.

Statistika prvih šest Paunovićevih mečeva postavlja negativne rekorde koji direktno pariraju mandatu Dika Advokata iz 2014. godine, koji je u javnosti upamćen kao najveći selektorski promašaj. Advokat je otišao posle svega četiri utakmice bez trijumfa, a Paunovićev bilans od četiri poraza u šest mečeva (čak 66,7% izgubljenih duela) predstavlja pravu opomenu.

Nakon poraza od Engleske u Londonu (0:2) i blede pobede nad Letonijom (2:1), usledio je krah na prolećnim proverama: ubedljiv poraz od Španije (0:3), neubedljiv trijumf protiv Saudijske Arabije (2:1), a potom junski debakl protiv Zelenortskih Ostrva (0:3) i Meksika (1:5). Zbirni bilans od sedam datih i čak 15 primljenih golova razotkrio je krah taktičke ideje. Prelazak na formaciju sa četvoricom pozadi i nesinhronizovan visoki presing razorili su balans, a rivali su kroz ogroman međuprostor surovo kažnjavali svaku grešku.

Odluka da se u nacionalni tim vrati 37-godišnji kapiten Dušan Tadić predstavlja najkontroverzniji potez mandata. U trenutku kada je najavljivano podmlađivanje, pozivanje veterana omiljenog među navijačima može da predstavlja kupovinu vremena ili pozivanje uzora mlađim igračima. Bilo kako bilo moraće sve to da se opravda odmah. Paunović je objasnio da Tadić treba da posluži kao simbol ozdravljenja tima i oslonac za mlađe igrače.

Iako Tadić donosi mir na lopti, pas i organizaciju napada koja ne postoji bez njega, ovaj manevar nosi ogroman taktički rizik. Protiv tranziciono moćnih rivala poput Holandije i Nemačke, manjak trkačke moći u manevru moraće da nadoknađuju saigrači. Uz to, kratkoročno oslanjanje na veterana odlaže suočavanje sa realnošću da domaći fudbal godinama nije stvorio novog kreativnog vezistu.

Dodatni problem za Paunovića je izostanak najboljeg strelca u istoriji tima Aleksandra Mitrovića, koji propušta mečeve zbog faze rehabilitacije, uz povredu stuba odbrane Nikole Milenkovića. Mitrovićevo odsustvo iz korena menja ofanzivni DNK Srbije.

Godinama se ekipa oslanjala na njegove skok-duele, zadržavanje dugih lopti i dominaciju u šesnaestercu. Sa Dušanom Vlahovićem i Lukom Jovićem u vrhu, Srbija mora da igra brže po zemlji i traži dubinu iza leđa rivala. To donosi veći intenzitet presinga na zadnju liniju protivnika, ali tim gubi najjače oružje pri ofanzivnim prekidima i centaršutevima.

Serija poraza otvorila je pitanje da li je ovo samo kriza vođenja ili dugogodišnje samozavaravanje o sopstvenoj snazi? Poređenje sa evropskim vrhom otkriva ozbiljne manjkavosti. Srbija nema bekove modernih atletskih kapaciteta, niti veziste sposobne da odgovore presingu u oba pravca.

Prethodni odlasci na velika takmičenja često su maskirali te limite kroz trenutni zanos, individualnu formu nosilaca ili prekide. Kada je psihološki impuls nestao, isplivala je taktička krutost. Uporno nametanje nerealne slike o timu punom vanserijskih zvezda stvara pritisak sa kojim ne mogu da se nose.

Predstojeći raspored u elitnoj grupi A Lige nacija ne ostavlja prostor za grešku. Srbija u septembru najpre dočekuje Grčku u meču apsolutnog imperativa pobede, a zatim u Beograd stiže moćna Holandija. Nakon toga slede dva paklena gostovanja — Nemačkoj u Minhenu i Holandiji u Ajndhovenu.

Situaciju dodatno otežava institucionalno rasulo na Terazijama. FSS nema predsednika, Savez vode organi u tehničkom mandatu, a izborna Skupština zakazana je za 17. oktobar. Bez podrške stabilnog rukovodstva, Paunović zna da bi neuspeh u ova četiri meča novoj upravi poslužio kao idealan povod za momentalnu smenu.

Postoji samo jedan način da selektor prevaziđe loš start i sačuva poziciju: potpuno odustajanje od naivnog nadigravanja, povlačenje u čvrst i agresivan niski blok, te pragmatična igra na rezultat koja će ekipi vratiti veru i doneti bodove spasa.