Partizan u potrazi za artiljerijom i veliki udarac za nastavak sezone

Umesto pojačanja koja bi povećala šanse u trci za titulu, navijači svedoče odlasku ključnog igrača u pohodu na prvo mesto, dok nad klubom stoji teška senka FIFA suspenzije.

Odlazak najboljeg strelca Jovana Miloševića u Verder iz Bremena nije samo transfer; to je simboličan kraj jedne iluzije da se problemi mogu rešavati kratkoročnim pozajmicama.

Kada se tome doda i (ne)očekivani odlazak Ibrahima Zubairua u Tursku, te administrativna zabrana dovođenja igrača, trener Nenad Stojaković se pred nastavak priprema našao u situaciji koju bi i najveći fudbalski optimisti nazvali – nemogućom misijom.

Jovan Milošević je jesenas bio "alfa i omega" Partizanovog napada. Sa 19 postignutih golova u svim takmičenjima (12 u Superligi) , mladi napadač nije samo tresao mreže; on je maskirao nedostatke u kreaciji, otvarao prostor i donosio bodove "na mišiće".

Njegov povratak u Štutgart, a potom i ekspresna pozajmica u Verder Bremen do kraja sezone , ostavili su krater u špicu napada. Partizan, pritisnut finansijskim problemima, nije mogao da parira ponudama iz Bundeslige, niti da aktivira otkupnu klauzulu koju je realnost duga od 47 miliona evra učinila misaonom imenicom. Verder je dobio napadača gladnog dokazivanja, a Partizan je ostao sa pitanjem: ko će davati golove?

PArtizan prvo mora da reši problem sa kaznom FIFA i isplati dug za Patrika Andradea zbog kojeg je na strani suspenzija. Tu se u pomoć uključio košarkaški klub, a prodat je i Grimaldo, pa bi ta rampa trebala da bude uskoro spuštena, a crno-beli u potrazi za rešenjem u napadu.

Do tada, knjiga je spala na jedno, vrlo mlado slovo.

U avionu za Tursku našlo se 33 putnika, od kojih je čak osam mlađe od 18 godina. Među njima, sve oči su uprte u Andreja Kostića. Ovaj 18-godišnjak je jedini klasični napadač koji je preostao.

Statistika je na njegovoj strani – ove sezone već je pokazao "njuh" za gol, a njegovo slavlje pogotka protiv Železničara neodoljivo je podsetilo navijače na legendarnog Dragana Mancea. Ipak, jedno je ulaziti sa klupe kao "džoker", a sasvim drugo nositi teret startnog špica Partizana u borbi za titulu. Rizik od "sagorevanja" je ogroman, ali Kostić nema alternativu. On nije više talenat koji čeka šansu; on je sada prva i jedina opcija jer je i mladi Dušan Jovanović poslat u Železničar za procente od naredne prodaje.

Trener Nenad Stojaković je svestan situacije. Njegove izjave nakon prvog kontrolnog meča protiv Đera (2:2) sugerišu da će prolećni Partizan morati da menja DNK.

"Neki moraju da shvate da fudbal nije samo igra sa loptom, nego i bez nje", poručio je Stojaković, jasno aludirajući na potrebu za fanatičnom disciplinom.

Bez individualnog kvaliteta Miloševića koji može da reši meč jednim potezom, Partizan će morati da se osloni na "lažne devetke", prekide i defanzivni blok. Stojaković u Turskoj ne uigrava šampionski tim; on sklapa mozaik za preživljavanje. Oslanjanje na "decu iz Zemunela" (Vanja Dragojević, Ognjen Ugrešić, Dimitrije Janković...) više nije deo strategije razvoja, već puka egzistencijalna nužnost.

Partizan u proleće 2026. ulazi kao ranjeni lav. Prvi na tabeli, ali bez zuba.

Navijači će morati da se naoružaju strpljenjem. Ovo neće biti proleće lepršave igre i goleada. Ovo će biti rudarski posao gde će svaki bod biti zlata vredan, a svaki gol Andreja Kostića slavljen kao podvig. Ako Stojaković sa ovim timom uspe da ostane konkurentan, to će biti uspeh ravan tituli. U suprotnom, zima 2026. biće upamćena kao trenutak kada je Partizan, pritisnut dugovima i lošim procenama, sam sebi izmakao stolicu.

Ali, zar to nije bio slučaj i mnogo puta u prošlosti.