Odlazi "Plemić" koji je definisao vernost i život posvetio jednom klubu

Zamislite sad ovo. Probudite se, okrenete se ka stočiću pored kreveta i onim jednim otvorenim okom kao snajperom nanišanite telefon.Kad potrefite da ga otključate i vidite koliko ima sati, otvarate Instagram ili "fejs" i odmah vam iskaču neke od onih poruka "lajfkoučova" koji govore kako morate sebe da motivišete i budete najbolja verzija sebe svakog dana.Nasmejete se i brže-bolje shvatite da je već vreme za ustajanje i trening.U klubu vidite kako prave ispraćaj u penziju čoveku koji je došao da radi kao domar dok ste u klubu bili klinac od 11, 12 godina i pitate se: "Ma je l' moguće da je ovako brzo prošlo?".Postao vam je kao porodica, a znate i sve ostale tu, jer ste sa svima prošli i dobro i loše.Zovu vas Mark, jer vam je prezime rezervisano za novinare koji vam i dalje nisu prisni, pa vas oslovljavaju sa - gospodine Nobl.Iskreno, treba volje da se svakog dana ustane iz kreveta da i posle više od dve decenije u istom klubu gde ste dočekali, videli i ispratili sve živo, odete na trening i kažete: "Ajde sad, gruvaj!".

Nobl je došao u Vest Hem kao dečak i jedan je od retkih koji su klubu posvetili ceo život, ne samo karijeru.To je priča čoveka koji se u subotu oprostio u meču sa Mančester sitijem (2:2) posle 548 utakmica i više od 20 godina u jednom istom dresu."Rekao sam ranije Kregu Dosonu da ću ležati na plaži sledeće godine kad on bude igrao protiv Holana, to me je lepo nasmejalo", rekao je Nobl između ostalog i na oproštaju ostao vedar.Do sada je mogao samo "fejstajmom" da se čuje sa porodicom dok je na pripremama u Austriji, a ona na odmoru, sad kaže da će fudbal lepo da gleda iz nekog bara.Ujedno će tada biti označen i kraj jedne emotivne priče, kakve sve ređe viđamo u svetu fudbala danas.Frančesko Toti, Danijele De Rosi, Alesandro del Pjero, Havijer Zaneti, Pele, Karles Pujol, Tomas Miler... ima tu još imena koja su obeležavala epohe svojih klubova.Ostajali su dugo, borili se beskompromisno, ali svi su, kad se podvuče crta imali neku satisfakciju.Toti je bio prvak Italije, Del Pjero takođe, Zaneti, Pujol i Miler su bili i prvaci Evrope, a Pele je ipak živeo u nekom drugom vremenu i pola života posvetio Santosu u Brazilu.Nobl nema ništa od toga, pa je njegovo iskušenje ipak bilo malo veće. Utoliko je i njegova ljubav velika.Prvi ga je "najušio" Toni Kar, direktor akademije Vest Hema, koji je kolegi Kolinu Ridu jednom pokazao na Nobla."Dođe mi tada Toni i kaže: 'Pazi, ovaj mali Mark Nobl će igrati ove nedelje i biće opasan igrač'. Igrali smo sa Kristal Palasom i stavio sam ga u sredinu, jer su kolege mislile da će biti bolji tu nego na krilu gde sam ja mislio. Bio je lider od tih godina i veoma motivisan", priseća se Rid, a piše Atletik.Ma koliko delovao dobro u mlađim kategorijama, dečko koji je debitovao kao profesionalac 2004, nikada nije zaigrao za seniorsku reprezentaciju Engleske.Ostaje žal, jer je dotle prošao kroz sve mlađe selekcije i svuda ima bar poneki nastup.Istini za volju, ni Engleska se sve do poslednjih godina nije bogzna kako proslavljala na najvećim takmičenjima, pa tu teško da je nešto propustio."Gospodina Vest Hema" je tokom tih mlađih kategorija primetio i čuveni Tedi Šeringem, tokom svog trogodišnjeg boravka u "čekićarima".

"Kad sam došao u Vest Hem, Nobl je bio 17-godišnji dečkić, koji je meni izgledao kao da ima 34 godine i da uskoro završava karijeru", šali se Šeringem o nekadašnjem saigraču, opisujući ga kao otkrovenje zaraznog karaktera i entuzijazma."Nisam znao mnogo o njemu... Kad se pojavio imali smo Hejdena Malinsa, Najdžel Rio-Kokera i Karla Flečera, sve dobre veziste, ali se sećam Nobla na prvom treningu. Samo je ušao i počeo da vodi šou na sredini terena, kao da je veteran! Imao sam dobar odnos sa Alanom Pardjuom i povremeno mi je prilazio i pitao me šta mislim. Rekao sam da mali mora da bude starter. Kao da je 15 godina gledao kako Roj Kin igra i onda rešio da to uradi u Vest Hemu", nije Šeringem štedeo hvale.

Kolin Rid kaže da je trenirao i druge pobednike poput Kevina Lizbija, Pitera Krauča, Ledlija Kinga ili Skota Parkera, a razlikuje ih od Nobla jer je ovaj bio pobednik od ranog uzrasta.Pa opet, kad pogledate da za to vreme ima više velikih "skalpova" jer je Vest Hem znao da zagorča život i najboljim timovima Premijer lige, ali da uz njegovo ime ne stoji nijedan pehar, zaista bude čudno.Doduše, ovosezonskim brojkama ne bi zadovoljio ni upravu Borca iz Čačka sa dva gola na 21 utakmici, ali kad se pogleda šira slika i uticaj na ekipu i igru, komunikaciju sa navijačima i stalno podsećanje koliko mu klub znači, dobija se drugačija priča.Nobl je u Vest Hemu ukupno dao 62 gola i podelio je 61 asistenciju. Ako se ne računaju dva "incidentna" izleta u Hal Siti i Ipsvič u ranoj fazi karijere, sve ostalo je proveo kao ikona Vest Hema.Tridesetpetogodišnji centralni vezista je ostavio toliki trag u klubu, a da je zauzvrat dobio samo nagradu koja će nositi njegovo ime.I to nagrada za najboljeg mladog igrača godine. Svejedno, to priznanje će biti simbol vernosti da sutra nastane neki novi Mark Nobl, koji neće da odleprša prvom prilikom čim mu se za to ukaže prilika, jer ponekad to čini igrače većim nego visina njihovih transfera, pa čak i umeća, pošto se danas sve i svašta plaća u milionima evra.BONUS VIDEO: Debakl Sitija u meču sa Liverpulom u prvom poluvremenu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=debaklsitijauprvompoluvremenu-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3374264"]Pratite nas i na društvenim mrežama:Facebook, Twitter, Instagram