Arsenal ne zna šta će sa Mesutom Ozilom
Foto: EPA-EFE/NEIL HALL

Nakon što je Fenerbahče ozvaničio transfer, Mesut Ozil se preko Tvitera pismom oprostio od svog dosadašnjeg kluba, londonskog Arsenala.

„Drage tobdžije, sedam i po godina. Skoro 3,000 dana. Čudan je osećaj pisati ovu poruku nakon toliko vremena ovde, u Londonu. Od trenutka kada sam došao, osetio sam kao da sam kod kuće.

Dočekan sam otvorenih ruku od strane kompletnog Arsenalovog osoblja, saigrača, i najvažnije neverovatnih navijača. Zauvek ću biti zahvalan zbog poverenja koje mi je Arsen Venger ukazao u septembru 2013. Sazreo sam kao čovek u severnom Londonu, mestu koje ću zauvek smatrati domom. To nikada neću zaboraviti.

PROČITAJTE JOŠ...

Biti deo Arsenala toliko dugo značilo je da sam osetio mešavinu uspona i padova. Preko 250 utakmica, 44 gola i 71 aistenciju kasnije, došlo je vreme da se Arsenal i ja konačno rastanemo.

Zajedno, uspeli smo da okončamo devetogodišnji post i konačno donesemo trofej navijačima koji su to zaslužili.

Teško mi je da rečima iskažem ljubav koju osećam prema klubu i navijačima. Kako mogu da opišem osam godina zahvalnosti u jednom pismu? Iako više neću igrati za klub, nastaviću da ga podržavam na svakoj utakmici koju igraju. Biću „tobdžija“ do kraja života – u to nema sumnje. Sad, više nego ikada, svi moramo da budemo uz ovaj tim. Sezona je teška za svaku ekipu iz Premijer lige, i zato je neophodno stati iza ekipe, bez obzira na rezultate.

Za mene, bilo je neverovatno videti neke momke kako iz Hejl Enda (Arsenalove akademije) dolaze do prvog tima. Kao što znamo, oni su budućnost našeg kluba, i želim im svu sreću!

Slušajući moje ime kako odzvanja „Emiratima“ će mi zauvek terati jezu niz kičmu, a uspomene koje sam stekao noseći ovaj dres će me pratiti do kraja života. Mnogo toga je pisano o mom boravku u Arsenalu, posebno tokom poslednjih par meseci. Arsenal je klub klase i prestiža, neštp što sam osetio svaki put kada bih izašao na teren. Igrači, osoblje i menadžent uvek dođu i prođu – vrednosti kluba i navijači su ono što zauvek ostaje.

Principi klase, poštovanja i dostojanstva nikada ne smeju da budu zaboravljeni. Odgovornost svake osobe u klubu jeste da odgovorno i u skladu sa tim vrednostima izvršava svoje poslove.

Kao što sam rekao, poslednjih par meseci nije bilo najlakše. Poput svakog igrača, želeo sam da igram svaki minut fudbala za svoj tim. U žvotu, međutim, stvari ne idu uvek onako kako smo zamislili. Ali, važno je gledati stvari sa pozitivne strane, ne sa negativne, zbog čega pokušavam da živim bez žaljenja i loših misli. Biti deo Arsenala je više od fudbala, to je stvar zajednice. Koliko god sam se trudio da asistiram na terenu, pokušavao sam da budem i deo zajednice Londona.

Severni London me je prihvatio kao jednog od svojih, i svake sezone sam prihvatao drugačiji projekat sa ciljem donošenja radosti ovoj nestvarnoj zajednici. Iako napuštam ovaj kraj, to neće prestati.

Možda je ovo kraj poglavlja, ali moja veza sa ovim neverovatnim klubom neće izbledeti. Možda je „doviđenja“, ali ne i „zbogom zauvek“, napisao je Ozil u svom oproštajnom pismu.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar