Posle punih osam godina mladu reprezentaciju Srbije nećemo gledati na Evropskom prvenstvu. "Orlići" su doživeli krah u kvalifikacijama, vođeni selektorom Nenadom Milovanovićem, kasnije i Ilijom Stolicom.
Fudbalska Srbija nije navikla od „A“ tima na rezultatske uspehe i odlaske na velika takmičenja… Zalomi se nekad, neko evropsko ili svetsko prvenstvo, ali to ruku na srce, jednostavno nije običaj.
OK, prihvatili smo to kao činjenično stanje stvari. Kad već čekamo odlazak „orlova“ na Evropsko prvenstvo dve decenije. Na sve se živ čovek navikne… Ali, da mlada reprezentacija Srbije, koja je sinonim za uspeh u kvalifikacijama i odlazak na Kontinentalnu smotru, podbaci i to praktično na polovini kvalifikacija. E to je nešto neverovatno i nedopustivo!
Poraz od Bugarske u Gornjem Milanovcu (2:1) i remi sa slabašnom Letonijom (2:2) nekoliko dana ranije, ubili su i teoretske nade da izabranici selektora Ilije Stolice mogu do plasmana na Evro.
Posle osam odigranih kola, mizernih osam bodova uzeli su kapiten Luka Adžić, uzdanica zvezde Njegoš Petrović, Veljko Birmančević i drugovi, dok su čak i Bugari uz meč manje stigli do 11 bodova.
Neverovatno, ali istinito. Prvi su Rusi sa 17, drugi Poljaci sa 16, treći već pomenuti Bugari…
Fijasko se mogao naslutiti već na startu kvalifikacija kada je s mesta selektora posle samo dva kola smenjen Nenad Milovanović. Samo bod osvojen iz duela sa Rusijom i Letonijom odredili su dalju sudbinu Neška Milovanovića, ali ispostaviće se i sudbinu „orlića“ na putu ka Evro.
Stigao je 7. oktobra 2019. godine Ilija Stolica i uspeo praktično da bude još gori od prethodnika. Na šest utakmica zabeležio je čak tri poraza, samo dve pobede i remi koji su dovoljni da se ostane „kod kuće“. Jer, za bolje nismo.
Pročitajte još: Mihajlović otvoreno o virusu, porodici i lažnom moralu
Ono što brine možda i više od očajnih rezultata jeste bezidejna igra, kao i to da ekipu više nije krasio pobednički duh, mentalitet. Stolica je pre „orlića“ vodio Olimpiju iz Ljubljane, sedeo je i na klupi Vojvodine, Voždovca, Srbije U17 i U16, a ono što „bode oči“ jeste da se nigde nije predugo zadržavao. Nije imao kontinuitet.
Ispostavilo se da mu je serviran „prevelik zalogaj“, samim tim nikoga ne može da čudi katastrofalan scenario i ispadanje „orlića“ koji su nekada bili u samom vrhu evropskog reprezentativnog fudbala, kada su se borili s Italijom, Holandijom i ostalima za šampionski pehar.
Stolica je neuspeh pokušao nevešto da opravda rečima da su povrede presudile…
„Nemam iskreno momcima šta da zamerim, jer ovo što su pokazali, želju, htenje, to je bilo na maksimalnom nivou. Jednostavno, okolnosti u kojima se nalazimo, a o kojima smo govorili pre utakmice, u neku ruku su se još više pogoršale samom povredom Vlalukina koga smo imali na poziciji desnog beka. Sad me brine u kakvom je stanju jer povreda nije jednostavna i laka“, rekao je Stolica za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Podsetimo da su „orlići“ predvođeni Miroslavom Đukićem, davne 2007. godine, kada su prvi put nastupali pod imenom Srbija na velikom turniru, stigli čak do finala, da su redom rušili moćnu Italiju (1:0), kasnije i žilavu Češku.
U polufinalu je preslišana Belgija, Kolarov, Milovanović, Ivanović, Mrđa i ostali, stigli su do velikog finala s domaćinom Holandijom, koja se ispostavila kao nepremostiva prepreka. Poraz – 4:1. Ali je ostalo upamćeno finale.
Sada, 13 godina kasnije, za „orliće“ je i sam plasman na završni turnir ostao misaona imenica, a kamoli finale. Ekperiment sa Stolicom je propao.
Nije se proslavila ni prethodna generacija koja je bila jedan od glavnih kandidata za evropski vrh, jer je u svojim redovima imala igrače poput Luke Jovića, Andrije Živkovića, Nemanje Radonjića, Nikole Milenkovića…
Pre svega godinu dana „orlići“ predvođeni selektorom Goranom Đorovićem su na Evro u Italiji i San Marinu doživeli katastrofu, nanizavši tri poraza, ko od šale.
Prvo od Austrije (2:0), zatim od Danske (2:0), od čega poslednji protiv Nemačke nedopustivim rezultatom 6:1 – uz sramnu gol-razliku 10:1!
I nije tada smenjen Đorović, nego je FSS sačekao da mu istekne ugovor.
Čelnici Fudbalskog saveza Srbije očigledno bi trebalo da stave prst na čelo i dobro se zapitaju u kom pravcu ide srpski reprezentativni fudbal, posle brojnih promašaja sa selektorima i onim što se dogodilo „orlićima“, jer bi ti isti momci u bliskoj budućnosti trebalo da čine okosnicu „A“ tima, a nisu sposobni da izađu na kraj s jednom Bugarskom ili Letonijom…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare