7
Logika ne stanuje u Humskoj 1.
Brazilac Mateuš Saldanja poslednje je u nizu letnjih pojačanja Partizana u okviru rekontrukcije tima koji bi trebalo da se popravi utisak od prošle sezone i očajnog četvrtog mesta u ligi.
Brazilac, pa još napadač prilično dobro zvuči uzevši u obzir istoriju najveće fudbalske sile u prozivodnji golgetera.
PROČITAJTE JOŠ
Samo, kada je Saldanja u pitanju, on možda jeste napadač, ali svakako nije golgeter. Bar tako kažu brojke koje u njegovoj karijeri nisu preporuka na koju je kao igrač mogao da računa.
U suštini, Saldanja kao pojačanje može da funkcioniše u kontekstu „zanimljiv igrač, hajde da ga probamo kad već dolazi besplatno, pa ako prođe, prođe“, ali problem je u tome što Saldanja nije došao besplatno.
On je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Partizanom, a crno-beli su morali da plate obeštećenje od 1,3 miliona evra čime je postao treći najskuplji igrač u istoriji kluba.
Skuplji su bili samo Umar Sadik i Sejduba Suma.
U tom kontekstu, Saldanja bi trebalo da bude igrač koji pravi razliku bar na nivou Partizana, ali svi podaci o njemu govore da nije u stanju da napravi razliku ni na mnogo nižem nivou.
Da budemo konkretni i da priču posmatramo kroz brojke.
Partizan je prodao Rikarda Gomeša, napadača koji je u dva boravka u crno-belom dresu odigrao tri sezone i u proseku u svim takmičenjima postizao u proseku 30 golova po sezoni.
Prošle godine je postigao 28 golova – 19 u prvenstvu i devet u Evropi i uz sve to dodao sedam asistencija.
Crno-beli su za iskusnog špica koji je napunio 31 godinu zaradili 1,5 miliona evra, što utisak je malo u odnosu na njegov doprinos ekipi.
Sa druge strane, Saldanja je doveden zaa 1,3 miliona evra, a u čitavoj karijeri je postigao 16 golova, 12 manje nego, Rikardo prošle sezone.
Ne bi to bilo toliko strašno da dolazi iz neke od najjačih liga u kojima gol vredi kao tri u Srbiji ako na primer kao igrač Karlsrue treseš mrežu Bajerna.
Međutim, Saldanja dolazi kao fudbaler japanskog Džef junajteda, tamošnjeg drugoligaša koji je igrao na pozajmici u Nefčiju i kineskom Ročendongu.
Sa sigurnošću možemo a kažemo da je prvenstvo Azerbjedžana slabije od srpskog, što se vidi i kroz rezultate u Evropi, a teško je pričati o drugoj ligi Japana. Kineska liga jeste napredovala, ali preastankom velikih ulaganja je primetna stagnacija.
Elem, od trenutka kada je iz Brazila kročio u Japan, u tri različita kluba je na 86 utakmica postigao 14 golova.
I dok u Japanu nije bio redovan starter u ekipi iz druge lige, u Azerbejdžanu je bio prva opcija u napadu i u 20 utakmica prvenstva i kupa postigao ukupno pet golova i dodao jednu asistenciju.
Bolje mu je kao asistentu išlo u Kini gde je za utakmicu manje pet puta doda saigračima.
I sve to ne bi bilo toliko dramatično da Partizan za njega nije platio treće najveće obeštećenje u istoriji kluba.
Da je došao kao slobodan igrač na ugovor od maksimalno godinu dana kao opcija sa klupe da se sa njim proba, transfer bi donekle imao smisla.
Ali, visoko obeštećenje i ugovor od četiri godine govore da se u njemu vidi ozbiljna napadačka opcija i dugoročno rešenje.
Ako se na to doda da je pre njega stigao Nemanja Nikolić koji je prošle sezone u Vojvodini postigao šest golova na 35 utakmic au svim takmičenjima, ispada da dva špica ne mogu da pokriju ni polovinu Rikardove produkcije.
Ilustracije radi, ako uporedimo učinak Saldanje koji je sa već solidnih 24 godina u karijeri postigao samo 16 golova i donedavno startnog štopera Igora Vujačića koji je kao defanzivac u karijeri do sada postigao 21 gol, iako četiri godine stariji, ali ipak štoper, onda njegov dolazak ima još manje smisla.
Da se razumemo, svako treba da dobije priliku da pokaže šta zna i možda je baš Partizan odskočna daska za razvoj njegove karijere, ali sve što je do sada pokazao ne daje ni jednu trunku dokaza da se radi o ozbiljnom napadaču, a postao je treći najskuplji u istoriji kluba.
Za isti novac za koji je prodat dokazani strelac, doveden je napadač koji ne postiže golove, a sudeći poo skauting izveštajima, u malo čemu je dobar kada govorimo o karakteristikama potrebnim za napadača.
Loša realizacija, slabo ulazi u šansu, nema drugu nogu i po svim karakteristikama deluje više kao vezni igrač nego kao špic. U kontekstu aktuelnog sastava, moža se dobro uklopi sa Kaluluom, koga takođe nismo videli, ali sve izgleda kao kkomplikovana slagalica u koju mora svaki deo da se uklopi inače slika neće imati nikakvog smisla.
Tako je još jednom uprava i tandem Milorad Vučelić i Miloš Vazura pokazala da ne postoji jasan kompas i plan i da će eventualni uspeh biti posledica srćenih okolnosti, a ne plod rada i dobrih odluka.
Ako o uspehu iko razmišlja.
BONUS VIDEO Najbolji golovi sezone 2022/2023 u Bundesligi
