Osman Bukari je za 41 minut dao tri gola na evropskom debiju, a šezdesetak minuta je bilo dovoljno da navijači počnu da mu skandiraju ime, čime se nijedan stranac u Zvezdi ne može pohvaliti
Mnogo je stranaca prošlo i prolazi kroz Ljutice Bogdana i stadion „Rajko Mitić“ i tek poneki se zadrži dovoljno dugo da uspe da ukači šta piše na spomeniku prve Zvezdine zvezde.
PROČITAJTE JOŠ...
Neke od njih ni navijači ne stignu da zapamte, a već su otišli dalje, autobusom 59 ka Autokomandi, pa onda s BAS-a ili aerodroma negde u beli svet.
Već je pitanje ko se od navijača seća imena Rikardinja, dok se zbog Radživa van la Pare i posebno Žandera kiselina u želucu još nije skroz slegla.
Bilo je i takvih stranaca više, što se spočitavalo u navijačkim krugovima i Zvezdanu Terziću i Mitru Mrkeli, generalnom i sportskom direktoru šampiona Srbije.
Poslednjih godina su uglavnom dovodili proverene povratnike i to vidimo sa Aleksandrom Kataijem, Gelorom Kangom, sada i Aleksandrom Pešićem.
I tu je samo Kanga stranac. Prosto, sa stranim igračima je rulet veći i nikad ne znate pouzdano šta ćete da dobijete. Možete da pogledate snimak i vidite kako čovek trči kao munja, a onda vam u klub stigne Žander. Možete da vidite da dribla kao Ronaldinjo, ali se zove Lorenco Ebisilio.
Ima i onih retkih koji dođu, ostanu poput El Fardu Bena, zaduže klub i navijači im skandiraju ime. Ali, do sada niko ne pamti da je u Zvezdu došao neko i da mu je posle sata igre severna tribina uradila naklon kao što je uradila u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona sa Osmanom Bukarijem.
Bukari je došao, dao tri gola Pjuniku u tom meču, trčao brzo napred, vraćao se nazad, radio je sve na terenu i s pravom naterao i navijače i novinare da podignu obrve kad uzme loptu.
Jasno je da Pjunik nije ni blizu renomea nekih ekipa koje u Evropi tek čekaju Zvezdu, ali ni Bukari ne deluje kao neko od spomenutih promašaja. U razgovoru sa njim probali smo da otkrijemo i po čemu se razlikuje, šta voli da radi i van terena i zbog čega je naprečac osvojio „delije“.
„Fokus mi je uvek na sportu. Trudim se da živim zdravo, da imam neku rutinu koje se pridržavam. Naravno, volim i da odem na večeru sa prijateljima kada se ukaže prilika, međutim i tada pazim kada je reč o ishrani. Generalno mislim da se ne razlikuju moje navike od onih koje ostali sportisti imaju. Sve što radim, radim sa namerom da na terenu budem bolji“, počeo je Bukari priču za „Novu“.
Dvadesetčetvorogodišnji ofanzivac iz Gane već je uveliko imao ozbiljna fudbalska imena iz rodne zemlje dok je odrastao, sećamo se samo Mikela Esjena, pa kaže da nije imao dilemu kojim poslom trebada se bavi.
„Oduvek sam voleo da trčim. Još ako je za loptom, ništa lepše od toga. Iskreno, oduvek mi je bio san da budem fudbaler, iako sam bio i atletičar, međutim, prevladala je ljubav prema fudbalu. Naravno, niko ti ne garantuje uspeh, ali morao sam da verujem u to.
Dečko koji je do sada igrao za Akri Lajonsu Anderlehtu, Trenčinu, Nantu i Gentu, na leto je za tri miliona evra prešao na „Marakanu“ i na pitanje da li je zamišljao sebe u dresu nekog određenog velikog kluba, odgovara:
„Bilo je dosta velikih klubova o kojima sam razmišljao, ali uvek mi je prioritet bio da igram u ekipi koja pobeđuje. Gladan sam trijumfa. Mogu slobodno da kažem da je Zvezda pravi klub za mene.“
U Beogradu u odnosu na prethodne klubove izdvaja pre svega jednu značajnu razliku.
„Navijači. Nestvarna atmosfera, naježim se kad izađem na teren. Gledao sam snimke pre dolaska u Beograd, ali nisam ni mogao da naslutim da to bude baš ovako. Oduševljen sam.“
Zvezdu sada čeka dvomeč sa Makabijem u plej-ofu za Ligu šampiona. Dejan Stanković ima priliku da prvi put odvede tamo klub, a Bukari da prvi put zaigra i tek su mu se slegli utisci posle Pjunika.
„Najvažnije je da smo prošli i to sa dve rutinske pobede. Sada nas čeka meč sa Makabijem koji je dosta bolja ekipa. Što se evropskog debija tiče, sigurno ću pamtiti tu utakmicu do kraja života, mislim da mi je najbolja u karijeri.“
Nije siguran šta bi moglo da nadmaši učinak s evropskog debija za crveno-bele, te na pitanje o eventualnom golu u Ligi šampiona kaže oprezno:
„Svakako da mi je cilj da se upišem u strelce i u Ligi šampiona, ali hajde da se prvo plasiramo, pa ćemo pričati o tome. Za početak, voleo bih da pogodim u prvenstvu, protiv Makabija u oba meča, a onda ćemo da vidimo.“
Iako je u klubu jedva mesec dana, već se, kako kaže, odomaćio u Beogradu među navijačima svog kluba.
„Nisam mogao da sanjam iskreno da će me navijači tako dobro prihvatiti. Prepoznaju me na ulici, slikaju se, javljaju se, i zaista mi prija pažnja zvezdaša. Osećam se kao kod kuće“, zaključio je Osman Bukari.
BONUS VIDEO Navijači Zvezde u Jermeniji, natpis „Kosovo je Srbija“ na tribinama
