Teška, grozna 2020. ne prestaje da nas rastužuje odlascima sportskih legendi - Paolo Rosi produžio je niz velikana bez kojih ćemo ući u narednu godinu.
Legendarni Italijan jedan je od najzaslužnijih za dolazak pehara prvaka sveta u Italiju 1982. godine, a put do tog trofeja bio je više nego trnovit.
PROČITAJTE JOŠ
Rosija, rođenog 1956. u Toskani, povrede su mučile od najranijih dana – imao je kao klinac već tri operacije kolena, zbog toga je čak preseljen na poziciju desnog krila, gde mu je niži rast usput omogućavao da održi hidraciju tela tokom meča.
Zbog svih problema se nije proslavio u omladinskoj školi Juventusa, pa je poslat u Komo na kaljenje, ali je ipak prelomni momenat odlazak u Vićencu.
Tu je vraćen na poziciju špica i pokazao je da mu je tu mesto. Postao je najbolji strelac Serije B, uveo je ekipu u Seriju A, bio je najbolji strelac u oba takmičenja, i to u dve uzastopne sezone.
Polako je napredovao i dobio poziv u reprezentaciju 1978. godine za Mundijal, igrao je za Peruđu i Juventus ga je vratio tek 1981. godine, posle čega je još igrao za Milan i Veronu.
Ipak, najveću pažnju u karijeri privlači mračna priča o otužbama da je nameštao mečeve. Davne 1980. godine, navodno je 30 fudbalera iz Kalča prihvatilo novac od dva biznismena, Masima Krusijana i Alvara Trinka, za nameštanje.
Skandal su i Italiji nazvali Totonero, što je sinonim za nelegalan način klađenj, a Rosi je bio na udaru kao igrač Peruđe. U martu 1980, policija je na poluvremenu prvenstvenih utakmica upadala po svlačionicama i hapsila sve igrače osumnjičene za nameštanje utakmica.
Rosi je imao manju ulogu u svemu tome, barem prema tvrdnjama iz istrage- osuđen na tri godine, što mu je kasnije preinačeno u dve godine fudbalske pauze. On je tvrdio da mu je to neko podmetnuo učešće u skandalu, govoreći da je sve izmišljeno, o čemu je pisao i u autobiografiji „Rasplakao sam Brazil“.
Glavnu ulogu u njegovoj presudi imala je jedna osoba koja je kasnije priznala da Paolo nije bio deo ovog prevare, ali to je sada manje bitno Italijanima – večno su zahvalni Rosiju na onome što je učinio 1982. na Svetskom prvenstvu kada je rasplakao Brazil.
U četvrtfinalu protiv najtrofejnije selekcije je postigao het-trik za 3:2, polufinalu je sa dva pogotka „sredio“ Poljake, začinio je sve golom protiv Zapadne Nemačke u finalu, kada je bilo 3:1.
Proglašen je za najboljeg igrača prvenstva, bio je i najbolji strelac, uzeo je sva priznanja i jedan je od tri igrača koji su bili i osvajači titule, najbolji strelci i najbolji igrači na turniru.
Proglašen je potom za najboljeg svetskog i evropskog igrača, usput je ispisao svoje ime u večnost obrisavši mrlju iz skandala koji i danas ostavlja dilemu verodostojnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare