Oni su obeležili EURO 2024: Junaci turnira u Nemačkoj koje niko nije očekivao

Jedan od najboljih primera je dvojac reprezentacije Španije, Niko Vilijams i Lamin Jamal.

Vilijams, zvezda Atletiko Bilbaa, bio je jedan od najboljih pojedinaca u redovima Španije od samog početka turnira, do ludila je dovodio rivale svojim driblinzima i od velikog talenta potvrdio uspon među zvezde evropskog fudbala, pa bi trebalo očekivati da će karijeru nastaviti u nekom moćnijem klubu od onog iz Baskije.

Kao potencijalna lokacija novog kluba spominjana je Katalonija, gde bi mogao da deli svlačionicu sa mladom zvezdom Barselone, Jamalom. Jamal će 17 godina napuniti malo po završetku turnira u Nemačkoj, a kada bude sumirao utiske, moći će komotno da kaže da je bio jedan od najvažnijih igrača za rezultat Španije. Ne samo zbog dobrih igara već i zbog golčine koju je postigao protiv Francuske u polufinalu. Tako je, ako je uopšte bilo dileme, potvrdio da ima sve preduslove da uđe u samo fudbalsko sazvežđe.

Nije mnogo drugačija situacija ni sa njihovim rivalima u finalu, Kobijem Mainoom i Markom Gehijem.

Maino je još u redovima Mančester junajteda pokazao ogroman potencijal, ali je to potvrdio odličnom igrom i u dresu nacionalnog tima, tokom celog turnira je bio više nego dobar, a protiv Holandije je podigao nivo igre i "dirigovao" napadima "gordog albiona" u prvom poluvremenu. U drugom su Englezi stali, ali je opet Maino bio taj koji je konstantno pokušavao- jednostavno, nije imao podršku.

Sa druge strane, Gehi je stigao kao veliki znak pitanja i pošteno "odradio" svoj posao, dovoljno da za mladog defanzivca Kristal Palasa ozbiljno poraste interesovanje, pa bi veoma lako mogao da narednu sezonu (ne)očekivano započne u dresu nekog tima iz samog vrha engleskog fudbala.

Englezi su put ka finalu krčili kroz grupu C gde je bila, pored Srbije i Danske i selekcija Slovenije, a tamo su se istakla dvojica štopera - Jaka Bijol i Vanja Drkušić. Bijol, 25-godišnjak koji igra za Udineze, bio je pravi stub odbrane "zmajčeka" i svojom hladnokrvnošću pokazao da poseduje veliki kvalitet. Sa druge strane, Drkušiić, koji je već dugo povezivan sa Crvenom zvezdom, odigrao je dovoljno kvalitetno da transfer na Marakanu postane gotovo nemoguća misija jer je fudbaler Sočija iskoristio šansu da privuče pažnju ekipa iz zapadne Evrope.

Iako je Slovenija pružila neke odlične partije, nije mogla dalje od osmine finala gde je bolji bio Portugal na krilima golmana Dioga Košte.

Košta je zaustavio u penal-seriji sva tri šuta igrača Slovenije i postao prvi golman u istoriji EURO koji nije primio gol na utakmici koja je morala da bude rešena udarcima sa bele tačke. Iako nije uspeo da to ponovi i protiv Francuske u četvrtfinalu (Francuzi bili precizni svih pet puta), čuvar mreže Porta je dospeo u pažnju javnosti i mogao bi da Dragao zameni nekim drugim evropskim stadionom.

Kada su u pitanju iznenađenja, posebno je "odskočio" dvojac iz Gruzije, Đorđi Mamardašvili i Žorž Mikautadze.

Mamardašvili je branio fantastično tokom celog turnira, bio jedan od ključnih faktora Gruzije u prolazu kroz grupnu fazu, pa je, iako je turnir završio sa četiri gola u mreži protiv Španije, pokazao da spada među bolje golmane Evrope, i uz Koštu obeležio turnir kada su u pitanju momci među stativama.

Sa druge strane, Mikautadze je 23-godišnjak koji igra za Mec, novopečenog člana Lige 2, ali bi Gruzin veoma lako mogao da drugi rang francuskog takmičenja zameni nekim znatno kvalitetnijim. Razlog? Ovaj 23-godišnjak je pokazao sve odlike modernog fudbalskog dirigenta, prošle sezone je bio najbolji pojedinac Meca i jedan od najzaslužnijih za uopšte nadu u opstanak (postigao 13 golova na 20 utakmica). Imao je doduše šansu u Ajaksu koju nije iskoristio, ali je jasno da je prevazišao nivo drugoligaškog fudbala, te da je pitanje trenutka kada će se dokazati i na većoj sceni.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO